Kawasaki i Harley za „ukras“

0

Zbog nižih cena motocikala u SAD-u kupci se često opredeljuju za uvoz. Međutim, to što ne znate da uvezeni motor iz SAD-a ne možete da registrujete, država može da Vam naplati 2.000 evra.

Blagoje Bogdanović i Rastko Đokić su kupili polovne motocikle u SAD-u jer su tamo cene znatno niže nego u Evropi. U trenutku isplate, motocikli su mogli da budu uvezeni i registrovani u Srbiji. Isporuka je kasnila više meseci, a u međuvremenu je stupio na snagu Pravilnik o ispitivanju vozila po kojem je registracija moguća samo za vozila usklađena s evropskim standardima. Blagojev i Rastkov motor više nije moguće registrovati, jer su proizvedeni u skladu s američkim propisima.

Blagoje kaže da nije mogao ni da pretpostavi da će zbog novog Pravilnika imati problema jer je motor kupio znatno pre nego što je Pravilnik stupio na snagu.
„Radi se o motociklu Kawasaki VN 1700 nomad. Prošlo je godinu dana od kako je plaćen. Problem je nastao kada je motor umesto 1. marta, kako je po ugovoru bilo predviđeno, stigao u luku Beograd krajem maja“, kaže Blagoje.

Nadležni iz Agencije za bezbednost saobraćaja tvrde da su građani imali dovoljno vremena da se informišu o pravilima registrovanja vozila koja nisu s evropskog tržišta jer je Pravilnik donesen još početkom 2012. godine. Međutim, Milan Božović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, nije mogao da nam da konkretan odgovor na pitanje kada i kako su informisali javnost o tome kada će Pravilnik biti primenjen. Ako javnost nije adekvatno informisana, pitanje je kako je Blagoje u trenutku plaćanja mogao da zna da će Pravilnik, čija je primena odlagana više od dve godine, konačno stupiti na snagu i da će biti primenjen i na poslove zaključene pre stupanja na snagu.
„U decembru sam kontaktirao sa Carinom i dobio odgovor da mogu da uvezem motor. Kupio sam motor, platio transportne troškove, platio carinu i sad počinje taj naš hod po mukama.

Prema rečima Milana Božovića, direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Blagoje nije trebalo da zove samo nadležne u Carini i to je ga koštalo 2.000 evra.
„On Carinu nije pitao da li to vozilo može i da registruje. U tom smislu, postoji i vidim grešku u informisanju“, kaže Božović. Takođe, savetuje da se građani, pre nego što odluče da kupe vozilo iz zemlje van Evrope, raspitaju o detaljima u Agenciji za bezbednost saobraćaja.
„Za drastične primere sasvim je dovoljno da neko postavi pitanje i dobiće odmah odgovor. Nema potrebe da podnosi zahtev i čeka neko vreme da bi dobio negativan odgovor“, odgovara direktor ABS-a.

Da bismo proverili koliko su radnici Agencije za bezbednost saobraćaja revnosni u davanju potrebnih informacija. Član naše redakcije se elektronskom poštom obratio Agenciji s pitanjem da li može da uveze američki Volkswagen Passat iz 2012. godište. Dva dana kasnije dobili smo odgovor:
„U Republici Srbiji ne mogu učestvovati u saobraćaju na putu motorna vozila koja nisu usaglašena sa jednoobraznim tehničkim uslovima u skladu sa propisima o homologaciji. Za dobijanje uverenja o kontrolisanju upotrebljavanog vozila koje se uvozi u Republiku Srbiju potrebno je podneti zahtev jednoj od za to ovlašćenih organizacija“.

Izgleda da su nas radnici Agencije ipak posavetovali da podnesemo zahtev, a samim tim i platimo takse za proveru usaglašenosti, iako njihov direktor tvrdi da Agencija odmah obaveštava da li vozilo može ili ne može da bude registrovano imajući u vidu da su modeli automobila proizvedeni u Evropi i SAD-u različiti.
„Propisi i naprosto uslovi koje vozila moraju da zadovoljavaju su dijametralno suprotna“, kaže Božović.

