Zašto morate da plaćate usluge koje ne koristite

0
Šaht kanalizacije u Novom Kneževcu

Lokalne samouprave u Beogradu, Kikindi, Negotinu i Novom Kneževcu su selektivnom primenom zakona primoravaju žitelje tih mesta da plaćaju grejanje, kanalizaciju, odnošenje smeća i druge komunalne usluge čak i kada ih ne koriste.

Stanovnici Novog Kneževca ni u snu nisu mogli da zamisle da će plaćati usluge kanalizacije iako nisu priključeni na kanalizacionu mrežu. Do problema je došlo jer građani sami moraju da finansiraju izgradnju priključka na mrežu tj. da naprave izvod od svoje kuće do kanalizacione cevi koja prolazi kroz ulicu.

Kako nam je više Kneževčana reklo, trošak izrade priključka je osetno iznad onog što oni mogu da priušte.

Ja treba da platim uvođenje kanalizacije oko 80.000 dinara, a moja penzija je 30.000. Kako to da priuštim? – priča Đura Urošev.

Kada su naši sagovornici shvatili da ne mogu da plate priključenje na kanalizaciju, bili su razočarani, ali nisu znali da će im to što je kanalizacija prošla kroz njihovu ulicu doneti i nov problem. Đura nam je rekao:

Dobio sam opomenu da će me tužiti zato što ne plaćam kanalizaciju, međutim kako da je plaćam kada nisam priključen.

Građani su mislili da je problem u javnom komunalnom preduzeću 7. oktobar koje im je poslalo račune i opomene, ali problem je zapravo u odluci lokalne samouprave i Zakonu o komunalnim delatnostima.

Panorama Novog Kneževca sa zgradom Skupštine opštine u sredini

Nadležni u Opštini Novi Kneževac rekli su nam da je lokalna skupština odlučila da su vlasnici kuća i drugih objekata:

„obavezni da iste priključe na javnu kanalizaciju u roku od godinu dana, a tamo gde se gradi nova ulična kanalizacija u roku od godinu dana od završetka izgradnje ulične kanalizacije.“

Istom odlukom određeno je i da:

„Obaveza plaćanja nastaje priključenjem objekta na javnu kanalizaciju, odnosno istekom roka za priključenje“

U opštini smatraju da imaju pravo da propišu obavezu građanima da plaćaju uslugu koju ne koriste, jer član 13 Zakona o komunalnim delatnostima, daje pravo lokalnim samoupravama da: „propisuju način obavljanja komunalne delatnosti, kao i prava i obaveze vršilaca i korisnika komunalne delatnosti“.

To po njima znači i da mogu da obavežu žitelje Novog Kneževca da plaćaju usluge kanalizacije, samo zato što cev prolazi kroz njihovu ulicu.

Kako name je jedna sagovrnica; Gizela Rebaš rekla, ako je to u skladu sa zakonom onda će oni da obaveste i lokalne prevoznike kako da povećaju prihod.

Imam dobru ideju. Idem u ENKA putnički prevoz, pa posle i u Kanjiški prevoz, da im dam dobar predlog, pred čijom kućom prođe njihov autobus neka oni naplate kartu, pa putovao neko ne putovao!!!

Gizela i ostali sagovornici ipak neosporno greše u jednom.

Mislim da to nema nigde u celom svetu

U Beogradu, Kikindi, Negotinu i mnogim drugim mestima u Srbiji lokalne samouprave naplaćuju usluge koje nisu pružile.

Ni sudovi ne mogu da odluče da li, na primer stanovnici ulice Kosmajskih partizana u selu Šiljakovac, pored Beograda treba da plaćaju uslugu odnošenje otpada iako je sigurno ne koriste na isti način kao većina stanovnika Grada Beograda.  

Vozili smo se njihovom ulicom i zaista smo se uverili da je najbliži kontejner, u koji stanovnici ove ulice mogu da odlože smeće, udaljen i više od kilometar i po od njihovih kuća. Zato su oni odlučili da ne plaćaju uslugu odnošenja smeća.

Međutim, lokalno javno komunalno preduzeće je tužilo sve naše sagovornike. Sudovi su troje od petoro naših sagovornika oslobodili plaćanja, ali su i odlučili da dvoje i dalje mora da plaća uslugu za koju se i u sudskim presudama konstatuje da je ne koriste.

Paradoks je i u tome što je Novica Milić, po odluci suda, u obavezi da plaća odnošenje smeća, a njegov brat Dragomir ne mora iako su, kako nam je . Dragomir rekao:

„Novicina kuća i moja kuća jedna do druge, plac do placa“.

Sudovi u Beogradu, Zrenjaninu, Kikindi, Beogradu, Negotinu, Pirotu, Sopotu, itd. donose međusobno suprotne odluke. Neke sudije zauzimaju stav da potrošači moraju da plaćaju usluge koje neosporno ne koriste, a neke da ne moraju.

Do ovoga dolazi jer lokalne samouprave, pa i sudovi biraju koji će zakon da poštuju, a koji ne.

Po Zakonu o zaštiti potrošača, korisnici komunalnih usluga mogu da prestanu da ih koriste, ako nisu zadovoljni kvalitetom pruženih usluga, a ko je zadovoljan kvalitetom usluge koju nema?

Sa druge strane, zakoni o upravljanju otpadom i komunalnim delatnostima daju pravo lokalnim samoupravama da nametnu građanima da koriste i usluge koje oni ne žele.

Ipak, ni jedan zakon ne daje pravo komunalnim preduzećima da naplaćuju uslugu koju ne pružaju. Postavlja se pitanje zašto i kako sudovi mogu to da ignorišu.

Podelite

Ostavite komentar