Zašto se ne poštuje uredba o obaveznoj proizvodnji i prodaji belog hleba?

1

Vlada Srbije od 2010. godine, sa namerom da zaštiti materijalno ugroženi sloj stanovništva, stalno produžava važenje uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna tipa 500 – popularnog belog hleba. Međutim, kako smo utvrdili obilaskom 60 prodavnica u Beogradu uredba se ne poštuje.

Maxi kupovina hleba

Naši tajni kupci su utvrdili da u pojedinim trgovinskim lancima poput Aroma marketa, uopšte nema belog hleba težine 500 grama od brašna tipa 500 iako je uredbom Vlade Republike Srbije propisano, da od ukupne količine hleba koji trgovci nabavljaju, 40% mora biti baš ta vrsta hleba.

Ukupno je posećeno pet prodajnih objekata Aroma marketa u prepodnevnim časovima tokom 20 i 21 jula. Tajni kupci nisu našli ni jednu veknu belog hleba težine 500 grama u objektima ovog lanca, što navodi na zaključak da ova kompanija ignoriše uredbu Vlade Republike Srbije.

Aroma marketi

Predstavnike Kor distibucije (Core Distrubution), kompanije u čijem vlasništvu su i Aroma marketi, pitali smo da li i od kojih dobavljača nabavljaju hleb koji je u skladu sa uredbom. Elektronskom poštom nam je samo odgovoreno da:

„Core Distribution, u čijem sastavu se nalaze Aroma marketi, poštuje uredbu o proizvodnji i prometu hleba.“

Ako Aroma marketi poštuju uredbu, onda je nejasno što nam nisu odgovorili na pitanje od kog dobavljača nabavljaju hleb koji je u skladu sa uredbom.

Loš rad inspekcija
U ovom slučaju su izgleda zakazale i inspekcije. Teško je poverovati da tržišni inspektori nisu primetili da u trgovinskom lancu sa 25 prodajnih objekata nema dovoljno belog hleba. Mi smo informacije koje su sakupili naši tajni kupci prosledili tržišnoj inspekciji. Da li će inspekcija reagovati saznaćemo za sedam dana. Srećna je okolnost da uredba o obaveznoj proizvodnji hleba daje mogućnost inspektorima da drastično kazne trgovinske lance koji ne nabavljaju beli hleb. Oni mogu da izreknu čak i meru zabrane poslovanja trgovinskim lancima. Problem je samo što inspekcije iz nekog razloga ne žele da primene svoja ovlašćenja.

Činjenica da država dopušta trgovcima da mogu da ne poštuju uredbu dovodi u jako nezgodnu situaciju proizvođače hleba. Uredbom je propisano da od njihove celokupne proizvodnje hleba najmanje 40% mora biti hleb od brašna tipa 500 težine vekne od 500 grama. Praktično je pekarska industrija primorana da proizvodi beli hleb u određenoj količini bez obzira da li može da ga proda ili ne.

Na kraju, cenu ove mere opet plaćaju potrošači. Eventualne gubitke na proizvodnji hleba, pekarska industrija mora da nadoknadi kroz povećanje cene drugih proizvoda. Ovo nas udaljava od cilja da se poveća potrošnja hleba i ostalih vrsta peciva koji su kvalitetniji od belog hleba što je poželjno iz zdravstvenih razloga.

Prvi po potrošnji hleba u Evropi

Po potrošnji hleba smo na prvom mestu u Evropi. Prosečni stanovnik Srbije godišnje pojede čak 109, a prosečni Nemac samo 56 kg hleba. Kad se tome doda da se u Nemačkoj konzumira znatno kvalitetniji i raznovrsniji hleb, jasno je koliko u ovom pogledu zaostajemo. Međutim i kod nas polako ali sigurno dolazi do poboljšanja strukture potrošnje hleba uprkos lošoj kupovnoj moći naših potrošača.

Potrošnja po glavi stanovnika

Trgovci tvrde da je došlo do značajnih promena u strukturi tražnje hleba u odnosu na 2010. godinu kad je uredba o obaveznoj proizvodnji i prodaji hleba prvi put donesena.

Potrošači žele da su im dostupne različite vrste hleba kako po kvalitetu, tako i po gramaži. Između ostalog, povećava se i broj potrošača kojima je standardna vekna hleba od 500 grama prevelika. Da bi udovoljili potrebama kupaca, trgovci su počeli da nabavljaju ili sami peku u svojim objektima vekne hleba manje gramaže.

Da je to tako, potvrdili su i nalazi naših tajnih kupaca. U čak 54 objekata od 60 posećenih, našli su vekne belog hleba koje su manje od propisanih 500 grama. Njih ne bi bilo da ih kupci ne traže.

Sa druge strane, država uredbom nameće proizvodnju hleba kojeg sve manji broj potrošača želi. Pri tome se ne trudi da obezbedi poštovanje uredbe. Takva politika će dovesti proizvođače i trgovce koji poštuju zakon u neravnopravan položaj.

Neophodno je da se Vlada Srbije opredeli da li hoće da sprovodi svoje uredbe ili ne. Ako ne postoji volja ili ako država nije sposobna da sprovede svoje odluke, onda je bolje da ukine uredbu, kako ne bi dovela u neravnopravan položaj one trgovce i proizvođače koji poštuju odluke Vlade.

Ako se ništa ne promeni, nedosledno sprovođenje uredbe će na duži rok prouzrokovati direktnu štetu onima koje država želi da zaštiti – materijalno ugroženim potrošačima. Ovo će se desiti jer država ne sprovođenjem svojih odluka praktično favorizuje opstanak na tržištu onih koji ne poštuju zakone niti prava potrošača.

Vlada Srbije će verovatno opet produžiti uredbu. Ako to već učini kako bi zaštitila materijalno ugrožene građane, onda mora da se postara da se uredba zaista primenjuje. Takođe, neophodno je i da se posle pet godina primene uredbe, preispita da li je zaista primereno da od ukupne proizvodnje hleba 40% baš bude beli hleb od 500 grama. Ako potrošači ne žele više u tom obimu da kupuju beli hleb, onda bi trebalo dopustiti proizvođačima da prilagode strukturu svoje proizvodnje stvarnim potrebama kupaca.

Podelite

1 Komentar

  1. Pingback: Zašto se ne poštuje uredba o obaveznoj proizvodnji i prodaji belog hleba? |

Ostavite komentar