Zašto komunalna preduzeća mogu da Vam naplate uslugu koju ne pružaju

2

Građani se često žale na komunalna preduzeća da im uredno ispostavljaju račune za usluge koje im ne pružaju. Dok se komunalna preduzeće „kriju“ iza odluka lokalnih vlasti, građani pravdu „isteruju“ u sudovima.

Stanovnici ulice Kosmajskih partizana u selu Šiljakovac se nekoliko godina unazad žale da im komunalno preduzeće „10. oktobar“ iz Barajeva ne pruža uslugu odnošenja smeća, ali im je uredno naplaćuje. Meštani tvrde da im od 2010. godine stižu računi za uslugu koju ne dobijaju i da su najbliži kontejneri, zapravo, na velikoj udaljenosti.
„Ima građana koji su dva, tri kilometra udaljeni od kontejnera i nisu u mogućnosti da odlažu smeće u te kontejnere iz objektivnih razloga“, priča Nikola Dinić, jedan od vikendaša Šiljakovca.

Tim povodom, 17 meštana poslalo je zahtev komunalnom preduzeću da im vrati novac od naplate usluge odnošenja smeća. Međutim, to se nije dogodilo. Štaviše, komunalno preduzeće je podnelo tužbe protiv neplatiša. Iz presuda se vidi da ni sudije nemaju jedinstven stav o problemu. Troje od petoro utuženih oslobođeno je plaćanja usluge odnošenja smeća, dok su, u slučaju Novice i Zlatka Milića, Sudska jedinica Sopot i Viši sud u Beogradu odlučili u korist komunalnog preduzeća. Posebnost slučaja je tim pre veća što je Novica Milić, po odluci suda, u obavezi da izmiri dugovanja, dok je njegov brat Dragomir, koji živi u kući do Novičine, od iste obaveze oslobođen.
„Novičina kuća i moja kuća su jedna do druge, plac do placa“, objašnjava Dragomir Milić koji se i dalje, iako je oslobođen plaćanja, nalazi u čudu zbog apsurdne situacije .

Nadležni u „10. oktobru“ ne poriču da njihovo vozilo ne prolazi ulicom Kosmajskih partizana:
„To je sporedna ulica, što se može videti i zaključiti iz Zapisnika komunalnog inspektora. U njoj se ne obavlja javni saobraćaj i autosmećar nije u mogućnosti da saobraća“.

Nadležne iz tog preduzeća smo pitali da nam objasne na koji način, onda, pružaju uslugu odnošenja smeća.
„Kontejneri su postavljeni na ulazu u ulicu Kosmajskih partizana i uglu glavne ulice Dobrivoja Maksimovića, što znači da su udaljeni 400 do 500 metara od objekata građana iz navede ulice“, odgovoreno nam je od strane nadležnih iz „10. oktobra“.

Takva tvrdnja jeste tačna samo u slučaju prvog domaćinstva u ulici Kosmajskih partizana. Međutim, kako je ulica dugačka više od jednog kilometra, ne može se reći da su kontejneri udaljeni 400 do 500 metara od domaćinstva. Novica zato tvrdi da se održavanje čistoće obavlja na drugačiji način.
„Uzmete vreću sa smećem i nosite je kilometar, dva, tri i četiri da biste smeće izručili“, kaže Novica.

Nadležne u preduzeću “10.oktobar” smo pitali i na kojoj udaljenosti mora da se nalazi najbliži kontejner od prvog, odnosno poslednjeg domaćinstva, da bi se moglo reći da je usluga odnošenja smeća pružena:
„U navedenoj Odluci o održavanju čistoće nije predviđeno na kojoj udaljenosti se postavljaju kontejneri“.

Kako u Odluci nije naveden jasan kriterijum po kojem uslugu treba pružati, različite sudije u sporovima između građana i komunalnog preduzeća donose međusobno suprotne presude.
Viši sud u Pirotu, kome je predmet Dragomira Milića predat usled preopterećenosti beogradskih sudova, a koji je doneo presudu u korist Dragomira, u obrazloženju svoje odluke je konstatovao da:
„Nije sporno da je MZ „Šiljakovac“ obuhvaćena Odlukom Opštine Barajevo o održavanju čistoće, ali takođe nije sporno ni to da, u odnosu na tuženog, ta odluka u konkretnom slučaju nije primenjena jer nisu pružane usluge na održavanju čistoće u vidu iznošenja smeća“.

S druge strane, u presudi Višeg suda u Beogradu o istoj stvari je presuđeno drugačije:
„JKP „10. oktobar“ Barajevo u okviru svoje registrovane delatnosti vrši sakupljanje, odvoženje i uklanjanje smeća s čitave teritorije opštine Barajevo, uključujući i MZ „Šiljakovac“, gde nisu postavljeni kontejneri, ali se smeće odnosi tako što se stavlja u plastične vreće i ostavlja na određena mesta odakle se uklanja“.

Očigledno je da se mišljenje Višeg suda u Beogradu i Sudske jedinice u Sopotu razlikuje od mišljenja Višeg suda u Pirotu. Međutim, u slučaju Nikole Dinića, koji je takođe oslobođen plaćanja nije odlučivao sud iz Pirota, već, takođe, Sudska jedinica u Sopotu.
„Imamo dva rešenja u kojima piše da nismo u obavezi da plaćamo iznošenje smeća. Jedno je iz 2010. i drugo iz 2012. Međutim, „Infostan“ i dalje šalje račune zato što, navodno, „10. oktobar“ nije povukao svoj zahtev prema meni kao korisniku“, kaže Nikola.

Isti slučaj je i sa Dragomirom kome, takođe, pristižu računi iz meseca u mesec. Niko od njih ne negira da komunalne usluge treba plaćati, čak i s odlaganjem smeća u plastične kese. Međutim, Novica smatra da treba uspostaviti neke kriterijume.
„Da se, na primer, te vreće iznose ispred zgrada, vikendica u određeno vreme, određenim danima i da ih komunalno preduzeće pokupi“, navodi Novica.
Problem je nastao zato što ne postoje jasni standardi kojima je regulisano odnošenje smeća. S jedne strane, građani su dužni da ne ugrožavaju životnu sredinu, u suprotnom čine prekršaj zbog čega su u obavezi da smeće odlažu na mesto koje je za to predviđeno.

S druge strane, nisu propisani ni najniži standardi na osnovu kojih treba oceniti da li komunalna preduzeća pružaju uslugu adekvatno ili ne, pa tako mogu da naplaćuju uslugu čak i kada je najbliži kontejner udaljen nekoliko kilometara. Dok god se Zakonom o komunalnim uslugama ne propiše obaveza lokalnih samouprava da definišu standarde na osnovu kojih može da se donese odluka da li se usluga pruža ili ne, građani svoja prava neće moći efektivno da zaštite ni na sudu. U odsustvu jasnih propisa niko ne može sa sigurnošću da kaže da li će na sudu neko da prođe dobro kao Dragomir ili loše kao Novica. Na kraju sve zavisi samo od toga kojem sudiji je dodeljen predmet.

Disclaimer_za_PS_sajt_final

Podelite

2 Komentara

  1. Pingback: Zašto komunalna preduzeća mogu da Vam naplate uslugu koju ne pružaju? | Novo

  2. Broj redovnih platisa je povecan nakon sto je “Komunalac” nekoliko meseci angazovao advokate. Korisnici su, medutim, imali povecane sudske troskove za 50-60 odsto, pa je za ovaj posao ponovo angazovana pravna sluzba preduzeca. Gradani mogu da izmire dug u ratama.

Ostavite komentar