Šta sve pod stavkom „održavanje zgrade“ plaćate, a ne dobijate?

3

Stanari većina zgrada u Srbiji su dosad uplatili više miliona dinara javnim preduzećima na ime usluge održavanja zgrade, a da pri tom ne znaju šta ta stavka na računima podrazumeva i gde se novac od uplata sliva. Posledica toga je većina zgrada izgleda kao da ih niko ne održava, a da stanari sami finansiraju razne popravke u svojim zgradama, iako bi to, bez dodatnih nadoknada, trebalo da obavi javno komunalno preduzeće.

Gradsko stambeno

Koliko sredstava zaista uplaćujemo najbolje može da se vidi na primeru jednog prosečnog stana i zgrade u Beogradu.

Vlasnici stanova od 60 kvadrata u zgradi sa liftom održavanje plaćaju oko 550 dinara mesečno. Od ove nadoknade Gradsko stambeno samo od jednog solitera sa 120 stanova godišnje prihoduje oko 630.000 dinara. U beogradskom „Gradskom stambenom“ kažu da stanari svakog dana u toku radnog vremena mogu da podnesu pisani zahtev za uvid u to koliko na računu njihove zgrade ima sredstava, ali i da moraju da znaju da čak iako imaju sredstva na računu ta sredstva.

“Ne predstavlja sredstva koja stanari mogu podići kao sa bankovnog računa i iskoristiti za neku transakciju. To su sredstva koja isključivo mogu biti upotrebljena za održavanje zgrade.”
– Kažu u “Gradskom stambenom”.

Pored ograničenja pri raspolaganju sredstvima postoje ograničenja i kada su u pitanju radovi koji mogu da se finansiraju iz ovih sredstava. Novac od mesečnih uplata može da bude iskorišćen prvenstveno za sledeće radove:

Sanaciju krova usled prokišnjavanja do 10 m2 površine, obijanje fasade koja je sklona padu, odglavljivanje ljudi iz lifta, kao i zamena i odgušenje vodovodnih i kanalizacionih cevi. – Dodaju iz “Gradskog stambenog”.

Nadležne u „Gradskom stambenom“ smo pitali: šta se dešava kada je stanarima zgrade potrebna neka od njihovih usluga, a fond zgrade je u minusu? U “Gradskom stambenom” su nam rekli sledeće:

“Bez obzira na to da li trenutno neka skupština stanara ima akumuliranih sredstava, ili je čak u „minusu“, JP „Gradsko stambeno“ će uvek odmah izvesti sve one radove koji mogu da ugroze nečiju bezbednost.”

Nadležne u „Gradskom stambenom“ smo pitali i da li iz akumuliranih sredstava može da se obnovi fasada ili da se zamene liftovi, ako su do te mere dotrajali da im je neophodna kompletna zamena. Odgovoreno nam je:

“Iz akumuliranih sredstava se mogu finansirati svi pomenuti radovi, ukoliko tih sredstava ima dovoljno, i ukoliko radove izvodi naše preduzeće. U tom slučaju stanarima se šalje obaveštenje da oni ne moraju da izdvajaju nikakva dodatna sredstva, a za potpisivanje ugovora dovoljna je odluka o prihvatanju obaveštenja koja podrazumeva potpis i pečat Predsednika skupštine zgrade.

Međutim, ako nema dovoljno sredstava, već iz fonda zgrade može da se pokrije samo deo troškova predviđenih radova, u tom slučaju:

“Stanarima se šalje ponuda da plate razliku između ukupne cene radova i iznosa akumuliranih sredstava. U tom slučaju, za potpisivanje ugovora neophodno je da nam bude dostavljena odluka o prihvatanju naše ponude na zakonom propisan način. Naše preduzeće nudi im mogućnost plaćanja na do 24 mesečne rate, bez kamate.”

Kakve su posledice neodržavanja zgrada, najbolje ilustruju primeri građana koji su pretrpeli teške telesne povrede zbog delova fasade koji su pali na njih. Trenutno je u glavnom gradu, zbog navodnog nedostatka sredstava praktično jedini vid „održavanja“ fasade taj da Gradsko stambeno plati alpinistima da obiju delove fasade koji su dotrajali.

Postavlja se pitanje da li je to zaista jedino rešenje za koje se ima sredstava. Ako se zna da stanari solitera koji smo uzeli za primer, godišnje uplate preko 630.000 dinara za održavanje zgrade, a za dvadeset godina preko 12.500.000 onda je svakako čudno da se za taj period nije skupilo dovoljno novca da se bar jednom zamene liftovi bez učešća stanara ili da se fasada obnovi.

Čudno je i to što su stanari gotovo svih zgrada do sada odvojili višemilionske iznose za održavanje, a da njihove zgrade uprkos tome izgledaju, najblaže rečeno, kao da ih niko ne održava.

Jasno je da se problem održavanja zgrada neće rešiti dok same skupštine stanara ne počnu od Gradskog stambenog preduzeća bar jednom godišnje da traže detaljne izveštaje o radovima koji su finansirani njihovim sredstvima, kao i o iznosu novca na svom računu pri ovom komunalnom preduzeću. Pored toga neophodno je da se stanari i njihove skupštine bar jednom godišnje dobro informišu koje popravke i druge radove je Gradsko stambeno dužno da obavi.

Na donjem linku se može preuzeti

Spisak radova Gradsko stambeno dužno da izvede na zahtev stanara.

Podelite

3 Komentara

  1. Nama su obili fasadu u Bulevaru kralja Aleksandra, bez naše saglasnosti i znanja,Čak su pozvali i rekli da smo mi tj.neko iz zgrade pozvao da se to obije.Rekao je da prekinu odmah sa radovima,nisu poslušali i olupali ono što su oni mislili da treba.Sad je Bulevar bez celih fasad a mi stanari smo sada ti koji moraju iz svog džepa da plaćaju sređivanje fasade koja nije baš jeftina.Bezobrazni su iz Javnih preduzeća,nikakvu korist nemamo od njih,a nametnuti su nam da oni kao popravljaju.Voda stiže kao da imamo bazene ili spa centre.Platane po bulevaru zalevaju sa našom vodom koju mi plaćamo i cevi su nam stare.To im je odgovor.

  2. Stanari zgrada pre nego sto sklope ugovor obavezno se moraju raspitati koje reference koja agencija ima i koliko postoji.

Ostavite komentar