U Nemačkoj su česte prevare preko sajtova za kupovinu automobila poput mobile.de. Najčešće žrtve su osobe koje žive van Nemačke i EU.
Goran Gerić je kupujući automobil VW Passat preko nemačkog sajta mobile.de saznao da prevare postoje i na tom sajtu, ali i da, kako kaže, Western Union nije potpuno siguran način za prenos novca. Goran se dogovorio da kupi automobil od osobe koja je rekla da se zove Melina i da je iz Švedske. Ona je Goranu dostavila slike svog pasoša i lične karte, a „usput“ je stigla i da se požali kako je imala loša iskustva pri prodaji automobila i da ima puno neozbiljnih kupaca.
Pošto je u švedskoj, a u Nemačkoj je radila do pre par meseci, tamo je ostavila vozilo koje sam hteo da kupim. Rekla mi je da je dolazila jedanput da proda taj auto ali se kupac nije pojavio, a ona je potrošila pare na avionsku kartu. Zbog toga ona hoće da ima neku sigurnost da ću ja doći i rekla mi je da uplatim novac preko Westerna na svoje ime, znači ne na njeno ime nego na svoje ime. Ona će proveriti na zvaničnom sajtu Western Uniona i po mom imenu videće da li je uplata legla na moje ime i to će joj biti sigurnost.
Goranu je predlog zvučao razumno, jer je bio potpuno siguran da niko osim njega ne može da podigne novac koji je uplaćen na njegovo ime. Ipak je, kako kaže, hteo da proveri da li sme da kaže Melini svoje puno ime i prezime.
Ja sam pozvao onda Western Union Beograd i pitao sam da li smem da dam svoje ime. Rekli su mi da ne dajem ni ime, ni prezime ništa, jer može da falsifikuje dokumenta, taj broj ne smem da joj dam, jer može da podigne novac umesto mene.
Goran je ubrzo uplatio novac samom sebi, odnosno na svoje ime.
Ja sam joj posle nekih sat dva od uplate javio da sam uplatio novac i dolazim u ponedeljak po auto. Ona me je pitala kako se zoveš, nisam se javljao, ona me je pozvala i ja sam rekao Goran. Ona je rekla proveriću, posle mi je napisala ne mogu da proverim, nemam dovoljno detalja, pokušaću da ti verujem.
Goran nam je pokazao fotografiju koju joj je poslao Melini, da bi ona znala da je novac uplaćen.
Ja sam joj slikao samo vreme i datum, bez šifre, bez imena, prezimena, pošiljaoca, znači bilo čega.
Par sati nakon što je vlasnici vozila javio da je novac uplaćen, Goran je na WhatsApp-u primetio da više nema Melinine fotografije. Tada je otišao do WesternUniona gde su ga obavestili da je novac podignut. Goran je zahtevao informacije o osobi koja je novac podigla i posle 20 dana od prijave:
Dobio sam izveštaj od Western Uniona da je novac isplaćen u Duisburgu.
Slučaj je prijavljen policiji, a mi smo u međuvremenu pokušali da saznamo kako je moguće da novac podigne neko kome nije namenjen. Od kompanije TenFore, zastupnika WesterUnion-a u Srbiji, dobili smo relativno šturo objašnjenje.
Slučaj je varijacija jedne od brojnih prevara, pri čemu prevarant uslovljava pošiljaoca da pošalje transfer novca kako bi dokazao da ima dovoljno sredstava da kupi određenu robu, u ovom slučaju automobil. Onog trenutka kada žrtva podeli detalje o izvršenoj transakciji sa prevarantom kao „dokaz“, prevarant ima sve informacije o transakciji koje su mu potrebne, uključujući i jedinstveni broj transakcije (MTCN) kao i detalje o primaocu kako bi napravio lažni identifikacioni dokument i preuzeo sredstva.
Nažalost nismo dobili odgovore na ključna pitanja, a to su:
- Da li klijentu dostavite kopiju dokumenta koju je potpisala osoba koja je preuzela novac i video zapis osobe koja podiže novac?
- Da li korisniku dostavljate podatke o ličnom dokumentu koji je korišćen pri preuzimanju novca?
Goran tvrdi da nikad nije dao sve podatke i da mu TenFore tj. WesternUnion nije pružio nikakvu pomoć, niti je dobio kopije dokumenta koji su potpisani pri preuzimanju novca.
Za razliku od Westernunion-a u Pošti su bili otvoreniji za razgovor na ovu temu. Rečeno nam je da u Pošti pri isplati novca zapisuju vrstu i broj ličnog dokumenta osobe koja je podigla novac i da:
По захтеву пошиљаоца могуће је издати фотокопију исплаћене упутнице. Копије исплаћене упутнице издају се и по налогу надлежног државног органа (МУП, суд, тужилаштво и др.)
Klijenti Pošte, WesterUnion-a i drugih kompanija koje se bave prenosom novca ne bi trebalo da se pouzdaju da će dobiti značajnu podršku pri rešavanju problema. Kao razlog ili opravdanje što korisnicima ne mogu da pruže značajniju podršku često se navodi obaveza poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Jasno je da ovaj zakon i Zakon o zaštiti korisnika finasijskih usluga treba menjati, tako da se uvede obavezna pomoć korisnicima u ovakvim situacijama.
Dok se to ne desi, preporučujemo da poslušate samo prvi deo saveta predstavnika Western Union-a
- Šaljite novac samo osobama koje lično poznajete i kojima verujete!
Goran je verovao Melini, koju, u stvari ne poznaje, pa je očigledno da novac treba slati samo onima koje lično znate.