Vodovod naplaćuje održavanje iako ne održava vodovod

0

Između 500.000 i milion građana Srbije vodom se snabdeva preko mreže koju su sami sagradili. Oni, po pravilu, o svom trošku moraju da održavaju vodovodne cevi, iako im komunalna preduzeća uredno, kroz cenu vode, naplaćuju troškove održavanja mreže.

Kako nam je ispričao Zoran Mitić iz Beograda, građani dela Kijeva u kome živi, su sami, pre više desetina godina, gradili vodovodnu mrežu. Cevi su tada postavili kroz parcelu jednog meštanina koji je posle izvesnog vremena izbacio tu cev sa svog imanja jer je pravio kuću.

,,Onda smo cev morali da postavimo pored železničke pruge jer nije imala gde da bude postavljena sem tu“, kaže Zoran.

Međutim, cev je u aprilu 2014. godine pukla, što je zadalo velike probleme stanovnicima Kijeva i ugrozilo bezbednost korisnika železnice.

,,To crevo je blizu pruge i stvara nam neviđenu opasnost jer voda udara u mrežu visokog napona koja napaja mašine železnice, tako da je to opasno po život i za putnike u vozu i za građane celog Kijeva“, objašnjava Zoran.

Železnice: Čest problem

Meštani su, kako Zoran navodi, za početak prekrili mlaz vode daskama i to predstavlja privremeno rešenje. Iz Železnica Srbije navode da, prema propisima, rastojanje između vodovodne cevi koja je paralelna sa prugom i pruge može iznositi minimalno šest do osam metara u dužini, i 1,2 metra u dubini, ispod zemlje.

,,Međutim, zbog izgradnje urbane strukture grada i naselja u njemu nije redak slučaj da se cevi vodovoda nađu znatno bliže pruzi“, stoji u odgovoru nadležnih iz Železnica Srbije.

U ovom konkretnom slučaju pucanja cevi naveli su da voda trenutno ne ugrožava trup pruge ni kontaktnu mrežu i dodaju da je ,,železnički saobraćaj bezbedan i nije ugrožen ni na koji način“.

Beogradski vodovod svim potrošačima naplaćuje održavanje

Zoran Mitić se još 2000. godine obraćao Vodovodu s molbom da se reši problem vodosnabdevanja u Kijevu. Međutim, Iz Beogradskog vodovoda su odbili takve zahteve.

,,U slučajevima kada su građani radili mrežu bez tehničkih uslova, saglasnosti i vrlo često van standarda, takve mreže se ne primaju na održavanje“, navode iz ovog preduzeća.

U Sekretarijatu za inspekcijske poslove grada Beograda su potvrdili da su korisnici mreže koja nije u sistemu održavanja vodovoda dužni da o svom trošku otklanjaju kvarove na tim vodovodnim instalacijama.

Međutim, ostaje nejasno zbog čega Vodovod i potrošačima koji sami vrše popravke na vodovodnoj mreži, naplaćuje troškove održavanja. U Beogradskom vodovodu su nam rekli da oni tekuće i investiciono održavanje vodovodne mreže finansiraju ,,iz cene vode i odvođenja otpadnih voda“.

S obzirom na to da je u cenu vode uračunato i održavanje, za građane koji sami održavaju mrežu, cena vode bi trebalo da bude niža. Ipak, prema Odluci o ceni vode i odvođenju otpadnih voda iz 2014. godine, cena kubnog metra isporučene vode je, kako navode iz Vodovoda, ista ,,za sve potrošače na teritoriji grada Beograda koji pripadaju sistemu vodosnabdevanja JKP Beogradski vodovod i kanalizacija“.

To znači da Vodovod svim korisnicima naplaćuje održavanje mreže, bilo da tu uslugu obavlja ili ne. Građani ovog dela Kijeva su tako više od 20 godina, od kada im je uveden blok vodomer, plaćali Vodovodu uslugu koju ne dobijaju. Ta nelogičnost očigledno ne brine nadležne institucije.

Istog dana kada su nam uputili odgovore u vezi sa slučajem pucanja vodovodne cevi, iz Sekretarijata za inspekcijske poslove su poslali upozorenje mesnoj zajednici Resnik (gde se nalazi naselje Kijevo):

,,Ukoliko se kvar ne otkloni u roku od pet dana od dana prijema ovog dopisa, pored troškova koje ćete snositi za uvećanu potrošnju vode, bićete isključeni sa gradskog vodovoda“, stoji u upozorenju.

Meštani su, tako, sa jedne strane, obavezni da sami popravljaju cevi kako ih nadležne institucije ne bi isključile sa gradskog vodovoda, dok, sa druge strane, plaćaju Vodovodu održavanje mreže.

Jedino što je na kraju jasno je da ovaj problem neće biti skoro rešen. Ni građani, ni lokalne samouprave nemaju novca da izgrade novu ili rekonstruišu stare vodovodne mreže. Lokalne samouprave bi svakako mogle da umanje cenu vode koju naplaćuju građanima priključenim preko neuslovnih vodovodnih mreža za procenat koji odlazi na investiciono i tekuće održavanje mreže. Jasno je i da se ovo neće desiti, jer bi time umanjili prihode komunalnih preduzeća.

Građanima ostaje samo da, u saradnji sa lokalnim vlastima, pokušaju da nađu način na koji zajedno mogu da finansiraju rekonstrukciju vodovodne mreže.

Disclaimer_za_PS_sajt_final

Podelite

Ostavite komentar