Biskvit za decu „Barni“ izazvao polemiku između Saveza potrošača Slovenije, stručnjaka i proizvođača. U Savezu tvrde da taj proizvod ne bi trebalo da se reklamira kao užina, već kao slatkiš. U „Kraft fudsu“ odgovaraju da nije dokazano da su šećeri štetni. Nema dileme, šećeri su štetni, kaže profesor Nedeljko Radlović.
U poslednjih godinu dana mnogim mališanima u Srbiji „Barni“ je postao omiljeni biskvit, međutim Savez potrošača Slovenije tvrdi da taj proizvod kompanije „Kraft fuds“ nije baš prikladna užina za decu.
Prema njehovom mišljenju u samo jednom „Barni“ medvediću, koji teži samo 30 grama, ima toliko šećera da su njime ispunjene dnevne potrebe za šećerom deteta uzrasta od godinu dana do tri godine.
Slovenačka organizacija potrošača tvrdi da se biskvit sastoji od 33 odsto šećera u različitim oblicima i zato se nikako ne može reći da je on hranljiv i uravnotežen obrok, kako to tvrdi proizvođač.
Sa druge strane, u kompaniji „Kraft fuds“ kažu da nije tačno da u proizvodu ima više šećera nego što je preporučeno da dete unese u toku dana.
Slavica Popović iz „Kraft fudsa“ kaže da jedan „Barni“ od 30 grama sadrži 11 odsto preporučene dnevne doze šećera, a prema pravilniku Evropske unije kao takav može biti deo izbalansirane ishrane deteta u toku dana.
„Namera ‘Krafta’ je da drži nivo šećera na optimalnom nivou i da u suštini nivo masti i zasićenih masnih kiselina drži na što nižem nivou iz razloga što postoje nučni dokazi da količina masti zasićenih masnih kiselina imaju značajnu ulogu kada je reč o rizicima u oboljevanju od kardiovaskularnih bolesti, za razliku od šećera gde ne postoje naučni dokazi da oni negativno utiču na zdravlje“, navela je Popovićeva.
Dokazi o štetnosti šećera
Međutim, profesor Nedeljko Radlović tvrdi da postoje obimni naučni dokazi o štetnosti šećera.
„Nema dileme da dodatak šećera hrani apsolutno škodi organizmu, a to važi kako za decu tako i za odrasle“, rekao je Radlović.
Prema njegovim rečima, ako tokom detinjstva favorizujete takvu hranu, slatku ili slanu, onda imate veliki problem, jer tih navika deca se teško odriču, a kao rezultat toga imamo ozbiljne posledice.
„Najmanje štetna posledica uzimanja slatkog je karijes zuba. Ono što nastaje kao rezultat uzimanja zaslađene hrane je preobiman unos kalorija, a rezultat toga je gojaznost. Mi pedijatri u Srbiji preduzeli smo ozbiljne korake da se suprotstavimo toj negativnoj pojavi, koja dolazi kao rezultat distribucije kojekakvih proizvoda koji dolaze što sa zapada što odavde“, istakao je Radlović.
Sa svoje strane, „Kraft fuds“ tvrdi da poljski stručnjaci preporučuju „Barnija“.
Slavica Popović kaže da je „Barni“ preporučen od Instituta za majku i dete u Poljskoj, u kojoj se i proizvodi za srpsko tržište.
Prema njenim rečima, eksperti sa tog instituta dolazili su u fabriku, analizirali proizvod i proizvodne linije i nakon toga naročito u odnosu na količinu zasićenih masnih kiselina proizvod preporučili za različite ciljne grupe uključujući i školsku i predškolsku decu.
„Barni“ slatkiš ili užina
Savez potšrošača Slovenije smatra da bi „Barni“ morao da se reklamira kao slatkiš, a ne užina i da se „Kraft fuds“ ne drži kodeksa o reklamiranju koji je sam potpisao.
Marijana Peterman iz Saveza potrošača Slovenije rekla je da se i ove godine „Barni“ opet reklamira kao dobra užina.
„Zanimljivo je to što je proizvođač ‘Kraft fuds’ potpisnik kodeksa EU za smanjenje dečje hrane, a i dalje agresivno reklamira baš taj proizvod deci“, rekla je Peterman.
U „Kraftu“ potvrđuju da su oni potpisali pomenuti kodeks dobrovoljno i tvrde da ga poštuju. Osim toga ističu da ne prave reklame namenjene deci ispod šest godina.
„Ne postoji direktan marketing kada su u pitanju deca ispod šest godina. ‘Kraft’ se obraća deci između šest i 11 godina samo kada proizvod ispunjava određena nutritivna svojstva kao kad je u pitanju proizvod kao što je „Barni“, kaže Slavica Popović.
„Kraft“ se ne oglašava u školama i koristi likove koji su atraktivni za decu iznad šest godina i na taj način su i odobrena naša rešenja, ističe Popovićeva.
„Kada je upitanju reklamna poruka, odnosno TV reklama, mi nismo prisutni u emisijama ili na televizijama u kojima je više od 35 odsto publike ispod 12 godina“, navela je Popovićeva.
Možda i jeste tačno da „Kraft fuds“ ne reklamirta „Barni“ deci ispod šest godina, ali se ipak laički stiče utisak da su njihove reklame primamnjive i deci od tri ili četiri godine. U našim prodavnicama često se mogu vidite deca tog uzrasta koja od roditelja traže da im kupe „Barni“.
Informacije o sadržaju proizvoda
Potrošački savetnik je potražio u prodavnicama i konkuretske proizvode kako bi video na koje načine oni informišu potrošače o sadržajima.
Na našem tržištu postoji malo proizvoda koji su potpuno ekvivalentni „Barniju“. Među proizvodima koji su koliko-toliko slični je „Seven dejs kejk bar“ na kojem ne postoje nutritivni podaci. Sastojci su pobrojani, ali nije navedeno koliki je njihov sadržaj u proizvodu.
„Kinder milais“ ima nutritivne podatke, ali iz podataka na omotu se ne može saznati koliko tačno sadrži šećera. Na „Imlekovom“ „čoksiju“ je napisano koliko šećera ima u kakao prelivu, ali ne postoji tabela sa nutritivnim podacima.
Na osnovu podataka na pakovanju, potrošački savetnik nije mogao da zaključi koji je proizvod zdraviji, a verovatno ni prosečan kupac to ne bi mogao. Neosporno je da svi proizvodi na našem tržištu ispunjavaju standarde propisane zakonom i da su na pakovanjima navedene sve informacije u skladu sa propisima.
Problem je u tome što naši propisi za razliku od američkih ne obavezuju proizvođače da na razumljiv način informišu kupce šta njihovi proizvodi sadrže.
U SAD proizvođači moraju jasno da istaknu i podatke koji im ne idu u prilog, pa kod njih na etiketama može da se vidi da proizvod uopšte ne sadrži bitne vitamine.
