Da li se isplati ulaganje u solarne panele?

0

Tokom poslednjih par godina ostvaren je znatan napredak u izradi solarnih panela. Prodavci tvrde da je moguće sa ulaganjem od samo 1.500 evra obezbediti električnu energiju za osnovne uređaje u kući, a da je period otplate investicije u solarne panele za kućne potrebe, samo tri do četiri godine.

Solarni Kolektori na DZ Novi Beograd

Dragan Vuković iz Sekretarijatu za energetiku Grada Beograda kaže da se investicija u solarnu energiju zaista relativno brzo vrati ali da je to retko kad u periodu od samo tri ili četiri godine već je  u pitanju period od pet do sedam godina. Kao primer navodi ulaganje u solarne kolektore koji su  postavljeni na dva doma zdravlja na Novom Beogradu sa ciljem da se uštedi energija potrebna da se zagreje sanitarne vode i dodaje.

“Ukupna investicija za ova dva doma zdravlja je 72.000 €. Ušteda na godišnjem nivou će biti između 10.000 i 12.000 € što znači da će se investicija isplatiti za nekih šest, maksimalno sedam godina.

Kako Dragan Vuković kaže potrošački moraju biti svesni da je naše tržište prepuno mešetara koji privlače kupce niskim cenama.

Oni često prodaju opremu lošeg kvaliteta ili čak opremu poznatih i dobrih proizvođača ali koja je zastarela pa tako postižu da njihova ponuda izgleda povoljno. Zbog toga mi svima kažemo nemojte da Vam dominanti faktor pri odlučivanju bude cena ili brza ugradnja.”

Pored toga kako kažu članovi porodice Ristić iz Niša, kupci bi trebalo dobro da se raspitaju sa kim rade i provere čak i poznate firme. Kako nam je Miroslav rekao, on je verovao profesoru Marku Stojanoviću koji mu je poslao ponudu navodno ispred instituta Vinča. Institut je trebao da za samo pet hiljada evra izradi  solarno-eolsku elektranu koja će obezbediti dovoljno energije za farmu koza. Miroslav je poverovao u obrazloženje zašto je on baš dobio tako dobru ponudu.

Solarno-eolska centrala

“Rekli su mi da će mi Vinča dati poseban popust od 200.000 sa ciljem da se pospeši dalja prodaja i reklama njihovih sistema u našem kraju”

Miroslav kaže da nisu dobili ni uputstvo za korišćenje opreme. Na kraju se ispostavilo da je navodno dugačak spisak opreme za koju će solarno-eolska elektrana obezbediti struju, zapravo veoma kratak.

“Rekli su mi da će uz pomoć elektrane bez problema moći da funkcionišu muzilice, laktofrizi, frižider i drugi sitni aparati poput televizora. Na kraju mi možemo da koristimo samo samo televizor i svetlo.”

Odgovorni u Institutu Vinča, rekli su nam da postoje indicije da je dr Marko Stojanović preduzeo sve radnje samostalno bez odobrenja rukovodstva.

Nikola Šakin, inženjer koji se već dugo bavi ugradnjom solarnih panela, kaže da se sitne uštede pri izvedbi solarnih elektrana i te kako osete kasnije i da neke komponente sistema poput akumulatora imaju drastično različito trajanje u zavisnosti od tipa.

U sistemu koji ima porodica Ristić postavljeni su akumulatori za koje sam proizvođač navodi da su predviđeni za korišćenje u kamper vozilima i da garancija ne važi ako se koriste u sistemima za solarno napajanje.

Varta akumulator

Takvi akumulatori nisu pravljeni da se potpuno prazne – što se često dešava u solarnim sistemima i  mogu da podnesu najviše do 500 ciklusa punjenja i pražnjenja. Postoje i skuplji akumulatori koji izuzetno dugo traju i prvenstveno su namenjeni upotrebi u solarnim sistemima. Nikola tvrdi da:

“Litijumske baterije koje imaju preko 6.000 ciklusa punjenja i pražnjenja. Gledajući vremenski, to je ako je jedan ciklus punjenja  i pražnjenja dnevno 17 godina.”

Akumulatori koji se koriste u vozilima ili za kampere kao što su na primer akumulatori ugrađeni kod porodice Ristić retko kad traju više od 500 ciklusa pražnjenja i punjenja. Proizvođači poništavaju garanciju ako se takvi akumulatori koriste u sistemima za solarno napajanje.

Kakvi su sistemi najbolji

Ako želite da pomoću solarne energije zadovoljite veći deo potrošnje struje u Vašem domaćinstvu, onda Dragan Vuković  sugeriše da je najbolje koristiti kombinovan sistem.

“Najbolji sistem je kad kombinujete fotonaponske ćelije za proizvodnju struje i solarne kolektore za zagrevanje sanitarne vode. Stepen iskorišćenosti fotonaponskih ćelija je do 30%, a stepen iskorišćenosti kolektora za zagrevanje tople vode je od 70% do 80%. Ugradnjom ove dve vrste panela u adekvatnom odnosu dobijete idealnu kombinaciju.”

Solarni Fotoelektronski paneli

Pored većeg stepena iskorišćenosti solarni kolektori koji se koriste za zagrevanje vode su i jeftiniji. Neracionalno je koristiti skuplje fotonaponske panele za proizvodnju električne energije, pa je zatim trošiti na zagrevanje vode.

Na krovu Gerontološkog centra Srem u Rumi postavljeni su solarni kolektori za zagrevanje vode. Kako nam je rečeno, u centru su izrazito zadovoljni količinom energije koju su uštedeli i zato planiraju proširenje sistema. Aleksandar Filipović kaže da bi građani pri proceni isplativosti ulaganja u ovakve sisteme trebalo da uzmu u obzir i verovatno kretanje cene električne energije.

U Srbiji je trenutno socijalna cena električne energije. Moramo  imati u vidu da će vremenom morati da raste cena i samim time će biti još veća isplativost ugradnje solarnih kolektora i alternativnih sistema proizvodnje energije.

Subvencije za ugradnju solarnih panela 

U Sekretarijatu za energetiku Grada Beograda su svesni da kod nas, kao i u drugim zemljama neće doći do osetnog porasta upotrebe solarnih panela i drugih tehnologija za poboljšavanje energetske efikasnosti bez subvencija. Dragan Vuković kaže:

“U toku je priprema Fonda za energetsku efikasnost iz kojeg će vlasnici kuća i stanova moći da povlače sredstva za izradu izolacije kuća , zamenu fasadne stolarije  stambenih zgrada. U narednom period će sredstva biti dostupna i  za porodične zgrade za primenu mera  poboljšanja energetske efikasnosti poput instalacije solarnih panela i toplotnih pumpi. Što se tiče stambenih zgrada, Skupštine stanara će moći da konkurišu za sredstva iz Fonda. Biće neophodno da imaju projekat energetske sanacije. Sredstva će  biti dostupna, za zamenu fasadne stolarije i fasada. Stanari će moći sredstva da vrate tokom  narednih sedam godina putem uplatnica Infostana.”

U Sekretarijatu kažu da po planu Fond treba bude stalno dostupan građanima

“Ideja je da stvorimo revolving fond. To znači da će građani moći da povuku sredstva iz Fonda, a da se nove investicije finansiraju iz sredstava koja oni vrate.”

Fond bi trebao da zaživi tokom 2018.

Odricanje Grad Beograd

Podelite

Ostavite komentar