Od pet kampanja, u čijem je fokusu navodno bila zaštita životne sredine, koje su vodile velike korporacije poput Yettel-a, Prokter i Gembl-a, H&M i Štarka, posle provere, samo za jednu možemo da kažemo da zaista doprinosi zaštiti životne sredine.
Ostale kampanje nama deluju više kao marketinške laže, nego kao nešto zaista pozitivno za prirodu. Kampanje tokom kojih se namerno iznose lažne ekološke tvrdnje sa ciljem da se kompanije ili vlasti lažno predstave kao dobre za životnu sredinu, na engleskom nazivaju – Greenwashing.
Poznati primer takve kampanje je Folksvagenova kampanja „Čist dizel“. Folksvagen je želeo njome da nas ubedi da zahvaljujući novoj tehnologiji Folksvagenovi dizel motori sada izuzetno malo zagađuju i još manje troše. Tvrdnje da dizel motori zagađuju su predstavljali kao „babske“ priče uz spotove u kojima se pokazuje da dizel motori sada rade tako čisto da na izduvnoj cevi možete da držite beli šal i da se on uopšte neće uprljati.
Nemačka vlada i Volskwagen su znali da je „Čisti dizel“ obmana i da njihovi motori imaju 40 puta veću emisiju štetnih gasova i da troše 48% goriva više nego što je navedeno, pa i dozvoljeno.
Jednu kampanju, sa elementima greenwashinga, pod nazivom „Očistimo svet zajedno“ kod nas je vodio Štark tj. Atlantic grupa u čijem je vlasništvu Štark.
Kako su sami naveli:
“Očistimo svet” je globalna kampanja koja ima za cilj da doprinese očuvanju životne sredine.
Tokom kampanje, dobili smo i savete poput:
Budimo odgovorni!
Izbacimo plastične kese iz upotrebe, i naravno reciklirajmo!
Zanimljiv je odgovor predstavnika Štarka na pitanje jedne aktivistkinje: kako da recikliramo kesice od Prima štapića?
Potrebno je samo da pratite oznake o materijalu kesice koje su naznačene na poleđini, te da adekvatno odložite kesice u kante za recikliranje.
Iako oznake ukazuju da kesica može da se reciklira, to je, kako je više aktivista istaklo, praktično nemoguće! Jedini praktični način da se kesice Prima štapića trajno uklone iz životne sredine je da se spale.
Zaista je čudno da kampanjom pozivate na reciklažu, iako pakovanje vašeg proizvoda ne može da se reciklira.
Proveravali smo i kampanje multinacionalnih korporacija kod nas. Došli smo do zaključka, da je kampanja za Ariel: „Svaki stepen je važan! Svako drvo je važno!“ dobar primer GreenWashing-a. U kampanji se ističe akcija sadnje 200 stabala i da je svako drvo važno, a to nam poručuje korporacija Porkter i Gembel, proizvođač Ariela, koja je za sa samo 15 godina uništila šumu na površini oko četiri puta većoj od Srbije.
Kada se zna da su to uradili, zaista deluje licemerno što u reklami ističu da je „Svako drvo važno!“.
Nadali smo se da će našu vere u iskrenu privrženost korporacija zaštiti životne sredine, vratiti Švedska korporacija H&M
Mi smo se obratili H&M-u sa molbom da ispratimo tok tekstila od prodavnice u Beogradu do reciklaže, ali je H&M ignorisao našu molbu.
Tako da ne znamo da li H&M zaista reciklira odeću u Srbiji.
Više sreće imali smo u Yettel-u. Oni su bili više nego radi da podele sa nama kako stare telefone, koje im bilo ko može doneti i ostaviti u njihovom prodavnicama, šalju na reciklažu.
Korisnici osim starih telefona, na reciklažu mogu da donesu pametne satove, laptop računare, tablete MiFi uređaje, rutere – dodaje Marjan Đukić stručnjak Yettel-a za ekološke projekte
Kako u Yettel-u tvrde, njih je iznenadio broj uređaja koji su doneti na reciklažu.
Mi smo od aprila 2021. do danas reciklirali preko 350.000 uređaja što je 28 tona električnog otpada. U ponovnu upotrebu vratili smo plastiku i neke druge materijale, vratili smo 8 kg zlata, 4 kg platine i paladijuma i čak četiri tone bakra – objašnjava Marjan.
Ohrabruje to što u Yettel-u kažu da puno osoba uopšte ne donose uređaje na reciklažu zbog popusta koji se dobija, već zbog rastuće svesti o štetnom uticaju sadržaja tehničkih uređaja na životnu sredinu, a za to ima idobrih primera:
Jedan korisnik je doneo preko 100 starih telefona. Samo je želo da ih na adekvatan način zbrine, da ih odloži da se oni recikliraju. Nije ostvario nikakvu koristi, niti je iskoristio vaučere
Nas je najviše interesovalo kako je Yettel rešio problem matičnih ploča i reciklaže baterija. U ovim delovima se nalaze štetne, pa i otrovne supstance poput žive. U Srbiji ne postoji mogućnost da se baterije recikliraju, pa su zato baterije, koje su bile skupljene u nekim prethodnim kampanjama reciklaže, završile na deponiji.
Baterije i matične ploče naš saradnik izvozi u zemlje EU gde se u najsavremenijim postrojenjima vrši proces neutralizacije i reciklaže tih opasnih elemenata – objašanjava Marjan.
Mi nismo do kraja proverili sve tvrdnje Yettel-a, niti koliko je efikasna njihova nova kampanja Eko bonus. Ipak, može im se više verovati nego drugima, jer nisu u pitanju samo lepe reklame i simbolične kratke akcije, već dugoročne aktivnosti o kojima pokazuju i dozu spremnosti da kritički razgovaraju.
Što se tiče drugih kompanija, treba primeniti praksu iz SAD-a ili EU u kojima potrošači kompanijama i marketing agencijama šalju mejlove i poruke na društvenim mrežama tražeći da prestanu da na obmanjuju i da zaista nešto preduzmu.
I najveće korporacije poput Proktera i Gemla su samo zbog slanja dopisa promenile neke svoje politike. Nema razloga da to ne da rezultat i kod nas.
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Zaštite potrošača i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.
