Većina nas veruje da sva plastika može lako da se reciklira, ali to je pogrešno. U SAD-u se samo 5% plastike reciklira iako se ona odvaja u praktično svim mestima.
Ako je to tako, zašto verujemo da se plastika lako reciklira? Da samo treba da prikupimo plastiku i pošaljemo je na reciklažu.
To mislimo jer su proizvođači plastike investirali preko milijardu dolara da nas u to ubede. Na to ih je naterao strah od posledica prvih zabrana upotrebe plastike donesenih u SAD-u čak pre četrdesetak godina.
Američki javni servis, PBS je intervjuisao osobe koje su tada bile na rukovodećim mestima u industriji plastike. Oni su ispričali kako su tada korporacije investirale novac da spreče zabrane plastike i da se javnost uveri da plastika može lako da se reciklira.
Tada su se na proizvodima od plastike pojavili trouglasti znakovi sa strelicama koje se jure, a unutar njih je broj.
Znak je namerno dizajniran tako da steknemo utisak da sva plastična ambalaža može da se reciklira iako je i tada bilo poznato da ne može.
Kako nam je rekla rukovoditeljka laboratorije za Ambalažu i pakovanje na Tehnološkom fakultetu Novi Sad, prof. dr Senka Popović, postoje vrste plastika koje je gotovo nemoguće komercijalno reciklirati.
„Plastika koja je nastala mešanjem više slojeva plastike koje se hemijskim putem uvezuju i nemoguće ih je razdvojiti nakon upotrebe„
Zaprepastilo nas je koliko slojeva plastike može imati u nečemu što je izuzetno tanko i gde to baš i ne očekujete.
Interesantan primer su omotači za mesnu industriju, gde salame parizere mogu da imaju do 13 slojeva iako golim okom ne bi rekli da ima više od dva. Znači 13 slojeva koji su koekstruzijom vezani u jedan vrlo tanak homogeni materijal – dodaje Senka Popović
Čak i neki plastični proizvodi, za koje smo potpuno sigurni da mogu da se recikliraju, kako nam je objasnila Kristina Cvejanov, ne mogu komercijalno da se recikliraju.
PET činija identičan materijal, na prvi pogled kao i PET boce, međutim razlika je u tome što PET činije imaju premaze zbog kojih i one ne mogu da se recikliraju i po pravilu završavaju isključivo na deponijama ili u najboljem slučaju ako imamo postrojenje za proizvodnju energije, kao sirovina za dobijanje struje – objašnjava Kristina Cvejanov
Srećom, PET flaše zaista mogu da se recikliraju. Njih ima smisla odvajati od ostalog otpada i nositi na mesta za odlaganje.
U Nemačkoj, gde se preko 95% flaša reciklira, sadržaj recikliranog materijala u novim flašama je oko 28% ostatak je potpuno ova plastika. Gotovo je nemoguće dobiti kvalitetnu providnu PET flašu, ako se koristi više od 28% reciklata. Zato se reciklat PET-a korsiti i za druge namene.
Za razliku od PET-a, većinu drugih vrsta plastike nije moguće komercijalno reciklirati.
Reciklerima posebno pravi problem što na mnogim PET flašama ima dodatnih materijala. Zato čak i kada vidite da na nekim flašicama piše da su PET plastike, to ne znači da ih je sigurno moguće reciklirati.
PET ambalaža sa PVC nalepnicom poput ove na slici u praksi kada dođe na sortirnicu reciklera, odvaja se i odlaže se na deponiju umesto da ide u reciklažu. Zbog čega? Tehnički je nemoguće, na samoj sortirnici izdvojiti PVC, koji u velikoj meri kontaminira PET, inače potpuno različiti materijal od PVC-a, te tako recikleri ova pakovanja umesto da prerade, moraju da sa drugim nerecikliabilnim otpadom odlože na deponije – objašnjava Krisitina Cvejanov.
Ako je plastiku teško reciklirati, zašto smo ubeđeni da je prednost plastike to što može da se reciklira?
Američki javni servis je otkrio dokumenta koja pokazuju da je vrh industrije plastike u Americi znao još pre 50 godina da je nemoguće razviti sisteme za reciklažu koji će obraditi većinu plastike.
U analizi Društva plastične industrije navedeno je da:
Tehnike za čišćenje i razdvajanje mešane plastike nije razvijena za široku ekonomsku primenu.
U drugom dokumentu čelnici plastične industrije izneli su negativno mišljenje u pogledu mogućnosti reciklaže plastike:
Ozbiljno sumnjamo da će ona ikada biti održiva na ekonomskim osnovama.
Rukovodioci plastične industrije su još pre 50 godina bili svesni svih problema koje su naše sagovornice navele.
Pred kraj osamdesetih u Američkom društvu za plastiku su zaključili:
Imidž plastike među kupcima opada zabrinjavajuće brzo. Približavamo se tački bez povratka. Gubimo poslove.
Industrija je rešila 1989. da investira 50 miliona dolara godišnje kako bi rešila problem.
Moramo hitno da preduzmemo veliki program do sada neviđenih razmera da bi preokrenuli brzi talas rastuće negativne percepcije u javnosti.
Naravno ne u reciklažu, već u reklame.
Tadašnjih 50 miliona dolara danas vredi oko 120 miliona dolara.
Ronald Lismer, predsednik Saveta za rešavanje problema čvrstog otpada, organizacije koju su osnovali najveći proizvođači plastike, je u izjavi za Američki javni servis opisao efekte kampanje
Kada smo počeli reklamnu kampanju, mislim da je pozitivno mišljenje o plastici imalo između 30 i 35% stanovništva.
Da li je uspelo? pitala ga je novinarka PBS-a Lora Salivan
Uspelo je – odgovorio je sa smeškom Lismer
Jer ste povećali broj osoba koje imaju pozitivno mišljenje sa 30% – dodala je Lora
Recimo sa oko 35% na oko 65% pozitivnog mišljenja – zaključio je Lismer
Iako se, zbog drastičnih mera u Evropskoj uniji i SAD-u, stiče utisak da će se količina plastike smanjiti, to se neće desiti. Trenutno naftna industrija ulaže nikad veća sredstva u širenje kapaciteta za proizvodnju plastike. Plan je da se do 2050. utrostruči proizvodnja plastike.
Sve ovo ne znači da nije vredno reciklirati plastiku. Treba znati šta može da se reciklira, poput PET flaša i to raditi.
Što se tiče ostatka plastike, neophodne su višestruke mere.
Mere smanjivanja upotrebe, usvajanje propisa koji obavezuju proizvođače plastičnih pakovanja da ih prave tako da mogu da se recikliraju i mere poboljšavanja sistema za reciklažu plastike.
Jasno je da moramo da uložimo sredstva u sisteme za skupljanje i reciklažu plastike.
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Zaštite potrošača i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.
