Dane Marković, Dunja Foljan i Boža Kojić su se septembra 2015. godine vraćali sa letovanja autobusom Rasto toursa koji je tokom puta izgoreo. Srećom niko nije bio povređen, ali su kako naši sagovornici kažu mnogi putnici ostali bez prtljaga i bez adekvatne nadoknade za štetu koju su pretrpeli.
Kako Boža Kojić kaže:
„ U povratku iz Parge iz Grčke posle dvadesetak minuta kada smo izašli na autoput putnici koji su sedeli nazad primetili su da neki dim, da nešto gori. Onda su nam rekli da moramo svi da izađemo i to je bilo u panici jer se taj dim sve više i više širio.“
Po rečima Daneta Markovića svi putnici su uspeli da izađu bezbedno:
„Tek smo tada ustvari videli koliko je bilo strašno jer je autobus već goreo, poprilično. A autobusu se to nije videlo. Nastala je tu panika, vađenje stvari, bežanje, eksplodiraće.“
Kako Boža Kojić kaže na lice mesta su brzo stigle dve vatrogasne ekipe
„Vatrogasci su pokušali da ugase požar ali nisu uspeli tako da je ceo autobus izgoreo sa prtljagom , ništa nije ostalo.“- Dodaje Kojić.
Boža nam je rekao da su on i njegova supruga ostali bez dva Samsonajt kofera u kojima su pored odeće, imali više vrednih stvari kao što je recimo, tablet računar. Od odeće im je ostalo ono što su imali na sebi.
„Sve u svemu je šteta negde oko možda 1.000 € ili možda više“. Žali se Kojić.
Kako Dane i Dunja tvrde i oni su imali nešto veću štetu nego Boža Kojić
„Šteta je u koferima je između 1.200 i 1.500 evra jer pored stvari koje su izgorele, bilo je dosta tehnike, bio je laptop, bio je objektiv bio je njen telefon. Plus dva kofera stvari kompletno. Tako kada bi svako izračunao šta sve ponese na more došao bi do malo iznenađujuće cifre.“
Dunja je zbog ponašanja radnice agencije Akva travel, koja je organizovala putovanje mislila da po povratku neće imati problem, bar kada je u pitanju nadoknada štete.
„Zapisala je vrednosti koje smo izgubili, samo vredne stvari“- Navodi Dunja Foljan.
Kada su putnici videli da je po njih došao drugi autobus, pomislili su da je njihovim mukama došao kraj, ali je povratak u Srbiju bio znatno komplikovaniji nego što je bilo ko očekivao. Kako Boža Kojić kaže:
„Posle par sati kada je uviđaj završen ono malo prtljaga što je ostalo kada smo uzeli oni su iznajmili jedan grčki autobus koji nas je prevezao do grčko-makedonske granice. Tamo nas je čekao makedonski autobus. Onda smo prešli grnaicu i tamo su nam rekli da smo morali da izađemo iz autobusa i onda su nas detaljno pregledali“
Boža ističe da se osoblje agencija Aqua travel i Rasto tours ponašalo korektno. Obezbedili su im hranu i osveženje, pa je Boža verovao radnici Akva Travela koja mu je navodno rekla kome i kada treba da se obrati za nadoknadu štete:
„Ona je rekla, kada dođete kući posle izvesnog vremena kontaktirajte Aqua turs i da će oni verovatno regulisati sve to“
Dunja i Dane su takođe bili sigurni da će sve biti u redu. Zato ih je, kako kažu, veoma neprijatno iznenadila reakcija osoblja u agenciji, kada su nakon par dana došli da se raspitaju oko dalje procedure.
„A-a, ne, ne mi nemamo ništa sa time. To je Rasto Tours vi se obratite njima, vi sa njima ništa. I odmah odbrambeni stav“.-Navodi Dane Marković.
I pored toga, naši sagovornici su podneli pisani zahtev turističkoj agenciji. Još veće iznenađenje je usledilo kada im je stigao odgovor od lica kojima se nisu obratili, niti, pre toga, sa njima bili u bilo kakvom kontaktu.
