Visoki trgovački sud u Zagrebu je delimično potvrdio prvostepenu presudu protiv banaka koju je doneo niži sud na osnovu prve kolektivne tužbe protiv banaka u Hrvatskoj. Ovom presudom postaje sve izvesnije da će banke svojim klijentima u Hrvatskoj morati da vrate deo novca koji im je nezakonito naplaćen. Dok se u Hrvatskoj sudski proces privodi kraju posle manje od dve godine kod nas praktično nije ni počeo i ako je udruženje bankarskih klijenata Efektiva odavno podnelo kolektivnu tužbu protiv banaka.
Kako predsednik udruženja bankarskih klijenata Efektiva Dejan Gavrilović kaže:
„Naša tužba je podneta još u februaru 2013. godine, prošlo je godinu i po dana do zakazivanja prvog ročišta zato što se prvi osnovni sud kome smo predali tužbu proglasio nenadležnim. Zatim je tužba otišla na privredni sud koji se takođe oglasio nenadležnim i zatim je vrhovni kasacioni sud vratio predmet prvom osnovnom sudu“.
Kako Dejan Gavrilović ističe, na primeru kolektivnih tužbi protiv banaka vidi se koliko je naš pravosudni sistem manje efikasan od sistema u Hrvatskoj.
„U Hrvatskoj je u roku od godinu dana doneta prvostepena presuda, i evo, pre nekoliko dana je doneta drugostepena presuda. U istom tom periodu mi smo imali samo jedno zakazano ročište na kome je naša tužba odbačena.“ – Dodaje Dejan Gavrilović iz udruženja bankarskih klijenata Efektiva
Sud je doneo odluku da se tužba odbacuje kao nedozvoljena. Interesantno je da je pred istim sudom Nacionalna organizacija potrošača podnela kolektivnu tužbu protiv YUTA-e (asocijacije turističkih agencija) zbog nepravičnih ugovornih odredbi. Sud nije tu tužbu odbacio kao nedozvoljenu, ali tužbu protiv banaka jeste. Sud se čak po tužbi protiv YUTA-e nije proglašao nenadležnim dok protiv banaka jeste. Sud je obrazložio da je tužba nedozvoljena jer je Ustavni sud tokom 2013. godine proglasio neustavnim članove zakona o parničnom postupku koji definišu vođenje postupka pri odlučivanju o kolektivnoj tužbi.
Pored toga po mišljenju suda pojam kolektivne tužbe ne poznaje ni zakon o zaštiti potrošača. Zakon o zaštiti potrošača iz 2011. godine poznaje pojam zaštite kolektivnog interesa potrošača. U njemu je definisano da udruženje potrošača može da pokrene postupak zbog povrede kolektivnog interesa potrošača, ali i da se na postupak primenjuju odredbe zakona kojim se određuje parnični postupak. Kako su odredbe koje određuju vođenje postupka po kolektivnoj tužbi proglašene neustavnim kolektivna zaštita potrošača je praktično neostvariva, i ako ona po zakonu postoji.
U udruženju kažu da smatraju da je odluka suda pogrešna:“ Već smo uložili žalbu u predviđenom roku, čekamo odluku višeg suda“.-Dodaje Gavrilović
Žalba je uložena na osnovu činjenice da je ustavni sud proglasio neustavnim odredbe zakona koje uređuju postupak kolektivne zaštite potrošača par meseci nakon podnošenja tužbe. To jest, da je tužba u trenutku podnošenja bila zakonita. Dejan Gavrilović na osnovu trenutnog iskustva ne očekuje da će Viši sud brzo doneti odluku.
„Od podnošenja tužbe do zakazivanja prvog ročišta je prošlo godinu i po dana, verujem da naredne dve godine nećemo saznati šta će biti“.- Rekao je Gavrilović.
Klijentima banaka ostaje samo da ako smatraju da su im nezakonito povećali kamate tokom otplate kredita da individualno tuže banke. Dejan Gavrilović smatra da bi građani trebali da tuže banke, a tome ide u prilog činjenica da već postoji konačna presuda u korist klijenata.
Kako Dejan Gavrilović kaže:„Konačna presuda po osnovu jednostranog povećavanja kamatne stope gde je viši sud potvrdio odluku osnovnog suda da je takav potez banke bio nezakonit, i naložio banci da novac naplaćen po tom osnovu vrati klijentu sa zateznom kamatom.“
Klijentima banaka, ali i ostalim potrošačima u Srbiji ne ide na ruku novi zakon o zaštiti potrošača. Njime je praktično ukinuta mogućnost da se pred redovnim sudovima pokrene postupak za zaštitu kolektivnih interesa potrošača. Po novom zakonu ministarstvo trgovine je nadležno da procenjuje da li je došlo do povrede kolektivnih interesa, a postupak se pokreće kada ministarstvo oceni da je došlo do povrede kolektivnog interesa potrošača. U praksi ovo znači da će kolektivna zaštita potrošača zavisiti od diskrecionih odluka službenika u ministarstvu trgovine. Problematično je i to što građani neće moći da budu strane u sporu, već će to moći samo da budu tužena strana i predstavnici udruženja potrošača.
Građani u praksi zbog ovog neće moći da imaju adekvatan uvid u tok spora. Zakonski je onemogućeno da naši građani imaju efikasne načine da zaštite svoje kolektivne interese kao što to mogu da učine građani Sjedinjenih Država već decenijama. Ostaje nejasno zašto naši zakonodavci ne žele da daju našim građanima da mogu putem suda da nateraju neodgovorne kompanije da isplate višemilionske nadoknade zbog kršenja prava potrošača ili drugih zakona. Dok se to ne omogući naši potrošači će biti nezaštićeni i nemoćni pred velikim kompanijama za razliku od stanovnika Evropske Unije i Sjedinjenih Država.
