ПРИКАЗ ИСТРАЖИВАЧКОГ ПРОЈЕКТА О МАРКЕТИНГУ ХРАНЕ ЗА ДЕЦУ

 

 

            Покрет за заштиту потрошача-Београд и АПОС, придружени чланови Потрошачке Интернационале, завршили су Истраживачки пројекат о маркетингу хране за децу у Р.Србији, по Методологији Потрошачке Интернационале. Исто истраживање је извршено у Русији, Јерменији, Грузији, Казахстану, Турској и Либану. Пре тога  извршено је и у земљама Пацифика.

 

            Разлози за ангажовање потрошачких организација на овом подручју произашли су из  упозоравајућег стања. Ево неких од њих. Према подацима СЗО 60% смртних случајева годишње је узроковано незаразним болестима (обољења срца, рак, мождани удар и дијабетис). 80% смртних случајева од незаразних болести јавља се у земљама са нижим и средњим приходом. Нездрава храна је један од главних фактора ризика за незаразне болести. Процена је да преко 2,6 милиона људи у свету годишње умре од последица претеране тежине и гојазности.

 

            Нездравом храном се сматра храна која има:

-          висок ниво шећера,

-          висок ниво масноћа, и

-          соли изнад дозвољених вредности.

 

            Информације које компаније дају потрошачима о храни су кључна брига потрошачких организација, посебно оне корпоративне поруке које за циљну групу имају децу.

 

            Доказано је да рекламирање хране утиче на њен избор код деце.

 

            Међународне и националне организације, владе и индустрија имају значајну улогу у смиривању маркетинга нездраве хране намењене деци. СЗО је обавезна да промовише одговоран маркетинг, укључујући и развој сета препорука о маркетингу хране и безалкохолног пића деци.

 

            Потрошачка Интернационала је тражила да СЗО усвоји јак Међународни кодекс о маркетингу хране за децу. На њему треба засновати националну регулативу, која је врло битна. Њен примарни циљ треба да буде успешно сузбијање рекламирања нездраве хране за децу и афирмација здраве исхране и здравог развоја деце.

 

            Циљ Пројекта био је увид и оцена обима маркетинга нездраве хране у Србији.

 

            Пројектом је обухваћено:

 

1.       Истраживање реклама на четири телевизије (РТС1, РТС2, ПИНК  и ХЕПИ-Дечији програм.

 

2.      Идентификација главних произвођача и брендова, намењених деци од мултинационалних компанија, регионалних и домаћих произвођача, који имају највеће тржишно учешће у Србији, утврђивање да ли су њихови производи здрави или нездрави, састављање листе нездравих производа које компаније продају, утврђивање маркетинг техника које су коришћене у рекламирању хране намењене деци.

 

3.      Утврђивање пословних политика компанија у Србији из области: рекламирања хране намењене деци и политике компанија усмерене на гојазност или исхрану.

 

4.      Утврђивање државне и/или Владине политике у областима: законске и подзаконске регулативе, нутрицијских информација, акција усмерених на гојазност и рекламирање хране намењене деци.

 

5.      Утврђивање гледаности и утицаја ТВ реклама на децу узраста од 6 до 16 година (Дечији интервју, родитељски интервју и евалуација Упитника, на узорку од 30 учесника).

 

            Рекламе су праћене 7 дана, на РТС1, РТС2, ТВ ХЕПИ и ПИНКУ. У овом периоду рекламиран је 21 производ намењен деци. Поређењем декларисаних вредности шећера, масти и соли са Британским стандардима и препорукама СЗО, утврђено је да 7 производа, или 33,33% припада категорији здравих, а 14 производа, или 66,67% категорији нездравих производа.

 

Компаније и њиховии производ који су купљени на тржишту

 

Ред.

бр.

Глобалне, регионалне и националне компаније

 

 

Производи

Нутритивне информације

Извори информација (амбалажа, веб сајт, телефон, итд. )

Категорија: Здрава или нездрава храна (према Британском стандарду за храну)

1.

