Preko 50% mobilnih telefona prodatih u Srbiji nema garanciju proizvođača

5

Preko 50% mobilnih telefona prodatih u Srbiji nema garanciju proizvođača jer su u pitanju uređaji namenjeni za druga tržišta koji su u Srbiju dospeli sivim kanalima. i zato nemaju garanciju proizvođača. Kupci po pravilu to saznaju tek kad se njihov telefon pokvari, a ovlašćeni serviseri odbiju da ih poprave iako su i dalje u garantom periodu. 

Maja Radojković Tatić i Miloš Popović su kupili originalne LG i Samsnug telefone u dve različite prodavnice na prestižnim lokacijama u Beogradu. Kada je došlo do kvara, radnici u ovlašćenim servisima su odbili da poprave njihove telefone, iako nisu sporili da su originalni i da su još u garantom roku. Maja je iz Mobis Electronic-a, koji je ovlašćeni servis za LG telefone, dobila neočekivan odgovor.

„Garancija ne može biti prihvaćena zato što telefon nije za naše tržište i dali su mi ponudu da mogu da zamenim matičnu ploču ali po ceni koja je veća od samog telefona.“

Miloš je od ovlašćenog servisa za Samsung telefone saznao da je njegov mobilni namenjen za tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i da zato ne mogu da ga servisiraju. Nakon popravke telefona u prodavnici u kojoj je ga je i kupio, staklo je počelo da se odvaja, pa je na pitanje u koji servis šalju telefone, od vlasnika dobio neočekivan odgovor.

„On mi je rekao da ne može da mi da informaciju koji je to servis u pitanju. On mi je tada rekao da mogu da ostavim telefon i za 20 dana kad se vrati čovek ili dečko, kako je rekao, sa godišnjeg odmora da će on to zalepiti, jer on se bavi time, a do sad je navodno lepio neko ko nije stručan za to.“, ističe Miloš.

Predstavnici Samsunga nisu odgovorili na naše pitanje zašto ne popravljaju njihove originalne proizvode koji su i dalje pod proizvođačkom garancijom. Iz LG-ja su, sa druge strane, bili znatno otvoreniji. Prvo su nam rekli da je telefon koji je Maja kupila takođe namenjen za tržište Emirata, a zatim su istakli da:

„Uredjaj nije uvezen od strane naših distributera, vec nekim drugim kanalima. Da je telefon uvezen putem naših distributera, odobrili bismo zamenu uredjaja. U ovom slučaju to nije moguće, s obzirom na to da navedeni uredjaj nije za tržiste Srbije i kada bi se išlo na zamenu, ko bi snosio trošak?“

Mobilni telefoni

Maju su iz ovlašćenog servisa uputili u prodavnicu Top Zona u kojoj je i kupila telefon. Tamo su joj rekli da:

„Ta firma više ne postoji da je pod stečajem, da je na tom mestu sada druga firma i da praktično moja garancija ne važi.“, objašnjava Maja. 

Na sajtu APR-a smo proverili da li Top Zo-Na i dalje postoji. Ispostavilo se da je ta preduzetnička radnja jednom zatvorena, ali je ubrzo opet otvorena i vlasnik je isti. Po podacima APR-a, Top Zo-na i dalje postoji i radi u Balkanskoj ulici. Nadležni iz LG-ja kažu da su Majin i Milošev problem prilično ilustrativni i da potrošači treba dobro da razmisle pre nego što:

„…kupe uredjaj čija je cena znatno niža od maloprodajnih cena u lancima poput Handy-ja, Com Trade Shop-a, Tehnomanije itd. Potrošači koji kupuju znatno jeftinije uređaje znaju da oni nisu legalno uvezeni.“

Maja i Miloš poriču da su znali da kupuju uređaje koji su nelegalno uvezeni.

Da je tokom prethodnih 12 godina svaki drugi telefon prodat u Srbiji uvezen na čudan način, može se lako zaključiti analizom podataka državnih institucija. Po podacima RATELA u Srbiji je tokom prethodnih 12 godina u proseku bilo više od 9.000.000 aktivnih SIM kartica tj. brojeva mobilnih telefona (9.094.447 u 2017.). Od toga se oko dva miliona SIM kartica koristi u telefonima koji imaju dve kartice ili u uređajima za pristup internetu. Ovo znači da se u Srbiji koristi oko 7.000.000 mobilnih telefona. Prosečni korisnik, menja svoj mobilni telefon bar na tri i po godine, što znači da godišnje uvozimo oko dva miliona telefona.

