Ko i kako vara kupce automobila u poznatim auto kućama?

0

Kupci automobila često namerno biraju poznate auto kuće jer smatraju da će na taj način izbeći prevare od strane prodavca kada je reč o kvalitetu i vrednosti automobila. Suprotno tome, u praksi se pokazalo da i kupovina u renomiranim kompanijama ima svojih mana i može da predstavlja rizik za kupca.

Priličan broj onih koji kupuju nove automobile vodi se logikom da je novo, ipak, novo i da će kupovinom novog automobila sigurno izbeći probleme koji mogu da se dese pri kupovini polovnih vozila. Međutim, iskustvo Vladimira Nikića govori suprotno. Prema njegovim rečima, kupio je Dacia Duster od auto kuće „AK Kompresor“, ali ta kompanija odbija da mu je isporuči jer navodno nikada nisu dobili njegov novac. Vladimir tvrdi da je 12.210 evra uplatio na blagajni firme i da poseduje dokument koji to dokazuje.

„Dobio sam potvrdu sa pečatom i potpisom prodavačice koji sam i ja potpisao“, kaže Vladimir i dodaje da je smatrao da taj papir dokaz da je auto isplatio.

Datum isporuke automobila u ugovoru nije naznačen. Međutim, Vladimir je, verujući da posluje s ozbiljnom firmom, prihvatio usmeno obaveštenje radnice „AK Kompresor“ da će mu auto biti isporučen za 90 dana. Na žalost, Vladimir početkom avgusta 2014. saznaje da od usmenog dogovora nema ništa.

„Rekli su mi da prodavačica, koja je radila u trenutku zaključenja ugovora, više ne radi u kompaniji i da postoji problem s mojom uplatom. Otišao sam kod njih u auto kuću i ispričao sve detalje, nakon čega su me obavestili da moja uplata, zapravo, nije legla na račun firme“, objašnjava Vladimir.

U „AK Kompresor“ su mu savetovali da u policiji da izjavu i pridruži se krivičnom gonjenju bivše radnice za koju se sumnja da je proneverila njegov novac. Međutim, Vladimir nije pristao da krivično goni radnicu jer je Ugovor o kupoprodaji automobila zaključio sa firmom, a ne sa privatnim licem. Uz to, posle mesec dana čekanja, naš sagovornik je dobio i zvanični stav „AK Kompresor“ da mu auto neće isporučiti.

Vladimir nije jedini koji je poručio Dacia Duster i ostao bez novca. Slične probleme imao je i Dimitrije Filipović. Za razliku od Vladimira, njegova šteta je tri puta manja jer je za poručeno vozilo platio samo depozit od oko 4.300 evra.

„Ukupna suma je bila 14.610 evra. Trebalo je da platim 30 odsto u gotovini, a ostatak preko kredita banke. Sledeći dogovor je bio da sačekamo da vozilo dopreme iz fabrike za otprilike tri meseca“, objašnjava Dimitrije. On dalje kaže da je tek kada vozilo stigne trebalo da obaveze prema banci budu završene, posle čega banka uplaćuje vozilo u celosti.

Dimitrije je, kao i Vladimir, dobio potvrdu o uplati i overeni Ugovor o kupoprodaji od strane prodavačice „AK Kompresor“.

„Meni je objašnjeno da je suma koju plaćam, zapravo, depozit koji služi kao obezbeđenje, s obzirom na to da se vozilo naručuje iz fabrike. Nije mi bilo sumnjivo što nisam dobio fiskalni račun jer nije bilo avansno plaćanje“, priča Dimitrije.

Međutim, kada se pojavio problem u firmi, „AK Kompresor“ je upravo deo sa fiskalnim računom dovela u pitanje.

„Prva stvar koja im je bila sporna je zašto sam uplatio bilo koji novac, a nisam dobio avansni račun. Druga stvar, smatrao sam da se avansni račun dobija po pristiglom vozilu“, kaže Dimitrije.

Takođe mu je rečeno da je u ugovoru dalje sporno to što se kao ugovarač, ispred „AK Kompresor“ pojavljuje bivši generalni direktor firme, pa samim tim i njegov potpis na ugovoru koji nije verodostojan. Samim tim, Dimitrijeva potvrda o uplati depozita za „AK Kompresor“ ne važi.