NESTLE CO

Nesquik plus

 

Протеини 2,9г, угљени хидрати 84г, масти 3,5г

Амбалажа

Нездрава

Kit Kat

Протеини 6,4г, угљени хидрати 61,2г, маст 28,8г

Амбалажа

Нездрава

Nestle Chocapic

Шећер 45г, маст 45г, со 6г.

Амбалажа

Нездрава

2.

PEPSI CO

Pepsi

Вода, шећер, угљендиоксид 2г, ортофосфорна киселина 700мг, кофеин 15мг, сува материја 8г.

Амбалажа

Здрава

7 up

Вода, шећер, угљендиоксид 2г, сува материја и лимунска киселина 8г

Амбалажа

Здрава

Mirinda

Протеини, шећер 10,6г, масти 0г

Амбалажа

Нездрава

3.

COCA COLA

Coca Cola

Протеини 0г, угљени хидрати 10,6г, масти 0г, шећер, вода, и високофруктозни сируп 4г.

Амбалажа

Нездрава

Fanta

Протеини 0г, угљени хидрати 10г, масти 0г, шећер, вода и високофруктозни сируп 4г

Амбалажа

Нездрава

Sprite

Протеини 0г, угљени хидрати 10,1г, масти 0г, шећер, вода и високофруктозни сируп 4г

Амбалажа

Нездрава

4.

MARS

Mars

Протеини 3,7г, угљени хидрати 69,9г, масти 17г

Амбалажа

Нездрава

Snickers

Протеини 9,5г, угљени хидрати 55,4г, масти 27,4г

Амбалажа

Нездрава

Milky way

Протеини 3,7г, угљени хидрати 71г, масти 17г

Амбалажа

Нездрава

5.

KELLOGS

Optima

Протеини 8г, угљени хидрати 68г, масти 6г

Амбалажа

Нездрава

Smacks

Протеини 6г, угљени хидрати 84г, масти 1,5г

Амбалажа

Здрава

Specials

Протеини 15г, угљени хидрати 75г, масти1,5г

Амбалажа

Здрава

6.

BAMBI

Plazma

Протеини 11,9г, угљени хидрати 70,4г, шећер14,5г, масти 12г

Амбалажа

Нездрава

Juhu

Нема података

 

 

Златни пек

Протеини 7,3г, угљени хидрати 75,7г, масти 11,9г

Амбалажа

Нездрава

7.

СОКО ШТАРК

Смоки

Протеини 14г, угљени хидрати 53г, масти 30г

Амбалажа

Нездрава

Најлепше жеље

Протеини 10г, Угљени хидрати 50г, масти 30г

Амбалажа

Нездрава

VIP keks

Протеини 3г, угљени хидрати 63г, масти 30г

Амбалажа

Нездрава

 

 

 

Производи које компаније продају деци, разврстани на здраве и нездраве

 

Ред.

Бр.

Произвошач

Производ

Категорија

Коментар

1.

FRESH & CO

NEXT sok

Здрав

 

2.

BAMBI-BANAT

PLAZMA

Нездрав

Шећер 70,4г

3.

NECTAR doo

NECTAR sok

Здрав

 

4.

FRUVITA doo

HELLO

Здрав

 

5.

RAUCH

HAPPY DAY

Здрав

 

6.

FRUVITA

VOĆNA DOLINA

Здрав

 

7.

COCA-COLA HBC

COCA COLA

Здрав

 

8.

KNJAZ MILOS

GUARANA

Здрав

 

9.

IMLEK

VITALINO jogurt

Здрав

 

10.

AD «Mlekara» Subotica

5+ JOGURT

Здрав

 

11.

SOKO ŠTARK

NAJLEPŠE ŽELJE

Нездрав

Шећер 50г, Маст 35г

12.

KRAFT

MILKA

Нездрав

Шећер 52,5г, Маст 32,5г

13.

FERRERO

KINDER

Нездрав

Шећер 52g, Маст 34г

14.

KONDIVA

SMILES

Нездрав

Шећер 50,5г, Маст 36,6г

15.

