Plaćanje grejanja po utrošku

6

Zašto ćemo morati da plaćamo energiju koju ne trošimo čak i kada grejanje budemo plaćali po utrošku?

Dragan Gušić iz Beograda kupio je stan u Železniku sa ugrađenim deliteljima, te, dakle, grejanje plaća po utrošku. S obzirom da se nije uselio u stan, očekivao je da će, ne računajući fiksni deo za angažovanu snagu, njegov račun za grejanje biti nula dinara. Kako objašnjava, prvi račun koji je dobio od Infostan-a je zaista bio nula dinara, drugi račun je iznosio oko 25 dinara, dok je na trećem računu stajala cifra od 1300 dinara iako Dragan tvrdi da nije imao potrošnju.

Razlog za to što je Draganov račun za grejanje uvećan, smatra on, je taj što su u februaru 2014. godine predsednici skupštine stanara doneli Pravilnik o načinu raspodele toplotne energije u stambenoj zgradi. Po tom pravilniku, 20% ukupne potrošnje zgrade stanari plaćaju po kvadraturi stana, a 80% po potrošnji. Gušić smatra da ovakva raspodela potrošnje nije pravedna.

,,Smisao grejanja po utrošku je da se podstakne štednja. Ovako, sa tih 20% fiksnog dela, kako su utvrdili predsednici skupštine stanara, grejali se – ne grejali, plaćaćemo potrošnju nekog drugog ko je držao otvorene prozore, sušio veš na radijatorima i nije vodio računa o potrošnji“, navodi on.

Skupština stanara odlučuje o raspodeli potrošnje

Gušić takođe smatra da predsednik kućnog saveta nije ovlašćen da donosi pravilnik o raspodeli toplotne energije i da je to posao firme Brunata koja u toj stambenoj zgradi vrši obračun utroška grejanja.

Iz Brunate, pak, navode da žalbu u vezi sa pravilnikom treba uputiti skupštini stanara zgrade i da se ta firma ne meša u odluke organa upravljanja zgradom. Ipak, rukovodilac prodaje u Brunati Miodrag Palibrk priznaje da Beograd nema pravilnik kakav su, na primer, donele lokalne samouprave u Subotici i Nišu u kojima je navedeno da je raspodela toplotne energije u nadležnosti skupštine stanara zgrade. Beograd, sa druge strane, ima Oduku o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda iz 2003. godine u kojoj to nije eksplicitno rečeno.

Na pitanje zbog čega Grad Beograd nije doneo pravilnik koji bi jasno definisao nadležnosti, direktor Uprave za energetiku Grada Beograda Marko Stojanović odgovara da bi donošenje pravilnika ,,umnogome razjasnilo celu problematiku“.

,,Smatram da su to svojim predlozima i ugovorima dovoljno uredile i firme koje vrše raspodelu, međutim, sudeći po pitanjima korisnika, donošenje Pravilnika je neophodno“, navodi on.

Zbog čega ne plaćamo samo ono što potrošimo?

Predstavnik firme Brunata Palibrk objašnjava zašto je skupština stanara odlučila da stanari plaćaju 20% utroška po kvadraturi, a ne po potrošnji.

,,Postoji jedan deo toplotne energije koji je nemerljiv. To su toplotni gubici koji se javljaju u samoj podstanici i kroz vertikale koje prolaze kroz stanove, pa treba definisati koliko iznosi taj nemerljivi deo. Mi iz iskustva predlažemo skupštinama stanara da, konkretno, za taj dvocevni sistem grejanja gubici iznose negde oko 20%“.

Direktor Uprave za energetiku Grada Beograda potvrđuje da u zgradi uvek postoji zajednička potrošnja instalacije i da način raspodele toplotne energije u zgradi zavisi od vrste izvedene instalacije grejanja.

,,Zato se modelom raspodele, a u zavisnosti od vrste primenjene instalacije, predlažu modeli (zajednička potrošnja/sopstvena potrošnja) 10/90, 20 /80, 30/70. Naravno, projektnom dokumentacijom može se i izračunati kapacitet zajedničke instalacije na osnovu čega bi se izračunao procenat zajedničke potrošnje. Međutim, ni jednim propisom projektanti nisu obavezani da ovo proračunavaju“, kaže Stojanović.

Disclaimer_za_PS_sajt_ministarstvo  kulture

Podelite

6 Komentara

  1. mirjana dujic -

    ISTINA O DELITELJIMA TOPLOTE

    Za utrosenih 14,6kw/h (oko 30 min. grejanja za mesec) dobili smo racun od 8662 din.Razlog je taj sto je Brunata mimo potpisanog pravilnika skupstine stanara da odnos zajednicke I individualne potrosnje bude 10-90% samoinicijativno to korigovala na 30-70% za nasu a 80-20% za susednu zgradu. Po modelu raspodele taj odnos nije ni ponudjen vec 10-90%,20-80% I 30-70%.To znaci da nije tacno da se Brunata ne mesa u odluke skupstine stanara (organa upravljanja zgradom).Zbog enormno visokih racuna (npr. stan od 58m2 I do 30000din. za mesec) zalili smo se JP “Stambeno”Ruma,predsedniku opstine Ruma,Nacionalnoj organizaciji za zastitu potrosaca,Ministarstvu energetike I rudarstva,koji su nas uputili trzisnij inspekciji I na kraju Opstinskom vecu SO Ruma………odgovore od svih jos cekamo a grejna sezona je pri kraju.Sta dalje?

    • mirjana dujic -

      Ispravkea u komentaru

      Korigovan odnos zajednicke I individualne potrosnje od strane Brunate za nasu zgradu je 70-30%.

    • mirjana dujic -

      Ispravka u tekstu

      Korigovan odnos zajednicke I individualne potrosnje od strane brunate za nasu zgradu je 70-30%.

    • Poštovana,

      nažalost nema više nadležnih u ovom slučaju. Pogotovu jer se radi o privatnom preduzeću te zaštitnik građana nema nadležnost.

      Ako želite mogli bi smo snimiti prilog o Vašem problemu. Možete nam poslati dokumentaciju i javiti se na redakcija@potrosackisavetnik.com

      Srdačan pozdrav

  2. Ne postoji nikakva pravna logika , a mislim i da je to protivzakonito , da skupstina stanara propisuje ko ce koliko placati za nekakvu “nemerljivu” kolicinu toplote. Pogotovo sto se ovde uzima nekakvo “iskustvo” nekakvih privatnih firmi. Da se razumemo. Svako ima pravo da temperaturu u svom stanu drzi na nivo koji njemu odgovara , pa i da uopste ne greje stan. Niko ne trazi i ne prisiljava stanare “susednih” stanova da “nemerljivom” toplotom greju onoga kome grejanje ne treba. I ko uopste garantuje da “iskljucenog” potrosaca neko dogreva “nemerljivom” energijom ?. Sta ako taj vlasnik stana koji se iskljucio sa daljinskog grejanja lozi pec na drva , ili se greje na struju?. Pa mozda ustvari ON GREJE stanove lica iz skupstine stanara “nemerljivom” energijom a oni mu razrezali troskove. Kakvi pravilnici lokalnih samouprava , kako mogu lokaslne samouprave da se mesaju u cisto imovinske odnose. Ovo je pitanje Zakon o obligacionim odnosima. Niko nije obavezan da placa nesto sto ne trazi cak i kad mu se silom , bez njegovog pristanka isporucuje. U Srbiji se jos uvek razmislja “komunistickom” logikom. Zakon o stanovanju je jos jedan primer za to.

Odgovori mirjana dujic Otkaži odgovor