Veliki broj potrošača koji angažuju majstore kako bi zamenili dotrajalu stolariju u stanu, ovu uslugu jednim delom plaća avansno, majstoru na ruke.
Petka Karoljeva je, kako on tvrdi, takav dogovor koštao 45.000 dinara, da bi nakon toga ostao i bez novca i bez PVC prozora koje je naručio. Petko kaže da je odlučio da zameni 60 godina stare prozore, a za taj posao prijatelj mu je preporučio Sinišu Ikonića.
Siniša je, kako Petko kaže, došao da uzme meru za prozore i dogovore se da za 10 dana budu gotovi. Petko tvrdi da je ukupna cena koju su dogovorili bila 80.000 dinara, pa je morao da podigne kredit. Majstor je, kako kaže, tražio deo novca unapred, a ostatak po obavljenom poslu. Petko kaže da su zajedno otišli u banku.
,,Podignem 45.000 i pare sam mu predao 45.000 u koverti od banke gde mi je devojka stavila. I kaže u redu vidimo se za 10 dana“, navodi on.
Petko je, kako kaže, kao dokaz plaćanja od Siniše dobio priznanicu, na kojoj piše da je isplatio 40.000 dinara. On kaže da nije smatrao problematičnim to što je u priznanici navedeno 5.000 dinara manje nego što tvrdi da je platio. Međutim, kada je prošlo deset dana, a majstor se nije pojavio da montira prozore, Petko je postao sumnjičav.
,,I kad smo krenuli da se telefonom čujemo, on mi je rekao da ne može da dođe za mesec i po dana. I ja, šta ću, morao sam da uzmem druge prozore kod drugog majstora da platim dupli kredit da bi namestio prozore jer dolazi jesen“, kaže Petko.
Ubrzo je, kako Petko tvrdi, Siniša prestao da se javlja, a Petko je saznao da je on najverovatnije u inostranstvu. Onda je odlučio da kontaktira firmu Jogos company čiji pečat stoji na njegovoj priznanici. Međutim, kada je otvorio sajt Agencije za privredne registre, shvatio je da ta firma ne postoji već 4 godine.
,,Onda je meni sinulo da je on prevarant“, kaže Petko.
Firma Jogos company je zaista ugašena još 2011. godine, a Siniša Ikonić je upisan kao direktor firme. Petko kaže da je podneo krivičnu prijavu protiv Ikonića i da su mu tada u MUP-u rekli da je on od ranije poznat policiji.
Pokušali smo da stupimo u kontakt sa Ikonićem tako što smo pozvali broj mobilnog telefona koji je naveden u Žutim stranama kao telefon firme Jogos company, a preko kojeg je i Petko kontaktirao sa majstorom. Stigla nam je SMS poruka ,,U romingu sam. Molim Vas pošaljite SMS poruku“.
SMS porukom smo mu postavili pitanje da li je tačno da je Petko Karoljev platio 45.000 dinara za prozore koji mu nisu montirani. Odgovor nismo dobili. Otišli smo i na adresu ugašene firme Jogos company. Tamo se nalazi magacin druge firme, a Ikonića nismo uspeli da pronađemo. Petku ne ostaje ništa drugo sem da čeka da MUP pronađe Sinišu Ikonića.
Plaćanje usluga na ruke majstoru svakako nije dobro rešenje, jer kao dokaz plaćanja potrošač dobija priznanicu na kojoj, kao u Petkovom slučaju, može da stoji nevažeći pečat. Prevare su, međutim, moguće i kada se novac uplaćuje na račun. Bogi Kujundžić iz Smedereva je tako prevaren, jer mu je majstor, umesto računa firme, dao broj privatnog računa u banci. Bogi sada teško može da dokaže da novac nije namenio privatnom licu, već firmi.
Jedini način da kupac obezbedi siguran dokaz plaćanja je da novac uplati na račun firme, a da pre toga, na sajtu Narodne banke Srbije, proveri da li taj račun zaista pripada firmi i da li je operativan ili u blokadi. Na sajtu Narodne banke nema računa firme Jogos company, čiji pečat stoji na Petkovoj priznanici.