Ko se plaši rata još? Argus turs ne.

0

Nemiri, pa čak i građanski ratovi su prethodnih nekoliko godina izbili u mnogim zemljama u kojim građani Srbije vole da provode odmore. U takvim situacijama, prema Zakonu o zaštiti potrošača, putnici koji otkažu turistički aranžman zbog izbijanja rata ili nemira, imaju pravo na povraćaj novca. Međutim, Bojana Borković je otkrila da je to pravo teško ostvariti. Ona je u proleće 2013. godine smatrala da je pametno da iskoristi povoljne first minute aranžmane koje je tada Argus turs nudio za letovanja u Egiptu.

„Mi smo uplatili Argus u maju međutim početkom jula su počele te demonstracije, ne samo demonstracije već i građanski rat koji je nastao, trebali smo da putujemo za dve nedelje, i u tom periodu mi smo se obratili Argusu i tražili da nam zamene aranžman, ako je trebalo da doplatimo, nije bilo nikakvih problema“, kaže Bojana.

Problema je ipak bilo, kako Borkovići tvrde, uprkos činjenici da je ministarstvo spoljnih poslova izdalo preporuku da se u Egipat ne putuje. U Argusu nisu želeli da razmotre mogućnost promene aranžmana zbog vanrednih okolnosti.

„Nisu na dali nikakvo rešenje, a mi gubimo novac, 80% pa i 90% u zadnjih pet dana gubimo od aranžmana, što je poprličan iznos. Ipak putujemo sa detetom i nismo hteli da rizikujemo“, kaže Bojana.

U ugovoru između Borkovića i Argusa je navedeno da agencija ima pravo da zadrži 80% uplaćenog novaca ako se putovanje otkaže između 14 i 10 dana pre početka putovanja, odnosno 100% ako putnik otkaže aranžman 5 ili manje dana pre početka putovanja. Uprkos toj ugovornoj odredbi, kako nam je Bojana rekla, iz Argusa su odlučili da svojm putnicima vrate više novca nego što bi trebalo po ugovoru.

„Doneli su odluku da vraćaju 50% novca svima, znači ne nama, nego svima“, kaže Bojana.

Borkoviće je posebno brinulo to što njihov sin Todor zbog dijabetesa mora da prima insulin, a ako bi došlo do nestanka struje, ampulu ne bi mogli da čuvaju u rashlađenim uređajima, i zdravlje njenog detata bi zaista bilo ugroženo.

Ponašanje Argusa nije u skladu ni sa tadašnjim, a ni sa sadašnjim Zakonom o zaštiti potrošača. Zakon o zaštiti potrošača predviđa da ako potročač odustane od ugovora zbog okolnosti koje nije moga izbeći ili otkloniti i koje bi postojale u vreme zaključenja ugovora, i koje bi da su postojale u vreme zaključenja ugovora prestavljale opravdan razlog da se zaključi ugovor, organizator ima pravo isključivo na nadoknadu stvarnih troškova.

Bojana smatra da odluka nadženih u Argusu, da agencija mora da zadrži 50% od ukupno 1314 evra koliko je aranžman koštao nije zasnovana činjenicama, a da su njoj rekli da svoj stav zasnivaju na, kako je navela, ,,njihovim realnim troškovima, koje nam nisu dokumentovali, samo su nam u pismu naveli da su to realni troškovi navodno avionskog leta. Ali, opet kažem, svima uzimaju 50% bez bilo kakve dokumentacije, mi je bar nismo dobili“.

argus

Direktor Argusa, Srđan Andrejević je odbio našu ponudu da u našoj emisiji obrazloži koje je on sve troškove imao zbog putnika koji su otkazali letovanje u Egiptu, jer, kako je naveo, u toku ,,sudski postupak pred izabranim sudom, pa samim tim, nema nikakvog razloga da stranke u postupku odgovaraju na pitanja medija u vezi sa predmetom spora.“

Kako nam je Bojana rekla, u trenutku kada nam je Argus odgovorio da se vodi sudski postupak pred izabranim sudom, ona nije bila u sudskom sporu sa Argusom, već da je petog septembra 2013. godine Asocijaciji turističkih agencija – YUTA, podnela zahtev za sprovođenje arbitraže.

Putnici bi trebalo da povedu računa i o činjenici da u Argusu izgleda shvataju arbitražu kao sudski postupak, što i ne čudi, kada YUTA na svom sajtu arbitražu naziva arbitražnim sudom, i ističe ,,da arbitražna presuda ima snagu sudske presude i da se izvršava prema propisima o izvršnom postupku.“

„Najviše me iznenadilo to što nisam učestvovala, nisam imala priliku da kažem ono što sam htela da kažem zašto sam uopšte zatražila arbitražno suđenje“, rekla nam je Bojana.

Poziv za arbitražu, prema Bojaninim tvrdnjama, nikad nije poslat na adresu Borkovića, ali im je zato poštom stigla presuda u kojoj je navedno da se njen zahtev odbija.

Ono što je Bojanu najviše razočaralo jeste to što je YUTINA komisija sebi dala za pravo da tumači kakvu terapju mora da koristi njeno detete. U arbitražnoj presudi piše da je utvrđeno ,,da Todor Borković boluje od dijabetesa od 15.10.2011. godine, i da uzima redovnu terapiju pred spavanje, koristeći lek Levemir, što je za dete pogodnije od insulina.“

YUTA tvrdi da njen sin pije tablete, a ne dobije injekcije insulina, koje moraju da se čuvaju na temeraturi između 2 i 8 stepeni, odnosno ako su otvorene na temperaturi nižoj od 30 stepeni.
Kako nam je Bojana rekla ovaj deo odluke arbitraže je apsolutno netačan jer „Levimir je insulin, to nije lek koji se popije pred spavanje, već insulin, jedna vrsta insulina koja se daje subglutalno injekcijicama.“

Stiče se utisak da YUTINA arbitražna komisija daje sebi za pravo da odlučuje o problemima za koje niko od njenih članova nije stručan. Ovim se dovodi u pitanje integritet ne samo arbitraže već i same YUTE.

Od septembra 2014. godine putnici su u lošijem položaju i zbog novog Zakona o zaštiti potrošača, u kojim je dodato da se opravdanom okolnošću za otkazivanje putovanja, neredi pa i rat, mogu smatrati samo ako je proglašeno vanredno stanje.

Problem sa ovom odredbom je to što vlasti u zemljama zahvaćenim neredima izbegavaju da proglase vanredno stanje kako ne bi ugrozile svoje prihode.

U Egiptu u vreme kada je trebalo da Borkovići tamo borave nije bilo proglašeno vanredno stanje, pa u skladu sa novim zakonom, oni ne bi imali pravo na povraćaj novca.

Zbog zakonskih promena na štetu potrošača, a i činjenice da je prethodnih godina najviše slučajeva otkazivanja čarter letova, sprečavanja turista da uđu u hotel i sličnih drastičnih problema bilo u vezi sa letovanjima u Egiptu, nikako ne bi trebalo kupovati unapred aranžmane za ovu zemlju niti bilo koju drugu u kojoj situacija nije stabilna.

Podelite

Ostavite komentar