Bez sudskog spora, potrošači nekada teško mogu da dobiju adekvatnu odštetu od Elektrodistribucije, čak i kada je utvrđeno da je radnik tog preduzeća napravio grešku. Branislav Milovanović iz Novog Sada se gotovo pomirio sa tim da mu Elektrovojvodina neće vratiti novac koji je uplatio na osnovu netačnog računa za struju.
On kaže da je još 2011. godine posumnjao da njegova potrošnja nije adekvatna računu koji je dobio.
,,Jedan mesec nisam bio u stanu, a prikazana je neka potrošnja koja nije odgovarala toj situaciji. Zatim sledeći mesec kad sam koristio i TA peć, trebalo je da bude prikazana povećana potrošnja, a nije bila, tako da mi je bilo nešto čudno“, kaže Branislav.
Branislav kaže da se obratio Elektrovojvodini i da je utvrđeno da je njegova reklamacija osnovana, jer su radnici tog preduzeća, još 2009. godine prilikom zamene brojila papirološki pomešali njegovo brojilo sa komšijinim.
,,Komšijino brojilo je u stvari pokazivalo moju potrošnju, a navodno moje brojilo potrošnju tog komšije“, objašnjava on.
S obzirom na to da je u periodu od marta 2009. do jula 2011. godine, kako je utvrđeno, Branislav potrošio manje električne energije nego njegov komšija, iz Elektrovojvodine su odlučili da ga obeštete, jer je za struju platio više nego što je trebalo. Međutim, umesto da mu novac bude vraćen za period od skoro dve i po godine, kako Branislav kaže, ,,oni su pristali da me obeštete samo za 12 meseci unazad od dana kada sam to reklamirao pozivajući se na Zakon o obligacijama“.
U odgovoru Elektrovojvodine zaista piše da je korekcija računa izvršena za period od godinu dana i da nije moguće uraditi ispravku za duži period. Iz Elektrovojvodine su to obrazložili jednogodišnjim rokom zastarelosti u Zakonu o obligacionim odnosima, odnosno, da potraživanja za električnu energiju, ukoliko nisu utužena, zastarevaju posle godinu dana. Branislav kaže da se raspitao u pravnoj službi u vezi sa ovim odgovorom i dobio informaciju da se taj član zakona primenjuje ,,kad potrošači njima duguju za struju, a ovde se u stvari radi o neosnovanom bogaćenju, jer su oni naplatili nešto bez osnova“.
Ukoliko sud utvrdi da je u ovom slučaju zaista reč o neosnovanom bogaćenju, dug koji Elektrovojvodina ima prema Branislavu zastareva tek posle deset godina.
,,Negde oko 17 hiljada sam ja oštećen tu zbog te njihove greške“, kaže Branislav.
Pitali smo predstavnike Elektrovojvodine na osnovu čega tvrde da Branislavljevo potraživanje prema tom preduzeću zastareva posle godinu dana. Iz Elektrovojvodine su na Branislavljevu i našu adresu poslali obaveštenje u kome navode da je prigovor koji je Branislav poslao pre skoro 3 godine ipak osnovan:
,,Obaveštavamo Vas da ćemo odmah pristupiti korekciji zaduženja za deo perioda koji nije obuhvaćen prethodnom korekcijom“.
Takođe su istakli da u vreme nastanka Branislavljevog problema potpisnici ovog obaveštenja ,,nisu bili na mestima koja su odlučivala o načinu rešenja“.
Branislav je nakon ovog obećanja dobio korekciju računa iz kog se vidi da će mu Elektrovojvodina vratiti oko 5.900 dinara. On smatra da to nije konačan iznos duga, jer u ovaj iznos nije uračunata zakonska zatezna kamata, pa je podneo zahtev kojim traži i da mu isplate kamatu.
Branislavljev slučaj i prvobitna reakcija nadležnih u Elektrovojvodini nisu jedinstveni. Kada se ustanovi da je neko javno preduzeće pogrešilo, njihovi predstavnici, po pravilu, nastoje da potrošačima vrate novac samo za period od godinu dana. Greške se najčešće dešavaju u stambenim zgradama zbog pogrešno povezanih instalacija ili loše zavedenih strujomera. Da li je Vaš strujomer ispravno povezan najlakše se proverava tako što se, pre odlaska iz stana na malo duži period, svi osigurači isključe. Ukoliko strujomer zabeleži potrošnju onda je jasno da je u pitanju potrošnja nekog drugog domaćinstva. Do toga može da dođe ili zato što je sam strujomer pogrešno zaveden ili zbog toga su na njega priključene i instalacije nekog drugog stana.
