Lav snažnog ili slabog srca?

Anka Veselinović iz Rume je 2006. godine kupila „Pežo 206“. Tada nije ni slutila da će joj se to zadovoljstvo pretvoriti u noćnu moru, i da će morati putem suda da dokazuje da automobil nije popravljen u razumnom roku

Kupovina novog automobila je zadovoljstvo koje sve manji broj nas može da priušti. Međutim, nekima od nas, poput Anke Veselinović iz Rume, to zadovoljstvo se pretvorilo u dugogodišnju noćnu moru. Anka je 2006. godine, na šestogodišnji kredit, kupila ,,Pežo 206″.

,,Od samog početka taj auto je pokazivao znake da nije ispravan. Ja sam mislila da je tako jer je auto nerazrađen“, rekla je Anka Veselinović.

Anka je, takođe, navela i da je, zbog lošeg rada motora, više puta bila u opasnim situacijama.

,,Na putu ka Novom Sadu pokušala sam da preteknem kamion i odjednom je auto počeo da trokira. Pritisla sam papučicu za gas, a on je usporavao. Na sreću brzo sam se snašla, kamion je otišao ispred mene, a ja sam se vratila u traku i zaustavila auto“, ispričala je Anka.

Nakon što je uvidela da problemi na vozilu nemaju veze sa razrađivanjem motora, Anka se obratila ovlašćenom servisu u Šapcu. Po njenim rečima, ona i njen suprug su, odmah nakon preuzimanja, shvatili da vozilo nije popravljeno.

Ankin sin Marko ispričao je da su serviseri u ,,Kar Sistemu“ utvrdili zbog čega njihov ,,Pežo“ slabo vuče.

,,Oni su ustanovili da motorni leptir nije u redu, zamenili su ga i rekli da je auto sada ispravan. Posle par dana počeli su ponovo da se javljaju problemi i sa paljenjem i sa vučom, nakon čega smo se opet obratili Kar Sistemu u Šapcu“, rekao je Marko Veselinović.

Veselinović i majstori u šabačkom „Kar Sistemu“ su više puta pokušavali da reše problem, ali umesto da dođe do poboljšanja u radu vozila, francuski lav snažnog srca je postajao je sve slabiji i sve lošije je startovao.

,,Nekoliko dana od preuzimanja auta, ponovo su se javili problemi, auto je palio iz devetog puta, počeo je da se gasi u vožnji iako smo stavili novi leptir i novi softver za taj leptir“, rekao je Marko.

Problem sa gorivom

Veselinovići su se obratili „Veranu“, ali su od njih su dobili sve, sem odgovora koji su očekivali.

,,Oni su nam rekli da je  problem sa gorivom u državi, da ima previše sumpora i da ono ne ispunjava svetske standarde“, rekaoa je Marko.

U ,,Veranu“ su potvrdili da su Veselinovićima rekli da je problem u gorivu.

,,Zbog izuzetno lošeg kvaliteta goriva prilikom redovnog servisa 31. avgusta 2006. utvrđeno je da fabrički elektronski deo tzv. Softver ima poteškoće u radu i „Verano Motors“ je, dok ne stigne novi deo preuzeo na sebe i o svom trošku jedino moguće rešenje u tom trenutku – dodavanje aditiva gorivu“, rečeno je u Veranu.

Veselinovići su smatrali da predlog da sipaju aditive u gorivo nije korektan iz više razloga.

,,U garantnom listu piše da ako bilo šta uradite na autu i ako to ne uradi ovlašćeni servis gubite pravo na garanciju“, rekla je Anka Veselinović.

U „Veranu“ tvrde da su i nadležni državni organi utvrdili da je gorivo na pumpi na kojoj Veselinovići dopunjavaju rezervoar – loše.

,,Tržišna inspekcija je nedvosmisleno utvrdila da gorivo ima sedam puta više sumpora od dozvoljenog“, rekli su u Veranu.

Veselinovići ističu i da je sudski veštak Petar Rajić u izveštaju koji je podnet sudu istakao da kvalitet goriva ne bi i trebalo da bude pitanje u sporu, jer proizvođač vozila, s obzirom na to da prodaje vozila na našem tržištu, mora da prilagodi svoju konstrukciju uslovima koji ovde vladaju, inače ne može da prodaje.

Po Veselinovićima, „Verano“ i „Pežo“, ako su znali da gorivo u Srbiji ne ispunjava Euro 4 standarde, nije trebalo da prodaju vozila čiji motori zahtevaju takva goriva.

