Neregistrovano vozilo odnose sa parkinga za minut

Svetlana Jovanović iz beogradskog naselja Borča je doživela neprijatno iznenađenje kada je shvatila da na parkiralištu pored zgrade u kojoj je živeo njen otac nema njegovog automobila. Svetlana je ubrzo saznala da automobil nije ukraden, već, kako kaže, ,,po pozivu parking servisa, saznala sam da mi je po nalogu komunalne inspekcije odnet automobil. Koliko znam, od maja meseca krenula je akcija da se sva havarisana ili neregistrovana vozila uklanjaju sa javnih površina“.

Vozilo koje je pripadalo njenom ocu nije bilo registrovano jer je on preminuo u novembru 2013. godine i od tada niko nije mogao da produži registraciju.

,,Nisam mogla da registrujem taj auto jer je ostavinska rasprava tek u septembru“, kaže Svetlana.

Iako je vozilo neregistrovano, Svetlani je bilo čudno što je automobil odnet jer, kako tvrdi, nema gužve na tom parkiralištu u Borči. Iz Parking servisa tvrde upravo suprotno:

,,Neregistrovana, odnosno napuštena vozila najčešće prijavljuju stanari da bi se njihovim uklanjanjem oslobodila parking mesta“, naveli su u odgovoru.

Iz Komunalne inspekcije Opštine Palilula navode da su Parking servisu naložili da, u skladu sa Odlukom o komunalnom redu, uklone predmetno vozilo sa javne površine. Od inspekcije smo tražili dokaz da su vlasnika vozila obavestili da će automobil biti uklonjen sa parkirališta. Dokaz da je obaveštenje stavljeno na automobil nismo dobili, ali su iz Opštine Palilula poslali rešenje inspektora u kome je dat rok od samo 15 minuta da se ukloni neregistrovano vozilo.

Gradskom odlukom je omogućeno da inspektor može da ostavi čak i kraći rok od ovog. Naime, u odluci stoji da inspektor može doneti rešenje o uklanjanju vozila ili objekata ,,u određenom roku, koji se može odrediti na časove, a ako se radi o vozilu, rok se može odrediti i na minute“.

Ovo znači da komunalni inspektor ima pravo da ostavi rok od doslovno jednog minuta vlasniku havarisanog ili neregistrovanog vozila da ga ukloni sa javne površine. Rok od 15 minuta za uklanjanje vozila Svetlaninog oca svakako nije primeren jer se radi o vozilu koje nije registrovao, pa ne sme da učestvuje u saobraćaju. Svetlana bi morala da napravi saobraćajni prekršaj da bi vozilo uklonila u roku od 15 minuta, jer je gotovo nemoguće za to vreme organizovati odnošenje vozila paukom ili šlep službom.

Sada, kada je vozilo odneto, Svetlana kaže da se oseća bespomoćno.

,,U parking servisu su mi rekli da moram da sačekam rešenje ostavinske rasprave i da, kad dobijem prenos na svoje ime, onda mogu dođem i platim da preuzmem vozilo, ali pre toga bukvalno ništa ne mogu da preduzmem“, kaže ona.

Parking servis prodaje stare automobile kao sekundarnu sirovinu

Svetlanini troškovi za ovaj automobil se svakoga dana uvećavaju. Za sada mora da plati komunalnu kaznu u iznosu od blizu 9.000 dinara za donošenje vozila i ležarinu of 300 dinara dnevno posle isteka 72 časa od dovoženja vozila. Svetlanin otac je posedovao Toyotu Starlet iz 1986. godine pa se lako može desiti da troškovi nastali zbog sporosti sudova u sprovođenju ostavinskog procesa premaše vrednost vozila.

Kako navode iz Parking servisa, ukoliko ovlašćeni procenitelj ustanovi da je vrednost vozila manja od troškova odnošenja i čuvanja vozila ,,pozivamo vlasnika da preuzme vozilo i plati troškove. Ako se vlasnik ne javi, vozilo se prodaje kao sekundarna sirovina, bez mogućnosti ponovne registracije, što znači da takvo vozilo ne može da se nađe u saobraćaju“.

U ovom slučaju Parking servis ne može da kontaktira Svetlaninog pokojnog oca, pa se može desiti da njegovo vozilo bude prodato.

Očigledno je da procedura uklanjanja neregistrovanih automobila sa javnih površina nije osmišljena tako da vlasnicima vozila da priliku da pravovremeno reaguju, već da komunalna preduzeća i inspekcije lakše mogu da odnesu automobile.

Ovo bi možda i bilo dobro da komunalni inspektori i policija koriste svoje pravo da nalože odnošenje u roku od jednog ili tri minuta bahato parkiranih skupocenih automobila. Nažalost, po broju nepropisno parkiranih skupih vozila koje viđamo svakodnevno, stiče se utisak da za njihove vlasnike važe jedna pravila, a za vlasnike jedva pokretnih starih automobila druga, stroža pravila.