Zašto Vam kuća nije osigurana iako godinama plaćate osiguranje?

0

Kako bi došle do većeg broja klijenata osiguravajuće kuće nude polise osiguranja preko kompanija koje obavljaju objedinjenu naplatnu komunalnih usluga, kao što su na primer Infostan ili Informatika. Za zaključenje takve polise dovoljno je samo da izvršite prvu uplatu i nije potrebno potpisati ugovor. Zbog toga osiguravajuće kuće često nemaju dokaz da su klijente uopšte obavestile o uslovima, a građani uglavnom ne znaju šta tačno dobijaju plaćanjem osiguranja.

Ivan Katalinić je, kako tvrdi, osiguranik kompanije „Dunav osiguranje“, jer mu je 2010. godine, uz račun Infostana za kuću u Lisoviću kod Beograda, stigla i uplatnica Dunava ,,gde su nudili da osiguram stan radi provale, zatim izlivanja vode i tako i onda sam odlučio eto da pristanem na to“.

Ivan objašnjava da se osiguranik Dunava preko sistema objedinjene naplate postaje tako što se popuni uplatnica, a usluga osiguranja se kasnije naplaćuje preko mesečnog računa Infostana. Ponuda Dunava o osiguranju stanova, garaža i stvari u njima, prema njegovim rečima, bila je veoma povoljna.

,,U startu je bilo jedan i po dinar po kvadratu, sad naplaćuju tri dinara po kvadratu tako da nije to neka velika suma, ali verovatno sam očekivao da sam osigurao kuću bar koliko toliko“, kaže Ivan.

Ivan navodi da je sve do avgusta prošle godine verovao da je odluka da uplaćuje ovo osiguranje bila ispravna. Šta više, imao je, kako tvrdi, pozitivno iskustvo sa ovim osiguravačem, jer mu je 2012. godine isplaćena šteta zbog provalne krađe u garaži kuće u iznosu od 16 hiljada dinara.

,,Njihov procenitelj je došao kod mene u stan i napravio zapisnik i po tom zapisniku mi je isplaćena šteta“, kaže on.

Prošle 2014. godine, kako Ivan kaže, ponovo se dogodila provalna krađa i ,,tom prilikom su mi odneli kablove, pumpu za vodu, tog momenta sam to primetio kad je vršen uviđaj, nakon par dana kad sam došao u kuću video sam da mi još nedostaju neke stvari“.

Posle policijskog uviđaja, Ivan je podneo zahtev Dunav osiguranju za naknadu štete, međutim dobio je odgovor, kako tvrdi, da mu se odbija priznavanje štete ,,jer se radi o vikend kući što stoji u potvrdi policijske stanice Barajevo“.

Iz Dunava su se, prema njegovim rečima, pozvali i na to što u uslovima osiguranja koje Ivan plaća piše da se osiguranje primenjuje samo na stalno nastanjene stanove. Kako piše u uslovima osiguranja, ,,ne smatra se da je stalno nastanjen stan ukoliko je njegov korisnik, odnosno stanar, odsutan iz stana neprekidno duže od 60 dana“.

Da Ivan nije bio u kod kuće 60 dana, Dunav osiguranje je utvrdilo na osnovu Ivanove izjave date policiji da je 45 dana bio na moru, kao i pomoću računa za električnu energiju. Kako piše u odgovoru Dunava na Ivanov odštetni zahtev, ,,prema potrošnji električne energije koju je osiguranik poslednjih godinu dana imao u ovoj kući (u junu i avgustu oko 23kWh) zaključujemo da osiguranik kuću samo povremeno obilazi i da se u njoj kratko zadržava“.

Ivanu je, kako kaže, neverovatno to da su predstavnici Dunava pre dve godine smatrali da njegova kuća podleže tom osiguranju i isplatili štetu, a sada smatraju da ta kuća ipak nije predmet osiguranja.

Direktor Direkcije za naknadu štete u Dunav osiguranju Miloš Milanović kaže da 2012. godine, kada je Ivanu isplaćena šteta, Dunav nije imao informaciju da je kuća u Lisoviću vikend kuća.
,,Mi nismo bili obavešteni da je to vikend kuća kad smo prvi put isplaćivali štetu verujući da se radi o stalno nastanjenom objektu“.