Problem je samo što podaci Carine i Statističkog zavoda pokazuju da smo tokom prethodnih 12 godina prosečno uvozili oko 950.000 telefona. Preko milion i po telefona u Srbiju stigne nekim čudnim putevima.

Posledice toga snose kupci. Maja kaže da ona nije iznenađena pa ni razočarana kad je čula da naša država toleriše nelegalni  uvoz. Nju je neko drugi više razočarao.

„Više me je svakako razočarala LG kompanija, jer već godinama unazad koristim i kupujem njihove uređaje, nekako su mi bliski, pokazali su se sasvim ok i više sam od njih očekivala da stanu iza svog proizvoda i iza svog imena, uostalom jer ja sam ga kupila zato što je LG, a ne zato što sam ga kupila u Top Zoni ili kojoj već prodavnici.“, ističe Maja. 

Samsung i LG su nesporno zaradili novac od prodaje uređaja, a kroz ograničavanje garancije na određeni broj zemalja izbegli su troškove popravke. Isto to radi i većina drugih proizvođača. Teritorijalno ograničenje garancije omogućava proizvođačima i da na različitim tržištima imaju različite cene, tj. da u svakoj zemlji maksimalno zarade. Zato u zemljama poput SAD-a gde je velika konkurencija, tehnički uređaji znatno jeftiniji nego kod nas.

Nije jasno samo zašto naša država prihvata da gubi oko 20 miliona evra godišnje na ime poreskih i drugih prihoda koje bi ostvarila da se svi mobilni uređaji prodaju legalno.

U prvoj verziji ovaj prilog smo završili sa savetom, da:

ako potrošači žele da budu sigurni da je njihov telefon pokriven proizvođačkom garancijom trebalo bi da ga kupe kod operatera mobilne telefonije.

Ispostavilo se da i u VIP-u možete uzeti telefon koji će u ovlašćenom servisu odbiti da poprave jer, kako kažu nije za naše tržište. Jedini način da budete sigurni je da pre kupovne pročitate identifikacioni broj telefona i da pisanim putem pitate proizvođača ili ovlašćeni servis da li je telefon sa tim  identifikacionim brojem  namenjen za naše tržište.

Podelite

5 коментара

  1. Balkanska ulica jeste za telefone što i Goce Delčeva tj. dolina gladnih za klopu. Garancija im jeste tolet papir, kupujete po znatno povoljnijim cenama i od nje se oprostite, ili kupite legalno po duplo većoj ceni.

    • Oni uvoze telefone iz madjarske i po svojoj kriminalnoj str radbji mobil sop prodaju telefone sa nekom garancijom svojom joja nevredi bi u jednom ovlascenom servisu orave garancije su iz gigatrona vipa telenor ne vazi uz ugovor mts tehbomanija win win tosu garancije koje su prave oni sa ucozom iz madjarske obaraju cene telefonima i judi posto zaato prodaju tim looovima telefone a sebi stavjaju ugovornu obavezu pazite na kupujem prodajem sajtu leglo preprodavaca i nakupaca .

  2. Garancija ne važi ni kod mobilnih operatera. Imao sam negativno iskustvo sa Telenorom. Posle par meseci je prestao sa radom i Mobis je odbio da pristupi popravci. Tek posle razgovora sa upravnikom u Huawei-u i nakon njegovog insistiranja, servis je primio telefon i ustanovio fabričku grešku čije otklanjanje je kočio sam proizvođač (Huawei Kina) i popustio pod pritiskom. Od tada, elektronske uređaje kupujem iz Mađarske.

  3. Ako je već opšte poznata činjenica da su telefoni sa nižim cenama, a koji se prodaju u našim prodavnicama i servisima mobilnih telefona, nabavljani iz „sivih zona“ zašto država, tj nadležne službe inspekcije ne spreče prodaju na našem tržištu?