Vodeći se izrekom „ako ne znaš šta je dobro, kupi skupo“, mnogi roditelji kupili su veoma skupa dečja auto-sedišta. Testiranja su, međutim, pokazala da pojedina sedišta koja koštaju i preko 50.000 dinara nisu bezbedna, pa su povučena sa tržišta.
Zbog želje da što bolje zaštite svoju decu, mnogi roditelji su kupili veoma skupa dečja auto-sedišta. Na njihovu žalost, testiranja su pokazala da pojedina sedišta koja koštaju i preko 50.000 dinara – nisu bezbedna, da imaju fabričke greške, pa su, na kraju, povučena sa tržišta.
Sa druge strane, sedišta sa cenom od svega 10.000 dinara dobila su odlične ocene.
Jedan od najpouzdanijih načina da proverite da li je dečje sedište koje imate, ili želite da kupite, bezbedno i dobro, jeste da pogledate rezultate testova koje svake godine sprovodi Nemački auto-savez ADAK.
Prošle godine je testirano 28 sedišta u simuliranim frontalnim sudarima, pri brzini od 64 kilometra na čas i bočnim sudarima brzine 50 kilometara na čas.
Na testovima su se mnoga sedišta pokazala kao loša. „Phil & Teds Tott-XT“ ocenjeno je kao loše, između ostalog, i zato što u sebi sadrži štetne supstance. To sedište je, inače, koštalo 140 evra.
Sedište „Brevi Oki“, takođe, sadrži neželjene supstance, a cena mu je bila oko 160 evra. Zatim i sedišta „Bebe Confort Fero i FeroFix“, koja su identična sedištima „Maxi Cosi Fero i FeroFix“ i koštaju od 180 do 200 evra, dok „Graco Junior Maxi“ košta 60 evra.
Nezadovoljavajuću ocenu dobila su sedišta „Casualplay Fix QR“ bez oslonca za noge i sa cenom od oko 400 evra i „Casualplay Fix“ sa osloncem za noge i cenom od čak 450 evra. To sedište se tokom testa i polomilo.
Cena i kvalitet
Andreas Racek iz ADAK-a kaže da je problem kod tog sedišta što var na njemu nije dovoljno snažan, kida se i odvaja sa jedne strane. Prema njegovim rečima, u toku udara može se desiti da se sedište odvoji, da dete sa sve sedištem bude odbačeno ka napred tako da dete udari o prednje sedište i zadobije teške telesne povrede.
Nakon objavljivanja rezultata, proizvođač je, iz serije koja je testirana, dobrovoljno povukao sva „Casualplay Fix QR“ sedišta sa tržišta.
Lako se može zaključiti da visoka cena ne garantuje i kvalitet. Neka relativno jeftina sedišta dobila su visoke ocene. Zato Potrošački savetnik preporučuje da pre kupovine roditelji posete ADAK-ov sajt i provere kako su ocenjena sedišta.
Na sajtu Potrošačkog savetnika možete da vidite tabelu sa podacima na srpskom jeziku. (Rezultate ovogodišnjeg ADAK-ovog testa Potrošački savetnik preneće čim bude objavljena.)
Uprkos brojnim upozorenjima stručnjaka, većina roditelja pri kupovini sedišta vodi računa samo o njihovoj fizičkoj izdržljivosti pri sudaru i ceni. Međutim, zdravlje deteta može da naruši i samo sedište.
Lela Tasić iz Asocijacije potrošača Srbije (APOS) smatra da bi bilo dobro da roditelji obratite pažnju i na materijale od kojih su sedišta napravljena, u odnosu na to koliko je dete sklono alergijama.
„Bilo bi dobro da izaberete sedište čija se navlaka skida i da je pre prve upotrebe operete“, ističe Tasićeva.
Štetne supstance
U Sjedinjenim Američkim Državama potrošačke organizacije su ustanovile da čak 60 odsto sedišta sadrži štetne supstance. Među testiranim sedištima našla su se i neka koja mogu da se kupe u Srbiji, poput „Graco Nautilusa“.
Nažalost, i u pogledu toksičnosti sedišta, važi da cena nije merilo kvaliteta, niti se možete osloniti na renome proizvođača. Među tri najtoksičnija sedišta u ovom testu našli su se proizvodi renomiranih brendova „Recara“ i „Graca“. Sa druge strane od preko 150 testiranih sedišta, dva sedišta „Graco“ ocenjena su kao najbolja.
Ono što je sigurno jeste da će roditelji, kada budu kupovali sedište za dete, morati da ulože mnogo vremena kako bi našli adekvatno sedište.
„Obaveze roditelja ne završavaju se kupovinom sedišta, moraju dobro da se upoznaju sa proizvodom, treba dobro da se posavetuju, pročitaju uputstvo za upotrebu kako bi sedište dobro ugradili, dobro vezali dete, pravilno zategli kaiševe, tako da dete bude optimalno zaštićeno“ naveo je Andreas Racek.
Imajući u vidu i činjenicu da su zbog besparice mnogi roditelji prinuđeni da kupe ili koriste polovna dečja sedišta, Potrošački savetnik je saznao da je trenutno važeća preporuka u Sjedinjenim Državama i Kanadi da se sedište može koristiti šest godina.
Plastična školjka sedišta vremenom postaje krhka i lakše puca, a ni jedno sedište starije od 10 godina ne bi smelo da se koristi. Najbolje je da sedište bude postavljeno tako da dete gleda unazad dok god je to moguće. Sedišta imaju ograničenje do koje težine deteta mogu da budu postavljena na taj način, što je i napisano u upustvu.
Američko udruženje pedijatara preporučuje da deca budu postavljena da gledaju unazad do najmanje dve godine starosti, a ako je moguće i duže od toga.