PIONIR

MEDENO SRCE

Нездрав

Шећер 61,3г

16.

JAFFA Crvenka

VITO KEKS

Нездрав

Шећер 69,4г

17.

 

NEO

???

Нема података

18.

 

MLEKO +10%

???

Нема података

19.

DIJAMANT AD

DOBRO JUTRO

Нездрав

Маст 60г

20.

CENTROPROIZVOD a.d.

NJUPA SUPA

Нездрав

Шећер 51,7г

21.

DROGA KOLINSKA

ARGETA

Нездрав

Маст 30г

 

 

Разлози за сврставање у нездраву храну

 

Производ

Зашто је производ нездрав?

 

 

 

 

 

 

Нео комадићи меса

20 г. Масти

 

 

 

 

 

 

Аргета паштета

30 г. Масти

 

 

 

 

 

 

Њупа супа

11,5 г. Масти

 

 

 

 

 

 

Плазма кекс

12 г. Масти 14,5 г Шећера

 

 

 

 

 

 

Милка чоколада

33,5 г. Масти

 

 

 

 

 

 

Виталино, јогурт за децу

3,2 г. Масти

 

 

 

 

 

 

Јогурт 5+

3,2 г. Масти

 

 

 

 

 

 

Coca Cola обична

4 gr Шећера

 

 

 

 

 

 

Вито кекс

13,99 г. Масти

 

 

 

 

 

 

Smilies, чоко-куглице

36,5 г. Масти

 

 

 

 

 

 

 

            6 рекламираних производа, или 28,09% спада у категорију нездраву храну због високог садржаја масти и шећера, 5 производа, или 23,815 збг високог садржаја масти и 3 производа, или 14,04% због високог садржаја шећера. 11 производа, или 52,14% спада у категорију веома нездравих производа, јер су декларисане количине шећера и масти веће од 50% до 3,5 пута од високог нутритивног нивоа. За сврставање у нездраву храну коришћен је Водич за нутрициони ниво шећера, масти и соли у храни и Британски прехрамбени стандарди, коју се налазе у наставку текста.

 

Водич за нутрициони ниво у храни (Препоруке СЗО)
                                              

Састав

(на 100г)

Висок

Средњи

Низак

Шећер

преко15г

5-15г

Испод 5г

Маст

преко20г

3-20г

 Испод 3г

Со

 преко1.5г

0.3-1.5г

Испод 0.3г

 

Шећер, маст или со мора да буду високог нивоа у производу да би производ био нездрав.

 

 

Британски прехрамбени стандарди

 

Водич нутриционих нивоа у храни

Састав

Висок

Средњи

Низак

Шећер
(на100г)

Преко 15г

Између 5gг и 15г

5г и ниже

Маст (на 100г)

Преко 20г

Између
3г и 20г

3г и ниже

Додаци
(на100г)

Преко 5г

Између
1.5г и 5г

1.5г и ниже

Со (на 100г)

Преко1.5г

Између0.3гт и 1.5г

0.3gг и ниже

 

            У времену праћења на наведеним телевизијама била је 301 реклама намењена деци. На Првом програму било је 40 реклама, или 13,29%, на Другом 28, или 9,32%, укупно на РТС-у 68 реклама, или 22,61% од укупног броја реклама, на ХЕПИ телевизији 46 реклама, или 15,27%  и на ПИНКУ 187 реклама, или 62,12%.

 

            У рекламирању нездраве хране деци примењене су различите маркетиншке технике. Поневљање рекламе је забележено 6 пута, анимирани ликови 5 пута, изјаве о нутритивним вредностима два пута и по један пут: Бетмен који поручује, занимљива песмица са асоцијацијом и спонзорисана реклама.

