Moglo bi da se kaže da većina kupaca, zdravo za gotovo uzima detalj da garanti rok traje bar dve godine i da u slučaju kvara uvek mogu da se obrate servisu, ovlašćenom od strane proizvođača. Međutim, Zakon o zaštiti potrošača dopušta proizvođačima da znatno skrate garanti rok za ceo proizvod ili neke njegove delove. Enver Saferi iz Beograda je to saznao tek kada su se godinu dana nakon kupovine pojavili problemi sa Asusovim laptopom kupljenim u Tehnomaniji.
Po Enverovim rečima:
„Napuni se baterija, traje pola sata i mora ponovo na punjač i sad ga koristim ono što kažu samo na struju jer je baterija bukvalno pri kraju“.
Enver je u Tehnomaniji tražio da se problem otkloni, ali, kako tvrdi, tek tada je saznao da je garancija na bateriju znatno kraća od 24 meseca:„U Tehnomaniji su mi odgovorili da je garancija na bateriju 6 meseci,“- Žali se Seferi..
Envera je to zbunilo jer, kako kaže, pri kupovini mu niko nije rekao da je garancija na bateriju kraća od dve godine, a na dokumentaciji koju je dobio uz laptop navedeno je da ima pravo na popravke u periodu od dve godine:
„Da stoji da je garancija na bateriju 6 meseci normalno da bi to sve bilo ok. Garancija na komplet uređaj je dve godine, zato se i žalim zato mi to nekako nije u redu.“
Zakon zaista daje pravo proizvođačima da skrate garantni rok kada su svojstva proizvoda takva da ne može da traje duže od dve godine ali, kako su nam rekli u Ministarstvu trgovine, Zakonom su predviđene obaveze trgovca kako bi potrošači bili zaštićeni:
Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora potrošača obavesti o osnovnim obeležjima robe ili usluge i ukoliko određena roba, ima ograničen vek trajanja koji nije i ne može biti dve godine i duži, neophodno je da potrošač i o tome bude obavešten.
Predstavnike Tehnomanije smo pitali na koji su način upoznali Envera sa činjenicom da je garancija na bateriju kraća od garancije na laptop i koliko traje. Odgovore nismo dobili, ali su nas predstavnici Asusa u Srbiji informisali koliko traje garancija na bateriju u modelu računara koji je kupio Enver. U Asusu nam je rečeno:
„Proizvođačka garancija na baterije kod navedenog modela laptopa iznosi 12 meseci (odnosno polovina garantnog roka na sam uređaj koji iznosi 24 meseca).“
Na Asusovom sajtu može da se nađe podatak da Litijum jonske baterije uobičajeno mogu da izdrže između 300 i 500 ciklusa pražnjenja i punjenja. Pri normalnoj upotrebi kapacitet baterije bi trebalo da posle godinu dana korišćenja opadne na 80%, a posle dve godine na samo 20%. Jasno je zašto proizvođači ne žele da daju garanciju na baterije duže od godinu dana, ali nije jasno zbog čega prodavci ne poštuju obavezu da informišu kupce da garancija na bateriju traje kraće nego na laptop.
Enver nam je rekao da je on uprkos odbijanju Tehnomanije da zameni bateriju svoj laptop poslao u ovlašćeni servis:Kako navodi Enver:„Onda su mi poslali aparat nazad i cenu na papiru koju je servis ispisao negde oko 12 hiljada“
Cena nove baterije iznosi oko 40% cene novog laptopa sa približno istim karakteristikama onog koji je Enver kupio, pa je jasno da se kupovina baterije ne isplati. Našoj redakciji su se javljali i kupci kojima je rečeno da je garantni rok na baterije znatno kraći od godinu dana, ali i da neki drugi delovi tehničkih uređaja zapravo ne mogu da traju dve godine. Recimo, u garantom listu koji je izdat od strane prodavnice Hermes mobile navedeno da je garantni rok za baterije 30 dana, a za punjač sedam dana.
Kako trgovci obaveštavaju potrošače vidi se brzim pregledom opisa laptopova na sajtovima Tehnomanije, WinWin-a, CBT-a, i Gigatrona. Na sajtu Gigatrona u delu koji opisuje garanciju za laptopove koje smo mi pogledali navedeno je samo da su „Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača“. Na sajtu Tehnomanije i CBT-a nismo našli bilo kakvu informaciju o garanciji za modele koje smo pregledali. Jedini izuzeci su modeli kod kojih proizvođač daje povoljnu garanciju od recimo 36 meseci, ali nigde nije napomenuto da je garancija na bateriju kraća.
Korak u pravom smeru bilo bi unošenje u zakon obaveze o obaveštavanju potrošača pre kupovine, ali dok se ne propiše kako bi, tačno potrošači trebalo da budu obavešteni i dok ne počnu da se kažnjavaju trgovci koji to ne čine – odredbe o obaveštavanju potrošača će biti samo mrtvo slovo na papiru.