Sudski spor

Verano i Veselinovići nisu uspeli da nađu zajednički jezik pa je spor završio na sudu.

U „Veranu“ tvrde da je dijagnostifikovan problem i poručen novi deo, čim je po njegovoj isporuci stvoren preduslov za trajno rešenje, kupac Anka Veselinović nije došla na servis uz konstataciju da ne želi popravku već isporuku novog vozila.

,,Ne možemo da odgovorimo zašto kupac nije došao na zamenu spornog već umesto toga potražuje novo vozilo budući da su delovi stigli u roku koji odgovarava uslovima naznačenim u servisnoj knižici“, rekli su u „Veranu“.

Sa druge strane, Veselinovići tvrde da su mesecima čekali da im se vozilo popravi, a da im iz „Verana“ nisu čak odgovarali na njihove pozive i dopise, pa su stoga bili prinuđeni da podnesu tužbu.

,,Tek kad smo podneli tužbu posle par dana, pozvali su nas iz ovlašćenog servisa iz Šapca da nam kažu da su dobili delove za naš auto“, rekla je Anka.

Strane u sporu su pozvale sudskog veštaka koji je izvršio probnu vožnju i konstatovao da je motor upalio je tek kod devetog startovanja, a onda ,,radio veoma nemirno jedan minut“.

Veštak je izvršio probnu vožnju, oko kvarta u dužini od jednog kilometra i za vreme te vožnje motor je veoma loše radio, nije imao snagu već je postojala opasnost da će se ugasiti. Nakon ove pređene distance, motor se zagrejao na oko 70 stepeni, te je dobro radio i bio spreman za upotrebu.

Veštačenje je urađeno 9. novembra 2007. na pređenih 69.913 kilometara i vozilo je voženo jedan kilometar.

Kada smo, u maju ove godine, stavili akumulator na vozilo kako bi očitali kilometražu displej je pokazivao 69.914 kilometara, što znači da Ankin auto nije vožen još od 2007. godine.

Osam godina suđenja

Veselinovići su nakon gotovo osam godina suđenja dočekali kraj spora u aprilu 2014. godine. Tada su dobili odluku Vrhovnog kasacionog suda da se odbacuje žalba Veranovog dilera Mediakomerc iz Rume, koji je Veselinovićima prodao automobil. Anka kaže da se sudski spor sa Veranom isplatio.

,,Onoliko koliko smo platili auto, znači to je otprilike nekih 12 hiljada, nešto malo više od 12 hiljada evra, to nam je vraćeno u dinarima“, kaže Anka.

Anka navodi da je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici usvojio njihov tužbeni zahtev, a žalbu suprotne strane je odbacio Apelacioni i kasnije Vrhovni kasacioni sud, sa obrazloženjem da vozilo nije popravljeno u razumnom roku. Apelacioni sud je utvrdio da je ,,sve ukupno za opravku vozila bilo potrebno neuobičajeno mnogo vremena, 110 dana“.

Ovim je potvrđena i odluka Osnovnog suda da je popravka predugo trajala jer je, kako stoji u presudi, ,,za nabavku dela rezervnog bilo potrebno 2-3 nedelje, da je za intervenciju bilo potrebno takođe 2-3 nedelje, pa je sud mišljenja da je maksimalno bilo potrebno 42 dana za opravku tužiljinog vozila“.

Ovaj slučaj pokazuje da je bilo potrebno gotovo osam godina da bi se utvrdilo šta znači izraz ,,razuman rok“ za opravku u Zakonu o obligacionim odnosima na koji se sud poziva.

Ovakvih, bespotrebnih suđenja će biti još puno jer i Zakon o zaštiti potrošača obiluje terminima čije je značenje nejasno, kao što su ,,značajna nepogodnost“ za potrošača, ,,nesrazmerno opterećenje“ za trgovca. Trgovac može da odbije zahtev kupca za zamenu ili popravku pozivajući se na to da to predstavlja „nesrazmerno opterećenje“ za njega, a potrošač jedino na sudu može da dokaže da to nije tako.

Tako potrošač može da se nađe u situaciji da, kao Anka Veselinović, mora da utroši preko 460 hiljada dinara na advokate, veštake i takse da u nerazumnom roku od skoro osam godina dobije konačnu presudu koliki je razuman rok za popravku vozila.

Jasno je da većina građana ne može da izdvoji 460 hiljada dinara, niti da ostane bez vozila osam godina. Zbog toga će nesavesni trgovci bez problema moći da odbijaju zahteve potrošača pozivajući se na mnogobrojne neodređene termine u zakonu.

 

---