Uzmeš dinar od banke, vratiš tri

0

Pojedini predstavnici Narodne banke i vlade Srbije već nekoliko godina savetuju građane da štede i da se zadužuju u dinarima, jer je, na duži rok, to povoljnija opcija. Koliko povoljnija iskusio je Obradin Tomić iz Borče kod Beograda, koji tvrdi da je od banke dobio 81.999, a banka od njega potražuje ukupno 225.593 dinara. Po njegovim rečima, pri odlučivanju u kojoj valuti će se zadužiti, u obzir je uzeo savet čelnika jedne od državnih institucija, za kojeg je smatrao da je stručan i da vredi poslušati njegov dobronamerni savet.

Obradin Tomić kaže da je priča samog guvernera Jelašića bila da građani uzimaju ,,što više kredita u dinarima umesto u evrima“.

U skladu sa savetom tadašnjeg guvernera Narodne banke, Radovana Jelašćića, gospodin Tomić je 2006. godine uzeo instant keš kredit u dinarima od Kredi Agrikol banke. Kako nam je rekao, ponuda banke je delovala odlično. Trebalo je da vrati kredit od 109.333 dinara u periodu od tri godine, a na ime kamata je banci trebalo da vrati ukupno 29.520 dinara. Tokom korišćenja kredita svi ostali troškovi trebalo je da budu nula dinara.

Međutim, po njegovim rečima, čim mu je kredit odobren ispostavilo se da postoje neki troškovi koje su službenici zaboravili da pomenu pri razgovoru o kreditu, kao što je, recimo, nadoknada u visini od par procenata, ako klijent želi da odmah podigne ceo iznos odobrenog kredita.

Obradin dodaje:
„Tako sam morao da podižem tu količinu novca tri puta, da bih izbegao plaćanje bankarske nadoknade od nekoliko procenata“.

Tomić je uspeo da izbegne taj izdatak, ali mu je odmah po isplati kredita skinuto 5% tj. 5.466 dinara na ime troškova osiguranja kredita. Kada je od te cifre odbijen i depozit, gospodin Tomić je umesto 109.333, koliko je na ugovoru navedeno da je iznos kredita, od banke dobio samo 81.999 dinara.

Koliko je kredit bio nepovoljan shvatili smo tek kada nam je ispričao koliko je tih 82.000 dinara 2006. godine bilo u evrima, koliko je on banci novca vratio i koliko mu sada banka traži. Kako Obradin kaže:
„Prilikom podizanja kredita podigao sam 930 evra, da bi im(banci) na kraju isplatio 1830 evra. Da bi me sad posle tri godine banka obaveštavala da preti tužbom, da bi mi još posle svega toga tražila još da platim 600 evra. Znači, to je ukupuno oko 2500 evra da ja njima dugujem“.

Veoma su nas iznenadile tvrdnje gospodina Tomića da mu Kredi Agrikol banka preti tužbom iako mu je, praktično, već uzela dvostruko više novca nego što mu je dala. Činilo nam se neverovatnim da bi to uradila ugledna banka na koju nam se inače mali broj građana žalio i koja se u reklamama duhovito predstavlja kao više-milionski Pokret otpora dugovima.

credit agricole

Prvo smo pomislili da gospodin Tomić nije redovno plaćao rate i da je svojom krivicom došao u neprijatnu situaciju. Međutim, na izvodu koji nam je doneo vidi se da su rate redovno uplaćivane i da je na ime kaznenih kamata banka od njega tokom tri godine otplate kredita potraživala manje od 50 dinara.Na osnovu tih podataka možemo da zaključimo da je gospodin Tomić zaista redovno uplaćivao rate.
Kako u našoj redakciji nemamo virtuoze finansijske matematike, zamolili smo Kredi Agricol banku da nam pojasni kako su izračunali da im gospodin Tomić, nakon što je vratio praktično dvostruko više novca nego što je dobio, duguje 68.513 dinara i da provere da li smo mi i gospodin Tomić tačno izračunali koliko su mu do sada naplatili.

Nažalost, konkretne odgovore nismo dobili. Jedine cifre koje su navedene u odgovoru su da: “Kredi Agrikole banka sarađuje sa preko 200 000 zadovoljnih klijenata u Srbiji i 51 milion klijenata širom sveta”.A što se tiče gospodina Tomića, rečeno nam je da je:”Banka više puta kontaktirala klijenta radi pronalaženja najboljeg rešenja za regulisanje zaostalog duga, g. Tomić je ponuđenu saradnju svaki put nedvosmisleno odbio.”

Gospodin Tomić sa svoje strane spori da mu je banka ikada ponudila bilo šta što je prihvatljivo.
Odsustvo konkretnih odgovora na naša pitanja u banci objašnjavaju činjenicom da je:”poverljivost odnosa sa klijentom i tajnost svih licnih podataka svakog od nasih klijenata jedan od prvih prioriteta, svakako putem medija ne mozemo diskutovati o konkretnim podacima koji su predmet odnosa i ugovornih obaveza izmedju klijenta i banke”- kako kazu u Kredi Agrikol banci.

Zašto nismo dobili odgovore na naša pitanja čak i kada smo banci naglasili da će im gospodin Tomić dati pismenu saglasnost da javno saopšte sve podatke u vezi sa njihovim ugovorom, ostaje nejasno. Nejasno je i da li je tvrdnja Kredi Agrikol da im je zadovoljstvo klijenata na prvom mestu samo klasična PR fraza ili je to zaista tačno. Prilično neuverljivo deluje i tvrdnja PR službe da je Crédit Agricole banka na raspolaganju svojim klijentima za dogovore i iznalaženje najboljih rešenja. U skladu sa svojom poslovnom politikom, Banka je i u slučaju g. Tomića, spremna da se posveti pronalaženju obostrano prihvatljivog rešenja.

Ova nam zvuči neuverljivo, jer Kredi Agrikol nije odgovorila na našu i ponudu gospodina Tomića da organizujemo sastanak bez kamera, na kojem će predstavnici banke moći da predstave njihovo rešenje problema i da odgovore na pitanja svog klijenta.Na kraju nam je ostala samo jedna mogućnost da dobijemo odgovor. Gospodin Tomić je svoja pitanja lično odneo u filijalu Kredi Agrikol banke u Borči. Od banke je pismeno zatražio da mu obrazloži računicu i da mu pojasne detalje koji i njemu i nama deluju nelogično.

Za razliku od situacije kada je banka mogla da odbije da nam odgovori, pozivajući se na zakonsku obavezu čuvanja tajnosti podataka, sada banka ima zakonsku i moralnu obavezu da klijentu, na pismeni zahtev, obrazloži kako su izračunali da im on duguje još 600 € uprkos činjenici da im je on, računajući u evrima, vratio gotovo dvostruko više novca nego što je dobio. Po našoj računici, gospodin Tomić je dobio 936,52 evra u dinarskoj protiv-vrednosti, banci je do sada uplatio 1.862 €, a banka od njega zahteva još 600 €.

Da li smo mi pogrešili u računici ne možemo da znamo, jer banka odbija da pruži bilo kakve informacije, pa čak ni da nam kaže da li je naša računica tačna ili ne.

Nadamo se da naša pretpostavka da Kredi agrikol banka poštuje zakon nije pogrešna i da će banka ispoštovati svoju zakonsku obavezu da svom klijentu, na njegov pismeni zahtev, pruži odgovore.Da li će to tako biti videćete u nekoj od narednih emisija.

Disclaimer_za_PS_sajt_final

Podelite

Ostavite komentar