Sudski postupak zbog neispravne obuće

1

Nekoliko godina unazad najveći broj pritužbi potrošača odnosi se na način na koji trgovci odbijaju žalbe u vezi sa obućom. Slađana Miljuš je među onim potrošačima koji su saznali da trgovac ne mora da prihvati reklamaciju čak i kada akreditovana laboratorija potvrdi da je oštećenje na obući nastalo zbog greške proizvođača.

Ona kaže da je njen muž odlučio da kupi patike u radnji Carvel u tržnom centru Big u Novom Sadu za 6.990 dinara. Već posle dva meseca, kako tvrdi, shvatili su da to nije bila pametna kupovina.

,,Videli smo da je platno počelo da se kida, unutrašnji deo isto tako da puca, s tim da je to letnji period, da je nosio dugo i papuče i drugu obuću, znači da se to nosilo po suvom vremenu, nije imao gde pohabati“, kaže Slađana.

Patike su, kako ona kaže, reklamirali prodavcu i iz Carvel-a su obuću poslali na analizu firmi Jugoinspekt, koja je trebalo da utvrdi šta je uzrok oštećenja patika. Na Slađanino iznenađenje u odgovoru Jugoinspekta je pisalo da je kontrolom obuće ustanovljeno dejstvo pojačane vlage, pa je s obzirom na to ,,reklamacija kupca neopravdana jer proizvod nije održavan i korišćen u skladu sa deklaracijom“.

U deklaraciji piše da se pod pravilnim održavanjem ovih patika smatra ,,vlažno brisanje i sušenje na sobnoj temperaturi“. Nije jasno šta ,,vlažno brisanje“ tačno podrazumeva, pa krivica lako može da se prebaci na kupca, jer patike nije održavao u skladu sa deklaracijom.

Sudski postupak zbog neispravne obuće.mp4_000080326

Uverena da njen suprug nije doprineo oštećenju patika, Slađana se obratila Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine gde su joj, kako kaže, predložili da plati drugu analizu kvaliteta patika.

,,Oni su nam rekli da će ponovo poslati na veštačenje Tekstilinspektu i da to košta 1.300 dinara“, navodi ona.

Analiza Tekstilinspekta pokazala je upravo ono što i Slađana tvrdi – da je oštećenje na patikama nastalo zbog greške proizvođača.

,,Usled slabije izvedenog procesa vulkanizacije dolazi do ispadanja gazećeg dela đona iz okvira, odnosno, razdvajanja delova đona. Zahtev za reklamaciju je opravdan u smislu da je do nesaobraznosti došlo nekim propustom proizvođača“, piše u izveštaju Tekstilinspekta.

Ispostavilo se, međutim, da predstavnici Carvel-a ne žele da uvaže reklamaciju i pored izveštaja Tekstilinspekta koji ide u prilog potrošaču. Slađana kaže da je njen suprug ponovo išao u Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine, međutim, oni nisu mogli da im pomognu.

,,Rekli su nam da su oni su završili svoje, sad je na nama, jedino možemo da ih tužimo“, kaže Slađana.

Ona smatra da je, kao kupac, potpuno nezaštićena, jer je na ovaj način primorana da svakog drugog meseca kupuje nove patike. Uz to, kako navodi, njen suprug je izabrao skupu obuću.

,,Mislili smo ako plaćamo sedam hiljada da plaćamo kvalitet“, navodi Slađana.

Međutim, kako objašnjava Lazar Ilić iz Jugoinspekta, ni u drugim evropskim državama se ne garantuje da će obuća trajati godinama.

,,Znam neke primere naših proizvođača koji izvoze u evropske zemlje da od njih zahtevaju trideset dana garancije i da to napišu na deklaraciji“, objašnjava on.

Sudski postupak zbog neispravne obuće.mp4_000031031

U Zakonu o zaštiti potrošača piše da ukoliko se oštećenje pojavi u roku od šest meseci od kupovine, pretpostavlja se da je nedostatak postojao i u trenutku kupovine ,,osim ako je to u suprotnosti sa prirodom robe i prirodom određene nesaobraznosti“.

Ovakva formulacija omogućava prodavcu da, pri rešavanju reklamacija, može da se pozove na ,,prirodu robe“ i da tvrdi da rok saobraznosti od šest meseci ne važi, već da patike mogu da traju samo mesec dana.

