Uskoro nećemo znati ko je proizvođač robe koja se prodaje pod trgovinskom markom
Trgovci u Srbiji više neće morati da informišu kupce ko je proizveo artikle koje prodaju pod svojom trgovinskom markom. To konkretno znači da bi na pakovanju nekog proizvoda „Premija” ili „K plus”, umesto imena fabrika pisalo samo – „Delez Srbija” ili „Idea”. U udruženju „Čist račun“ kažu da iza takve odluke stoji država, koja je izmenama propisa to omogućila.
„Novim Zakonom o trgovini ukinuta je obaveza da trgovinski lanci istaknu koji je proizvođač trgovinskih marki. U suštini, svi su tu na koristi, osim potrošača“, kaže Ognjen Grbović iz „Čistog računa“.
Ovakva zakonska odredba je doneta da bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa propisima koji važe u Evropskoj uniji. U udruženju „Čist račun“ kažu da je ta novina zbunila potrošače, koji zbog toga nisu sigurni kako da ostvare svoja prava. Aktuleni propisi predviđaju da na deklaraciji piše ili naziv i sedište onoga ko robu proizvodi, ili ko je pakuje i stavlja u promet, a registrovan je u Srbiji. Međutim, to što je Zakon o trgovini dao odrešene ruke trgovinskim lancima da sami odluče hoće li naznačiti ko je proizvođač ovih artikala, ne znači da će svi to i učiniti.
„Potrošači sada ne znaju kome da se žale, ukoliko imaju problem s tim proizvodom, da li je taj proizvođač za koga ne znaju ili je to trgovinski lanac“, objašnjavaju iz „Čistog računa“.
U kompaniji „Delez Srbija“ ističu da je propisima jasno definisano kome potrošači treba da se žale.
„Ukoliko su kupili proizvod trgovačke robne marke, prvo mesto za žalbu je, svakako, trgovac kod koga su ga kupili“, kaže portparol te kompanije Martina Petrović. Ona dodaje da kada je reč o nacionalnim brendovima, najpre se treba obratiti proizvođačima, ali su i trgovci na raspolaganju potrošačima.
Onog momenta kad trgovinski lanci umesto naziva proizvođača stave svoje ime na deklaraciju proizvoda, preuzimaju na sebe sve obaveze iz Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe i drugih propisa.
Problem je samo to što će potrošačima ipak biti uskraćena informacija koja je bitna pri odlučivanju o kupovini, a to je ko je proizvođač.
Svakako nije svejedno da li je proizvod koji konzumiramo napravljen u fabrici za koju znamo i u čiji kvalitet rada ne sumnjamo, ili u fabrici koja nam je potpuno nepoznata, kao i uslovi u kojima proizvodi nastaju.