Milanović kaže da je Ivanova kuća već drugi put na meti kradljivaca upravo zbog toga što u njoj niko ne stanuje, već se samo povremeno obilazi. Zbog toga, tvrdi on, za takve stanove mora da se ugovori drugo, skuplje osiguranje, koje je adekvatno riziku od krađe.

Uslovi osiguranja nakon uplate?

Sa druge strane, Ivan kaže da je mislio da Dunav šalje ponudu za osiguranje putem Infostana samo za objekte koji podležu tom osiguranju.

,,Ja sam njihovo uputstvo dobio tek nakon mesec dana nakon što sam uplatio prvu ratu“, navodi on.

Ivan nam je pokazao dopis koji je dobio od Dunava nakon što je popunio uplatnicu i postao njihov osiguranik. U dopisu piše da ,,sve detaljnije informacije o ovoj vrsti osiguranja možete naći u Uslovima za osiguranje koje Vam šaljemo u prilogu“.

Na osnovu ovog dopisa može da se zaključi da je Ivan dobio uslove osiguranja, tek pošto je postao osiguranik, pa, dakle, pre uplate, nije mogao da zna da li je njegova kuća uopšte predmet osiguranja. Miloš Milanović, pak, tvrdi da Dunav na vreme obaveštava svoje potencijalne korisnike o uslovima.

,,Uz uplatnicu kojom treba da izvrše prvu ratu, u tom trenutku dobijaju i uslove osiguranja u kome se nalaze apsolutno svi relevantni podaci, potpuno bivaju informisani o tome šta je predmet osiguranja i koliki je obim pokrića“, navodi Milanović.

Ipak, iz Dunava nam nisu dali dokaz da su uslove osiguranja dostavili pre uplate prve rate, to jest, osiguranici Dunava preko Infostana nisu svojim potpisom potvrdili da su upoznati sa uslovima. Na pitanje da li je Dunav u obavezi da obezbedi dokaz da su korisnici osiguranja obavešteni o uslovima, iz Narodne banke navode da je ova obaveza utvrđena Zakonom o osiguranju koji počinje da se primenjuje 27. juna 2015. godine.

,,Narodna banka Srbije će svakako kontrolisati ispunjavanje te obaveze, počev od navedenog datuma“, piše u odgovoru.

Međutim, kako priznaju iz Narodne banke, pitanje informisanja ugovarača osiguranja nije dobro regulisano sadašnjim propisima.

,,Narodna banka Srbije je uočila neadekvatnu pokrivenost ovog važnog pitanja odgovarajućim pravnim okvirom. Predloženo je da se u Zakonu o osiguranju uredi obaveza informisanja ugovarača osiguranja na način usklađen sa međunarodnim standardima i evropskim pravom, što je potom i usvojeno“, navode iz te institucije.

Zakonom o osiguranju, koji će tek stupiti na snagu, propisana je kazna u iznosu od 100.000 do pet miliona dinara za osiguravajuće društvo koje osiguranika ne obavesti o uslovima osiguranja pre zaključenja ugovora. Pitanje je koliko je ovakva kazna smislena ako je kod Dunav osiguranja zaista osigurano oko 172 hiljade beogradskih domaćinstava preko Infostana, kako iz Dunava tvrde. Da svaki osigurani stan ima samo 35 kvadrata, a osigurani kvadrat je tri dinara, kompanija Dunav na taj način zarađuje više od 18 miliona dinara svakog meseca, što znači da najviša kazna nije ni trećina mesečne sume koju Dunav inkasira na osnovu ovog osiguranja.

Potencijalnim osiguranicima ne ostaje ništa drugo sem da se pre uplate dobro obaveste o uslovima osiguranja kako ne bi došli u situaciju da ne mogu da naplate odštetu iako su osiguranje plaćali godinama. Oni korisnici koji su naknadno saznali da njihov stan nije obuhvaćen osiguranjem, a uslove osiguranja nisu dobili pre nego što su postali osiguranici, od osiguravajućeg društva mogu da traže raskid ugovora, odnosno, povraćaj novca. Problem je u tome što, ukoliko osiguravajuće društvo ne prihvati da vrati novac, korisnici osiguranja pravdu mogu da potraže samo na sudu.

Disclaimer_za_PS_sajt_final

Podelite

Ostavite komentar