„Oni su rekli da taj novac za njih nije uplaćen. Znači, praktično nema 4.300 evra“, objašnjava Dimitrije u čudu.

Dimitrije je „AK Kompresor“ poslao opomenu pred tužbu kako bi, najpre, pokušao da problem reši van suda. Posle višemesečnih pregovora, Dimitrije je konačno dobio ono što je tražio.

„Prolongiranje je bilo oko pet meseci od momenta kada je inicijalno trebalo da bude isporučeno vozilo posle prvog ugovora. Na kraju je dogovor ispoštovan u potpunosti uz taj mali kompromis da sam ja odustao od jednog od tih momenata, od tih, da kažem, povoljnosti koje su oni nudili inicijalno, a to je kasko za prvu godinu“, kaže Dimitrije koji je konačno dočekao isporuku svog automobila.

Auto Kuca Kompresor.wmv_000099027

Vladimir je, takođe, pregovarao sa „AK Kompresor“, međutim, kako kaže, predlozi koji su stizali sa suprotne strane nisu bili ni malo korektni. Prema njegovim rečima, dobio je predlog Aneksa ugovora u kome je navedeno da obe strane konstatuju:

„Da je kupac uplatio celokupan iznos kupoprodajne cene u visini od 12.210 evra u dinarskoj protivvrednosti. Prodavac u obavezi da kupcu isporuči predmetni automobil na dan zaključenja ovog Aneksa“. Međutim, Aneks sadrži i neka neobična uslovljavanja.

„Kupac se obavezuje da se uzdrži od bilo kakvog daljeg iznošenja u javnost informacija, podataka i detalja u vezi s ovim pravnim poslom, kojima se šteti ugledu prodavca i njegovoj poslovnoj reputaciji. U slučaju da kupac prekrši obavezu, podrazumevaće se da je za prodavca nastala šteta, te je u tom slučaju kupac u obavezi da istu nadoknadi, u visini od 1.000 evra u svakom pojedinačnom slučaju“.

Vladimir nije potpisao predloženi Aneks jer je smatrao da takvo uslovljavanje „AK Kompresor“ nije nimalo korektno. Kada smo nadležne u toj kompaniji pitali šta su ponudili Dimitriju i Vladimiru, umesto odgovora smo dobili tvrdnju da oni poštuju sve zakone, uključujući i Zakon o zaštiti podataka.

„Nismo u mogućnosti, niti imamo ovlašćenja da u javnost iznosimo bilo kakve informacije“, odgovoreno nam je iz „AK Kompresor“.

U međuvremenu, „AK Kompresor“ je, ipak, preinačila ponudu i Vladimiru poslala predlog Memoranduma koji ovoga puta nije sadržao kaznene odredbe koje bi on, navodno, morao da plati u slučaju davanja izjava u medijima.

„Ponudili su mi da dobijem automobil koji sam poručio i koji je i stigao kod njih, ali bez pogodnosti koje su išle u ugovoru. Ja sam se odrekao tih pogodnosti, dakle, felni, registracije i kasko osiguranja i prihvatio njihovu ponudu“, kaže Vladimir. Ovoga puta fiskalni račun nije izostao.

„Sada sam dobio sve papire, a što se tiče budućih kupovina, najsigurnije je platiti preko računa jer u  tom slučaju ostaje trag o plaćanju i ne može doći do ovakvih situacija“, priča Vladimir. (Marko treba da sredi ovu izjavu jer sam je skratila u odnosu na original)

Problemi sa kojima su se suočili Dimitrije i Vladimir su sve češći. Međutim, svim slučajevima je zajedničko to da su kupci vozila platili gotovinski, na blagajni prodavca. Slično iskustvo su imali Dragoslav i Mihailo Nikolić. Pored ugovora su nam pokazali i fiskalne račune koji navodno dokazuju da je svako od njih kupio po Citroen C3 od firme „Integra Motors“. Uprkos tim dokumentima, u „Integra motors“-u poriču da su kupci platili ta vozila, za razliku od „Auto kuće Kompresor“, koja je na kraju, ipak, isporučila vozilo Vladimiru.

Kada je u pitanju kupovina nečeg vrednijeg, novac uvek treba uplatiti isključivo na račun firme i to tek nakon provere na sajtu Narodne banke da račun zaista pripada prodavcu.

Disclaimer_za_PS_sajt_final

Podelite

Ostavite komentar