Preko 100 komponenti automobila prodavanih u SAD-u je različito u odnosu na evropske modele. Razlikuju se svetlosne grupe, vazdušni jastuci, ključevi za otključavanje vozila rade na različitim frekvencijama, branici za američko tržište ne zadovoljavaju standarde bezbednosti u Evropi. Spisak je poduži, pa je jasno da ta vozila ne mogu da budu registrovana u Evropi, niti je prilagođavanje isplativo jer je potrebno promeniti preko 100 komponenti. Situacija sa motociklima je, ipak, drugačija jer je spisak komponenti koje se razlikuju znatno kraći.

Harley 1

U Srbiji se prilagođavanje vozila ne radi. Predstavnici kompanije „Kawasaki“ za Srbiju kažu da je prilagođavanje do sada rađeno u Nemačkoj, ali je ta mogućnost ukinuta u januaru 2015. godine. Suštinski, proizvođači ne žele da rade prilagođavanje jer bi veliki broj ljudi kupovao na tržištima gde su motori jeftiniji. Na pitanje da li bi nadležni iz „Kawasaki“-ja pomogli Blagoju da prilagodi vozilo i dobije Sertifikat o usklađenosti s evropskim standardima, takozvani COC, dobili smo diplomatsko NE.

U kompaniji „Harley Davidson“ prave izuzetak u slučajevima kada se kupac seli s kontinenta na kontinent sa motociklom ili želi da privatno uveze i registruje motocikl u novoj državi.
„Ovlašćeni „Harley Davidson“ diler može da pomogne kupcima i zatraži dokumentaciju koja se tiče bezbednosnih i emisionih standarda za motocikl, koja je važila u trenutku proizvodnje“, kažu u toj kompaniji.

Međutim, i oni se ograđuje jer ne garantuju da je pribavljena dokumentacija i dovoljna da vozilo bude registrovano u drugoj državi. Fizičkim licima koja su kupila vozila na tržištima van Evrope, svakako bi više odgovaralo da se ostalo pri ideji da vozila, najpre, budu ispitana u nekoj od ovlašćenih laboratorija, a tek onda ocarinjena. Međutim, direktor Agencije kaže da to nije bilo moguće iz praktičnih razloga.
„U periodu uhodavanja uvoznika, Agencije, ovlašćenih laboratorija i carine vozila su duže zadržavana, pravila su problem na samoj carini.

Međutim, to ne menja krajnji ishod jer, koliko god da su Kawasaki i Harley Davidson nadaleko čuveni motori i voze se svuda u svetu, Rastko i Blagoje ne bi mogli da ih registruju jer im Agencija ne bi izdala Uverenje o ispitivanju vozila. Kažu da bi se time išlo protiv cilja Pravilnika, a to je da se poveća bezbednost u saobraćaju i smanji emisija štetnih gasova. Advokat motociklista Borivoje Obradović smatra da su njegovi klijenti nepravedno oštećeni.

Pravilnik ne određuje jasno predmete da li su to motocikli i čamci. Mi smo dobili obaveštenje da se ne odnosi na čamce. Kada je reč o motociklima, Uredba o uvozu motornih vozila pominje kategoriju M i N vozila, to su vozila sa najmanje četiri točka. Dakle, to nisu motocikli“, objašnjava Obradović.
I pored toga, u Agenciji za bezbednost saobraćaja smatraju da je sve u zakonskim okvirima. Problem je to što su tokom 2014. godine uvezena 63 motocikla iz SAD-a. Njihovi vlasnici se pitaju šta sada da rade sa njima.

Nadležne u Carini smo pitali da li će, na primer, Blagoje moći da izveze motor kad već ne može da ga koristi i da li će mu, eventualno, biti vraćen novac od carine.
„On treba da priloži svu potrebnu dokumentaciju nadležnoj carinarnici kako bi započeo postupak izvoza. Kada je reč o eventualnom vraćanju carine, morao bi, takođe, da u nadležnoj carinarnici podnese zahtev, nakon čega bi se u upravnom postupku odlučivalo da li na to ima pravo.

Očigledno je da je i ta opcija krajnje neizvesna, ali je trenutno jedina mogućnost za naše sagovornike, iako smo na više načina pokušali da dođemo do još nekih rešenja za ljude koji su uvezli motocikle dok se Pravilnik dopunjavao i menjao. Blagoje i Rastko kažu da će povesti upravni spor, iako im to neće vratiti novac koji su nepovratno dali državi.

Disclaimer_za_PS_sajt_final

Podelite

Ostavite komentar