Kako Vam na Beogradskoj autobuskoj stanici prodaju „dobrovoljno“ osiguranje

0

Da li ste primetili kad ste kupili autobusku kartu na Beogradskoj autobuskoj stanici, da su Vam prodali i „dobrovoljno osiguranje Dunav” iako Vas, verovatno niko nije pitao da li želite da kupite osiguranje.

Cena ovog putnog osiguranja je 25 dinara i ono može da se naplati u slučaju nezgode na staničnom prostoru i tokom vožnje u autobusu. Problem je, međutim, da li putnici uopšte znaju da su uz autobusku kartu platili i ovu uslugu.

Jedan od načina na koji Beogradska autobuska stanica navodno informiše putnike o dobrovoljnom osiguranju je putem obaveštenja koje se nalazi pored svakog šaltera za naplatu karata. Takođe, iz BAS-a tvrde da su građani o ovoj usluzi informisani i na šalteru. Obaveza njihovih službenika je da, kako su iz BAS-a naveli, ,,svakom putniku pruži informaciju o mogućnosti dobrovoljnog osiguranja“ i da se ,,u slučaju prihvatanja pri štampanju vozne isprave se otkucava i stavka o dobrovoljnom osiguranju”.

Mala anketa koju je sprovela redakcija Potrošačkog savetnika pokazala je da putnici nisu upoznati sa tim da su platili dobrovoljno osiguranje autobuskoj stanici.

Ko je nadležan da kontroliše BAS?

Na pitanje da li je sistem naplate karata podešen tako da se podrazumeva da će putnik kupiti i polisu osiguranja, Beogradska autobuska stanica nije odgovorila. Sa druge strane, iz BAS-a su naveli da je Republički tržišni inspektor 12.4.2011. godine izvršio kontrolu zakonitosti naplate dobrovoljnog osiguranja i da je utvrđeno da ,,nema zakonskih smetnji za naplatu ove vrste usluge”.

Ipak, iz Tržišne inspekcije tvrde da oni nisu nadležni da vrše kontrolu BAS-a.

,,Narodna banka Srbije vrši nadzor nad primenom Zakona o osiguranju, pa i u ovom konkretnom delu kod prodaje karata”, naveli su u inspekciji.

Sa druge strane, guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković ističe da ni Narodna banka ne može da kontroliše BAS jer ,,Beogradska autobuska stanica nije lice koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju”.

Tabaković je dodala da sam način naplate, odnosno, da li se građanima adekvatno stavlja do znanja da je usluga osiguranja opciona, ,,trebalo bi da bude praćen i od strane tržišno-inspekcijskih organa“.

Sudeći po odgovorima, ni Tržišna inspekcija, ni Narodna banka Srbije, ne kontroliše kako se osiguranje naplaćuje putnicima na autobuskoj stanici. Iz Tržišne inspekcije nisu želeli da se izjasne o dopisu Narodne banke u kome tvrde da bi inspekcija trebalo da vrši kontrolu BAS-a. Guverner Narodne banke Srbije takođe nije želela da navede na osnovu čega tvrdi da naplata putnog osiguranja spada u nadležnost Tržišne inspekcije.

Putnici – duplo osigurani    

Problem naplate usluge dobrovoljnog osiguranja na autobuskoj stanici je i u tome što putnici već imaju obavezno osiguranje u prevozu i u krugu stanice. Prevoznici su, kako navode u BAS-u, ,,u zakonskoj obavezi da pri registraciji vozila obavezno osiguraju i putnike”. S obzirom da dobrovoljno osiguranje takođe štiti putnika na staničnom prostoru i u prevozu, ostaje nejasno šta je smisao dobrovoljnog osiguranja.

Osim toga, prema Zakonu o osiguranju, suma koja se putniku isplaćuje u slučaju nesreće je utvrđena. To znači da putnik ne može da naplati štetu dvostruko iako ima uplaćeno i obavezno i dobrovoljno osiguranje.

Dobrovoljno osiguranje Dunav naplaćuje se putnicima na osnovu ugovora koji su sklopile Beogradska autobuska stanica i kompanija ,,Dunav osiguranje” 2010. godine. Ukoliko se 15 hiljada putnika preveze dnevno sa Beogradske autobuske stanice, BAS i ,,Dunav osiguranje” inkasiraju oko 137 miliona dinara godišnje na osnovu naplate dobrovoljnog osiguranja. To je 800 puta više novca nego što se može naplatiti u slučaju smrti putnika (168.750 dinara).

Disclaimer_za_PS_sajt_final

Podelite

Ostavite komentar