 

            У периоду праћења реклама своје производе рекламирале су компаније: NESTLE CO, PEPSI CO, COCA-COLA, MARS, KOLLOGS, DROGA KOLINSKA, KRAFT, FERRERO, BAMBI, SOKO-ŠTARK, FRESH & CO, BAMBI-BANAT, NECTAR doo, FRUVITA doo, RAUCH, FRUVITA, KNJAZ MILOŠ, IMLEK, AD «Mlekara» Subotica, KONDIVA, PIONIR, JAFFA Crvenka, DIJAMANT AD i CENTROPROIZVOD a.d. Амализом рекламација утврђено је да су мултинационалне и регионалне компаније и домаћи произвођачи подједнако рекламираали нездраву храну деци.

 

            Извршено је анкетирање  по10 родитеља и деце. Истраживано је време које деца  дневно проводе  пред ТВ. Деца су одговорила да пред ТВ проводе од 1 до 4 сата дневно. У томе од 1-1,5 сати 30%, од 1,5 до 2 сата 20%, од 2 до 3 сата 40% и од 3 до 4 сата 10%. На исто питање родитељи су одговорили да њихова деца пред ТВ проводе: од 1 до 1,5 сат 10%, од 1,5 до 2 сата 20%, од 2 до 3 сата 60% и од 3 до 4 сата 10%. Упозоравају одговори родитеља и деце да између 40% и 60% деце у узрасту од 6 до 16 година, проводи пред ТВ 2 до 3 сата дневно, 20% од 1,5 до 2 сата и од 3 до 4 сата 10%. 60% анкетиране деце и 80% анкетираних родитеља изјавило је да деца пред ТВ провода од 1,5 до 3 сата дневно. Ови подаци указују на велики утицај реклама на опредељења деце у избору хране и на могуће озбиљне здравствене и образовне последице, које ће се касније испољавати.

 

            У комуникацији са међународним и регионалним компанијама и домаћим произвођачима добијене су пословне политике од свих компанија које су рекламирале своје производе намењене деци у периоду праћења реклама на наведеним телевизијама.

 

            Све корпорације су  у својим политикама урeдиле рекламирање хране деци. Дефинисале су своју политику усмерену на превенцију гојазности и исхрану. Оне су усаглашене са препорукама СЗО и Потрошачке Интернационале. Проблем је у недовољној њиховој примени.

 

             Анализирана је државна и владина политика у области законске и подзаконске регулативе, нутрицијских информација, акција усмерених на гојазност и рекламирање хране намењене деци. Анализирано је 11 закона и 92 правилника. Утврђено је да у законима и правилницима нису дефинисани нутритивни нивои шећера, масти и соли. Последица тога је стање у коме је нездраво  66,67% рекламираних производа намењених деци. Ништа се не предузима да се законска и подзаконска регулатива у Србији, којом се обезбеђује здрава исхрана, усклади са препорукама СЗО и стандардима земаља које посвећују пуну пажњу заштити здравља становништва, а посебно деце.

 

            Анализом законске и подзаконске регулативе, утврђено је да Србија нема прехрамбене стандарде којом се уређују нутритивни нивои шећера, масти и соли у храни.

 

            Једино су у Правилнику о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу прописане:

6.      дневне потребе за беланчевинама,

7.      потребе у угљеним хидратима, и

8.      потребе у мастима.

 

            Правилником о квалитету и другим захтевима за освежавајућа безалкохолна пића прописани су састојци у енергетским напитцима. Вредности су:

 

Редни број

Назив

Дозвољена количина мг/l

1

Кофеин

Највише 320

2

Инозитол

Највише 200

3

Глукуронолактон

Највише 2400

4

Таурин

Највише 4000

 

 

Правилником о Правилником о квалитету и другим захтевима за јестива биљна уља и масти, маргарин и друге масне намазе, мајонез и сродне производе (Сл. лист СЦГ бр. 23/2006) дефинисани су

Садржај масти у масним намазима и сложеним масним намазима

Врста производа

Садржај масти %

 

Масни намаз

Сложени масни намаз

Маргарин

Пуномасни намаз

80% do 90%

Маргарин са смањеним садржајем масти

Намаз са смањеним садрћајем масти

Од 60 до 62%

Полумасни маргарин

Полумасни намаз

od 39% do 41%

Маргарински намаз

Мешани масни намаз

 Сви остали производи чији садржај масти одступа од горенаведених, а износи најмање 10%.

