Da li banke zarađuju na slanju opomena?

Klijentima čiji su tekući računi u nedozvoljenom minusu, banke šalju opomene koje naplaćuju i po nekoliko stotina dinara. Neke banke čak naplaćuju i trošak za neosnovanu reklamaciju koji iznosi i po 1.000 dinara.  Dobili smo znatan broj pitanja u kojima nas potrošaći pitaju da li banke smeju da im naplaćuju takve troškove. U takvoj situaciji se našla i Vesna Stević koja nas je elektronskom poštom pitala da li Rajfajzen banka sme da joj naplati 230 dinara za slanje opomene.

U Narodnoj banci Srbije je odgovoreno da banka može da naplaćuje fizičkom licu slanje opomene u slučaju kada ga obaveštava o nedozvoljenom prekoračenju računa ukoliko je ta vrsta troška – naknade ugovorena.

U Rajfajzen banci ističu da oni sve rade u skladu sa zakonom i da su Provizije za slanje opomena jasno definisane u ugovornoj dokumentaciji koju klijent potpisuje sa bankom, kao i u Tarifama naknada, koje su istaknute na internet stranici banke.

Jasno je da u ovom slučaju Rajfajzen banka postupa u skladu sa Zakonom. U NBS su nam rekli i da banke ne mogu da biraju da li hoće ili neće da šalju opomene, jer kako je:

“ Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza banci da u slučaju znatnog nedozvoljenog prekoračenja računa koje traje duže od jednog meseca, u pismenoj formi obavesti klijenta o iznosu prekoračenja, o kamatnoj stopi koja će se primeniti na iznos prekoračenja i drugim eventualnim naknadama, troškovima i ugovornim kaznama.“- Rečeno nam je u NBS.

Banka svakako ima troškove da bi u skladu sa zakonom poslala opomenu, pa je fer da te troškove namiri od klijenta. Međutim ono što mi smatramo da nije fer u postpanju Rajfajzen banke je određivanje visine nadoknade. Na sajtu Rajfajzen banke se vidi da prva opomena košta 230, a da druga, treća i četvrta opomena koštaju čak po 590 dinara, što je nekoliko puta više od iznosa koji naplaćuje recimo Komercijalna banka. Ta banka slanje opomene naplaćuje 100 dinara.

Od nadležnih iz Rajfajzen banke smo zatražili objašnjenje zašto osetno više naplaćuju drugu i treću opomenu i kako su izračunali koliko svaka opomena treba da košta. Odgovor nismo dobili. Tako se stiče utisak da je i slanje opomena izvor zarade za banku.

Osim ove nadoknade koju banke naplaćuju u skladu sa zakonom u tarifama mogu da se nađu i one koje ne bi smele da postoje. Po tarifi AIK Banke stavka:naknada za neosnovanu reklamaciju  iznosi čak 1.000 dinara.

Pitali smo Narodnu banku Srbije da li takva taksa sme da se naplaćuje.

U NBS nam je odgovreno da:“Banka ne može klijentu – fizičkom licu podnosiocu prigovora naplatiti naknadu, niti bilo koje druge troškove za postupanje po prigovoru u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.“

 Iz AIK banke nismo dobili odgovore na naša pitanja. U Narodnoj banci ističu da je zakonom predviđen i izuzetak, kada banke mogu da naplate neosnovanu reklamaciju.

„Kada se radi o platnim karticama, banka može ugovoriti da korisnik plaća troškove neosnovane reklamacije, jer se tada postupa u skladu sa pravilima internacionalnih kartičarskih organizacija, koje naplaćuju troškove postupanja po neosnovanim reklamacijama.“- Rečeno nam je u NBS-u.

Kako bi sprečila da i slanje opomena postane izvor zarade, Narodna banka bi trebalo Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga da jasno odredi koliko može da košta slanje opomena. To može da se uradi tako što bi se recimo odredilo da nadoknada za slanje opomene može da iznosi do tri puta više nego što je trošak slanja pisma poštom, što je svakako dovoljno da se pokriju troškovi slanja i štampanja opomene.