Iz firme Carvel su naveli da je Slađanina reklamacija rešena u roku i u skladu sa zakonom. Kako objašnjavaju, oni imaju sklopljen ugovor sa firmom Jugoinspekt koja proverava kvalitet njihovih proizvoda prilikom reklamacija, jer ,,inspekcijske službe od nas traže da nam ekspertizu reklamacije vrši stručan kadar-tehnolog, a pošto smo mi trgovinska firma, takvog nemamo“.

Iz Carvel-a navode da oni prihvataju samo stručno mišljenje Jugoinspekta i o tome obaveštavaju potrošača.

Ali, u izveštaju Jugoinspekta koji je Slađana dobila piše da ,,rešenja i nalazi iz ovog dokumenta nisu obavezujući pri konačnom rešavanju spora između nalogodavca i kupca proizvoda“.

patike

Ovakvo odricanje od odgovornosti piše i u izveštaju Tekstilinspekta. I zaista prodavac nije zakonski obavezan da uvažava mišljenje akreditovanih firmi koje se bave kontrolom kvaliteta obuće.

Njihovo mišljenje je samo savetodavno i trgovci mogu da usvoje reklamaciju čak i kada Jugo ili Tekstilinspekt tvrde da je reklamacija neosnovana.

Kako se pokazalo u sudskom postupku koji je pokrenuo Vladimir Radovanović, ovakvi izveštaji akreditovanih laboratorija nisu relevatni ni za sud. Vladimir je odlučio da tuži Carvel jer su odbili njegovu reklamaciju. Žalio se da postoji razlika u čvrstini đona leve i desne cipele.

,,Kada hodate normalno, a leva noga vam propada prosto idete kao da vam je noga kraća, razumete, čuje se ono šištanje vazduha, to je jednostavno toliko očigledno da tu čovek ne bi trebalo uopšte da bilo šta polemiše da li reklamaciju treba usvojiti ili ne“, kaže Vladimir.

Carvel je, slično kao u Slađaninom slučaju, reklamaciju odbio pozivajući se na nalaz Jugoinspekta u kome se navodi da ,,navedeno oštećenje nije uočeno“.

U presudi Osnovnog suda u Požegi, koju je potvrdio Viši sud u Užicu, piše da se ovaj izveštaj o kontrolisanju firme Jugoinspekt ,,ne može tretirati kao pouzdan dokaz u ovom postupku s obzirom da je sačinjen po zahtevu jedne strane bez učešća suda i da je u samom izveštaju konstatovano da rešenja i nalazi iz tog izveštaja nisu obavezujući pri konačnom rešavanju spora između nalogodavca, odnosno tuženog i tužioca“.

Vladimir kaže da je dobio spor protiv Carvel-a, jer je u toku procesa izvedeno veštačenje koje sud uvažava i koje je potvrdilo njegove tvrdnje.

,,Samo veštačenje je koštalo 36.000 dinara i tu su veštaci konstatovali da je prosto problem u vrsti materijala i tehnologiji izrade, da je evidentno da cipele ne odgovaraju, odnosno, nisu saobrazne ugovoru i da nisu podobne za nošenje“, navodi Vladimir.

Suđenje je, kako Vladimir kaže, trajalo godinu i po dana i ,,na kraju sa svim troškovima uključujući i parnične troškove plus troškovi izvršnog postupka to je izašlo na 92.500 dinara“.

Na osnovu Vladimirovog slučaja jasno je zašto je Slađana odustala od tužbe. Od više hiljada žalbi potrošača koje smo dobili u vezi sa obućom samo dva slučaja su dobila sudski epilog. Trgovcima se isplati da na naše tržište plasiraju više desetina hiljada pari loše obuće, ako je najgore što može da im se desi to da im u dva-tri slučaja sud naredi da kompenzuju pojedinačne potrošače. Ovo je posledica činjenice da naše vlasti već godinama izbegavaju da uvedu zaštitu kolektivnih interesa potrošača na način na koji su to uradili recimo u Sjedinjenim Državama. Po tamošnjim zakonima potrošačima je veoma isplativo da povedu spor zbog na primer loše baterije u telefonu, loše obuće ili netačne tvrdnje u reklami. Ako potrošači dokažu da su u pravu, kompanije moraju da isplate višemilionske odštete. Kompanije će i kod nas početi da poštuju prava potrošača tek kad budu suočene se mogućnošću plaćanja višemilionskih odšteta. Problem je samo u tome što to neće biti uskoro.

Podelite

1 коментар

  1. Eto, šta reći a ne zaplakati? Samo treba bežati iz ove države, nade nema nikakve, svi mogu da te gaze i nikom nista. Sa ovim nasim zakonom mogu i da te ubiju nece dobiti vise od par godina, ako i toliko. Tuga.

Ostavite komentar