Banke klijente privlače reklamnim porukama u kojima često obećavaju niske kamate, kao i da neće naplaćivati naknadu troška obrade kredita. Vitomir Grbić iz Beograda je uzeo kredit za refinansiranje u Eurobanci, jer je u njihovom reklamnom materijalu pisalo da se krediti daju sa povoljnom kamatom bez troškova obrade zahteva, a uz sve to dobija se i besplatno osiguranje.
Međutim, posle nekoliko meseci otplate, saznao je da mu je besplatno osiguranje ukinuto i da, iako ne postoji trošak obrade kredita, postoji mesečna naknada za praćenje kredita u iznosu od 0,1% od iznosa odobrenog kredita.
,,Ja uopšte ne razumem zašto plaćam 0,1% praćenje kredita, čak sam sada video da Eurobanka to naplaćuje 0,15% u momentu kada sam zaključivao ugovor. Koji su to troškovi, ja ne znam“, kaže Vitomir.
Vitomir je izračunao koliki iznos novca odlazi na ovu naknadu.
,,Pošto je moj kredit na 800 hiljada, 0,1% je 800 dinara mesečno, 60 meseci, to je 48 hiljada“, navodi on.
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, smatra da banke nemaju osnova da naplaćuju naknadu za praćenje kredita. Kako on tvrdi, banke ne naplaćuju ovu naknadu srazmerno realnom trošku koji imaju, već naknada zavisi od visine kreditnog zaduženja. Vitomir se obratio Narodnoj banci povodom ovog slučaja i Eurobanka je u svom izjašnjenju Narodnoj banci navela da naknada za praćenje kredita predstavlja ,,naknadu za operativno/sistemske troškove Banke koji se javljaju u toku otplate kredita, a koji nisu vezani za cenu novca/sredstava koja su predmet kreditnog ugovora“.
Ako trošak praćenja kredita nije vezan za cenu novca, pa samim tim ni količinu novca koju klijent uzme od banke, nije jasno zašto banka naplaćuje ovu naknadu u procentualnom iznosu, odnosno, zašto klijenti koji uzmu veći kredit, plaćaju više na ime ove naknade.
Pitali smo predstavnike Eurobanke koji troškovi banke se pokrivaju naknadom za praćenje kredita. Odgovor na to pitanje nismo dobili, ali su nam poslali odgovor u kome su, između ostalog, istakli da često imaju promotivne akcije u okviru kojih korisnicima ne naplaćuju troškove obrade kredita.
,,U svojoj standardnoj ponudi Eurobank ima Potrošački kredit koji je uvek bez troška obrade”, navode u odgovoru.
U ponudi kredita na sajtu Eurobanke zaista piše da se za većinu kredita naknada za obradu ne naplaćuje i banka korisnicima gotovo svih kredita naplaćuje, baš kao i Vitomiru, naknadu za praćenje kredita. U Udruženju bankarskih klijenata Efektiva smatraju da Eurobank tako zapravo obmanjuje potencijalne klijente.
,,Banka reklamira te kredite kao jeftinije za refinansiranje, a onda uz kamatu koju naplaćuju, naplaćuju i tu naknadu, tako da korisnika taj kredit izađe dosta skuplje na kraju“, objašnjava Gavrilović.
Zaista, da se Vitomir opredelio za banke koje naplaćuju standardnu nadoknadu od 2% za obradu kredita platio bi samo 16.000 dinara, umesto 48.000, koliko Eurobanka ima pravo da mu uzme na osnovu nadoknade za praćenje kredita. Osim toga, na sajtu Eurobanke nije jasno definisano da li se naknada naplaćuje na ostatak duga ili od ukupnog iznosa kredita. Da razlika nije mala, vidi se na Vitomirovom primeru. Ako se naknada računa na ostatak duga, a ne na celokupan iznos kredita kao što je ugovoreno u Vitomirovom slučaju, Vitomira bi to koštalo 20.550 dinara manje.
Najjednostavniji način da se izbegnu marketing zamke banaka je da se, osim detaljnog čitanja ugovora, uporede efektivne i nominalne kamatne stope. Ukoliko je razlika između nominalne i efektivne kamatne stope velika, to znači da banka opterećuje klijenta i raznim skrivenim naknadama. Za kredit koji je Vitomir uzeo ugovorena je nominalna kamatna stopa 15.5%, a efektivna stopa je čak 19.17%. Ovo, između ostalog, ukazuje na to da postoje i razne nadoknade koje idu uz kredit koji se odobrava bez troškova obrade.