„Dobili smo odgovor od advokata ne Akva travela već od advokata Rasto tursa kome se inače nismo ni obratili, na početku. U tom odgovoru advokat se ne obraća ni meni, ni njemu ni bilo kome lično već to liči na neko formularno pismo koje je samo upućeno na našu adresu.“-Dodaje Dane.
Dunja, koja je po obrazovanju pravnica, tvrdi da joj je iz dopisa bilo jasno da je u pitanju nevešto izbegavanje isplate adekvatne odštete. Dunji nije jasno kako je neko, ko je magistar prava i advokat, mogao sebi da dozvoli da potpiše dopis u kojem se potpuno pogrešno poziva na veoma poznati međunarodni sporazum.
„Advokat Đorđević poziva na Montrealsku konvenciju koja ne reguliše štetu nastalu u autobuskom prevozu već reguliše avio-transport“.- Tvrdi Dunja Foljan.
I mi smo od Aleksandra Đorđevića tražili da nam objasni zašto se poziva na Montrealsku konvenciju. Umesto odgovora dobili smo pitanje koje je i nas zbunilo.
„Što se tiče pitanja koja ste mi postavili, rado ćemo vam odgovoriti čim nam pokažete u kom pravnom odnosu su Čvorović i Kojić sa Rasto toursom.”
Nama nije jasno zašto je advokat našim sagovornicima, za koje ne zna u kom su odnosu sa njegovim klijentom, onda u ime Rasto tursa slao pismo.
Našim sagovornicima je bila zanimljiva još jedna tvrdnja u dopisu advokata Đorđevića kako Dane kaže:
„Pominje se bez ikakvih provera krivica putnika putem maslinovog ulja koje je izazvalo požar u autobusu“
Ovu tvrdnju je u Beogradskoj hronici izneo i predstavnik Rasto toursa Zlatibor Stojanović u izjavi koju je dao nekoliko dana nakon požara:
„Boca koja je bila od plastike stajala je na poklopcu motora koji je šupalj, otopila se i pala na izduvnu granu, od EGR ventila zapalila je creva. Creva od interkulera, creva od vazduha, i to je provuko ventilator celu levu stranu autobusa“
U kopiji zapisnika grčke vatrogasne službe, koju su nam dostavili Dane i Dunja, navedeno je da je uzrok požara „Za sada nepoznat“. Dunji i Danetu nije jasno kako je moguće da vatrogasci nisu otkrili uzrok ni nakon sedam dana od požara, iako su ceo događaj potpuno rasvetlili u Rasto tursu nakon samo dva dana.Svim našim sagovornicima nije jasno i zašto se razlikuje iznos odštete koji im je ponuđen. Po rečima Bože Kojića ponuđeno im je:
„30 evra po osobi kao nadoknadu. Mi smo smatrali da to nije na svom mestu i kako bi rekao neozibljna suma za sve ono što smo pretrpeli.“
Dunja i Dane su dobili ponudu za odštetu u visini od 10.000 dinara po osobi jer kako Dane kaže:
„Tako da smatram da 10.000 dinara nije adekvatna suma s obzirom da dve stvari iz tog prtljaga koje su izgorele, laptop koji košta 60.000 dinara i objektiv koji je 40.000 dinara su već 100.000, 10 puta veća suma nego što je nama ponuđeno.“
Na sreću naših sagovornika Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju definisano je kolika je odšteta koju bi trebalo da dobiju putnici.
„Za štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja prtljaga prevozilac odgovara po jedinici prtljaga do 365 nemačkih maraka ili po putniku do 1.460 nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti po važećem kursu na dan isplate.
Putnici od prevoznika mogu da traže odštetu do 746 evra po osobi. Kako naši sagovornici tvrde, podneće tužbu kako bi naterali Rasto turs da im plati odštetu. U nekoj od narednih emisija videćete da li će njihova tužba biti prihvaćena, ili će predstavnici Rasto tursa uspeti da dokažu da je neko od putnika izazvao požar, ili da nisu dužni da isplate odštetu, jer im se putnici nisu obratili u zakonskom roku od trideset dana.