 

 

            На тржишту се повећава учешће производа са нутрицијским информацијама. То је добро, али не постоје устаљене процедуре којим се проверава истинитост декларација.

 

            Покрет и АПОС су се, у складу са Методологијом истраживања обратили надлежним министарствима с молбом да сарађују у истраживању и да финансијски подрже истраживање. Тек на другу интервенцију, добјени су непотпуни одговори министарстава. Из њих се види да семинистарства нисубавила овим питањима. Из одговора и односа према истраживању произлази да надлежна министарства још нису спремна да подрже истраживања ове врсте од од стране независних организација потрошача.

 

            Институт за јавно здравље „ Др Милан Јовановић-Батут“ је формирао радно тело,  у сарадњи са норвешким партнерима, које је одржало неколико сатстанака на којим су анализирани подаци о гојазности деце у Србији. Алармантни резултати су представљени јавности. Евидентан је недостатак у самом приступу проблему који се препознаје у несагледаној потреби за координацијом активности више државних органа, потрошачких организација, родитељских удружења и удружења за бригу о деци.  Нико сем угледне професорке Медицинског факултета у Београду није препознао узрочно-последничну везу између оглашавања нездравих производа намењених деци и гојазности деце, као ни потребу заједничких активности, како би се применом Закона о оглашавању јачала свест о снажној повезаности реклама са понашањем младих, ризичним по здравље.

 

            Министарство здравља није одговорило на молбу и иницијативе да се заједнички крене у активности којима ће се заштитити здравље деце. Министарство за омладину и спорт је одговорило на иницијативу. Питање сматра важним, али се они нису бавили овим проблемима. Министарство трговине и услуга, надлежно за заштиту потрошача и примену Закона о оглашавању, у одговору истиче да се проблемом који је предмет истраживања треба бавити Министарство здравља. Оно истиче да је у Србији проблем непоседовања културе исхране, које подразумева непознавање ове области и погрешне навике и да не постоји редовна едукација на ову тему.

 

            Покрет за заштиту потрошача је од 2008.г. покретао иницијативе за сарадњу. У функцији превенције незаразних болести, испитао је постојаност јода у соли за људску исхрану у декларисаним роковима употребе. Покренуо је иницијативу за измену Правилника о квалитету соли за људску исхрану. У 2009.г. и 2010.г. извршио је анализу садржаја соли, шећера, и масти у хлебу, пециву, воћним соковима, освежавајућим безалкохолним пићима, бареним производима од меса и паштетама. Резултате је представио јавности, на конференцијама за новинаре, доставио их надлежним државним органима, произвођачима и трговцима у чијим су објектима узорци купљени.

 

           

            Трошкови истраживања износили су око 1,150.000,00 динара. У суфинансирању је учествовала Потрошачка Интернационала са 500 $. Средства су подељена на Покрет и Апос. Ни једно министарство финансијски није подржало истраживање. Истраживање је завршено на волонтерској основи.

 

            Истраживање је високо оцењено од експерата Потрошачке интернационале. Средства јавног информисања нису посветила дужну пажњу резултатима истраживања.

 

            Из резултата истраживања произлазе потребе за:

            -   усклађивањем законске и подзаконске регулативе у Србији са препорукама СЗО и напредним решењима у ЕУ,  попут Британских стандарда,

            -   стварањем услова за примену обавезујућих препорука СЗО о ограничавању рекламирања нездраве хране деци и промоцију здраве исхране и здравог развоја деце;

            -   настављањем сарадње са мултинационалним, регионалним и домаћим компанијама на унапређењу и примени пословних политика заснованих на њиховој одговорности за правилну исхрану и здравље деце, решавање проблема гојазности и незаразних болести, које су последица неправилне исхране;

            -  сарадњу са удружењима пропагандиста и новинара на повећању етичке одговорности у креирању рекламних порука намењених деци.