Čak 80% srednjih plastičnih kesa, koje kupujemo u prehrambenim prodavnicama znatno je tanje nego što je dozvoljeno. Po propisima, na kasama trgovci ne bi smeli da prodaju, pa ni da daju kupcima kese koje su tanje od 50 mikrona.
Ipak, na kasama se prodaju i kese koje su i po deset puta tanje nego što propisi dopuštaju. To je pokazalo testiranje debljine kesa na Tehnološkom fakultetu Novi Sad koje je finansirao USAID, a koje je organizovala Zaštita potrošača.
Pojedini veći trgovinski lanci, poput Gomeksa, prodaju kese čija je debljina samo između 12 i 14 mikrona.
Kako nam je profesorka Senka Popović, rukovoditeljka Laboratorije za ambalažu i pakovanje rekla, tako tanke kese, po propisima, uopšte nisu predviđene da se koriste za nošenje robe iz prodavnice do kuće.
Kese debljine ispod 15 mikrona su predviđene za rinfuznu robu, odnosno za voće i povrće, jer je njihova nosivost znatno manja i dovoljna za prikupljanje tog voća i povrća, ali ne i za nošenje neke veće količine robe – kaže Senka Popović.
Ovo znači, da nam većina trgovaca prodaje kese čija je svrha prvenstveno da se voće i povrće ne raspe na sve strane.
Za samo nošenje i veće količine, je ipak nužno da to bude kesa od preko 50 mikrona. – dodaje Senka Popović.
Kese u Gomeksu su bile najtanje i 2020. kada je prošli put rađeno ispitivanje. O tome je obaveštena uprava Gomeksa. Jasno je da se nije slučajno desilo da su u tom lancu kese preko tri puta tanje nego što je dozvoljeno. Kese praktično iste debljine uzorkovane su i u DIS-u.
Kod malih trgovaca prehrambenom robom, kese su mahom debljine između 5 i 10 mikrona. Od prošlog merenja, najveće poboljšanje je zabeleženo kod Aroma marketa. Izmereno je da su njihove kese debljine od 56 do 57, ali ima i onih koje su taman potrebne debljine od 50 mikrona.
U najvećem trgovinskom lancu u Srbiji – Delezu, uzorkovane su kese dva proizvođača. Jedne su taman koliko treba – 50,01 a druge su za oko 10% tanje nego što treba – oko 44,5 mikrona.
Male kese u Amanu su oko 10% tanje, a velike oko 16%.
Uzorkovane kese u Idea prodavnicama su oko 13% tanje nego što je dozvoljeno.
Najveća odstupanja su u manjim prodavnicama gde su kese u proseku 10 puta tanje nego što je propisano, a slično je i u prodavnicama Metalca.
Zašto je 80% kesa srednje veličine u prehrambenim prodavnicama tanje nego što je propisano, jasno je kada se od Senke Popović čuje koliko često državni organi šalju kese na testiranje.
Državne institucije ne šalju uzorke na ispitivanje.
Od 2012. godine kada je usvojen Pravilnik o tehničkim zahtevima za plastične kese, državni organi nisu poslali na proveru ni jednu jedinu kesu!
Protiv nedostatka kontrole bune se i proizvođači kesa.
Proizvođačima najviše odgovara da čitav sistem bude uređen. Ukoliko neko od naših kolega prodaje kesu manje debljine, on je prodaje jeftinije nego neko ko radi kese od 50 mikrona, po zakonu – kaže Viktor Grujić – predsednik sekcije proizvođača plastičnih kesa pri Privrednoj komori Srbije.
Folija se lije na vazdušnom jastuku gde vrlo mala odstupanja u spoljnoj temperaturi ili u bilo čemu mogu da dovedu do odstupanja u debljini folije. Odstupanja od 5% pa čak i 10% su vrlo moguća i verovatna. Da bi kese bile preko 50 mikrona, morate ih raditi 10% deblje, recimo 55.
Kada je 80% kesa koje najčešće kupujemo u prehrambenim prodavnicama ispod zakonom propisane debljine, jasno je da bi proizvođači koji rade samo u skladu sa propisima bili nekonkurentni.
Da bi sve kese bile onako kako treba 50 mikrona i više. Trebalo bi malo poraditi na kontroli, da se prvo sankcionišu proizvođači i trgovci koji kupuju kese jako malih debljina. Imate 15, 20, 25 mikrona i tako dalje..
Istraživanje je pokazalo da situacija nije loša u svim sektorima. U prodavnicama tehničke robe, kese su osetno kvalitetnije.
Svi uzorci su bili usaglašeni čak je bilo situacija da su kese bile debljine do 70 mikrona – kaže Senka Popović
Najdeblja kesa je uzeta u poslovnici A1. Pored prodavnica tehničke robe i u prodavnicama odeće i obuće, kese su deblje od proseka. No, ipak neprihvatljivo je da je od 115 testiranih kesa čak 60% pretanko. U uzorku je učešće malih prodavnica manje od 10%, a u stvarnosti njih ima osetno više od 10%. Da je njihovo učešće u uzorku bilo odgovarajuće, rezultat bi bio osetno gori.
Evropska unija, a zatim i Grad Beograd su propisali da bi kese trebalo da budu minimalne debljine od 50 mikrona kako bi obezbedili da mogu više puta da se koriste, a to je gotovo nemoguće ako su kese pretanke.
Država takođe gubi novac jer ne kontroliše kese. Naime, ako proizvođači dodaju aditive kako bi se kese brže razgradile, onda je taksa za takve kese 20 puta manja nego za kese od „obične“ plastike.
Država u prethodnih deset godina nije nikada kontrolisala da li se aditivi za razgradnju zaista dodaju. Zbog toga nesavesni proizvođači mogu samo da prijave da je njihova kesa „razgradiva“ i ne moraju da plaćaju takse.
Zbog toga je država u prethodnih 10 godina izgubila oko 50 miliona evra prihoda od taksi.
Jedini profiteri od uvođenja naplate kesa su trgovci. Predstavnici Deleza i drugih velikih trgovinskih lanaca tvrdili su da naplatu uvode samo da bi zaštitili životnu sredinu i da će prihod od prodaje kesa iskoristiti za zaštitu životne sredine. Kako tvrde, čak i kada povećaju cene kesa, to rade da bi zaštitili životnu sredinu:
Korekcija cena jednokratnih plastičnih kesa je samo jedna od mera u nizu koje kompanija sprovodi da bi smanjila ukupnu količinu plastike u sistemu.
Trgovci prihoduju preko 20 miliona evra godišnje od prodaje kesa i jasno je da se neće dobrovoljno odreći tog prihoda.
U čitavoj priči samo nije jasno ponašanje države.
Zašto država ništa ne kontroliše?
Zašto nije uvela obavezu da trgovci mogu da imaju maržu od samo 10% na proizvodnu cenu kese i da od svake prodate kese 10 dinara mora da ide u fond za zaštitu životne sredine?
Zašto država dopušta da pojedini trgovci imaju maržu od preko 500% na kesama i da nas u isto vreme lažu da naplaćuju kese samo zbog zaštite životne sredine?
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Zaštite potrošača i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.
