Republika Srbija već godinama prodaje ukradena vozila na aukciji carine, iako predstavnici državnih organa znaju da je legalnost tih vozila sporna i da ih potražuju vlasnici. Umesto da se vrate vlasnicima, prema rečima pomoćnika direktora Uprave carina Duška Marinkovića, u ovom trenutku 25 ukradenih vozila spremno je za prodaju na aukciji.
Božidar Jovković iz Pančeva je za 1.801.000 dinara od Republike Srbije kupio vozilo koje je, kako je saznao kasnije, ulazeći u Crnu Goru, kradeno. Božidar kaže da je u Večernjim novostima 2012. godine video oglas da Carinarnica Kraljevo prodaje vozila na aukciji.
,,Pošto je mene interesovalo kamper vozilo, na tom spisku se nalazilo jedno takvo vozilo, pa sam otišao da pogledam“, kaže Božidar.
Božidaru se, kako on navodi, dopao Fiat Ducato i on je uspeo da ga kupi na licitaciji. Božidar navodi da je u vozilo uložio oko 450 hiljada dinara i prve godine tim vozilom išao u inostranstvo.
Međutim, sledećeg leta je, kako kaže, zaustavljen na graničnom prelazu Rožaje u Crnoj Gori, gde mu je carinik saopštio da će mu vozilo biti oduzeto.
,,Prvo su me pitali gde sam kupio, ja sam objasnio. Carinik mi je rekao da nisam prvi i da je to vozilo na potražnici Interpola“, navodi Božidar.
On kaže da se po povratku u zemlju obratio Carinarnici Kraljevo koja mu je prodala automobil, ali je od njih dobio odgovor da će morati da tuži državu i da mu oni ne mogu pomoći. Božidar je podneo tužbu protiv Republike Srbije.
Država ne vraća vozila vlasnicima
Uskoro saznaje da njegovo vozilo potražuje osiguravajuća kuća Fondiaria-Sai iz Italije. Iz osiguravajućeg društva DDOR iz Novog Sada, koje se nalazi u vlasništvu ove italijanske firme objasnili su nam da je ,,predmetno vozilo bilo osigurano kod Fondiaria-Sai od totalne štete krađe. Nakon prijave krađe, društvo je izmirilo iznos naznačen u polisi i postalo vlasnik“.
U dokumentu do koga je Božidar došao piše da je firma ovlašćena od strane Fondiaria-Sai još 2011. godine poslala zahtev Prekršajnom sudu u Kraljevu da se vozilo vrati vlasniku u Italiju. Umesto toga, država je vozilo prodala Božidaru na javnoj aukciji. Iz DDOR navode da se dešava da osiguravajuća kuća, u saradnji sa državnim organima, ne može da dođe do svog vozila.
,,Ovo nije prvi put da je ukradeno vozilo koje je bilo osigurano kod Društva preneto u inostranstvo umesto da se potraži pravi vlasnik”, navode iz DDOR-a.
Praksa da državni organi ne vraćaju ukradeni automobil vlasniku, već da ga prodaju na javnoj aukciji postoji već duži niz godina. Dokaz za to je dopis koji je Ministarstvo pravde uputilo Upravi carina 2007. godine, a dokument je potpisala tadašnja pomoćnica ministra pravde Snežana Malović. U dopisu piše da ukoliko je roba, odnosno, vozilo, predmet prekršaja, organ za prekršaje može da odluči da li će se vozilo ,,uništiti, prodati ili predati zainteresovanom organu ili organizaciji”.
U daljem tekstu piše da ukoliko carinarnica proda robu koja je predmet carinskog prekršaja na licitaciji, carina nema obavezu da robu vrati vlasniku, bez obzira da li se radi o stranom ili domaćem državljaninu već je ,,vlasnik robe legitimiran da podnese zahtev pred domaćim sudovima za naknadu štete, ali ne od carinarnice koja je predmete prodala, već od učinioca prekršaja”.
Na ovaj način država uvlači vlasnike vozila u dugogodišnje sudske sporove, dok, u međuvremenu, njihova vozila prodaje na aukciji.
Upravi carina vezane ruke
Na pitanje da li je svestan da službenik Uprave carina vrši krivično delo kada izloži vozilo javnoj prodaji, a pritom zna da je vozilo ukradeno, odnosno da je predmet potrage, pomoćnik direktora Uprave carina Duško Marinković kaže da su nadležnima u Upravi vezane ruke.
,,Carinski organi su u obavezi da poštuju izvršne sudske presude i da postupaju po njima čak i u slučaju da se radi o kradenim vozilima“, kaže Marinković.
U presudi Prekršajnog suda u Kraljevu navodi se da je Fiat Dukato, koji je Božidar kasnije kupio, pronađen na auto otpadu i da je u Srbiju ušao preko neutvrđenog graničnog prelaza bez prijave carinskom organu. To kamper vozilo, zajedno sa drugim automobilima pronađenim na otpadu, kako piše u presudi se ,,ima prodati, a sredstva od prodatih vozila uplatiti u budžet Republike Srbije“.
Duško Marinković iz Uprave carina kaže da je zbog niza spornih situacija, Uprava carina uvela praksu proveravanja u MUP-u da li su vozila koja se prodaju na aukciji na potražnici Interpola. On kaže da je od ukupno 942 vozila spremnih za prodaju, samo 25 na potražnici. Međutim, i pored toga što je utvrđeno da su ukradena, ova vozila će, kako on navodi, ipak biti prodata.
,,To su vozila koja su spremna za prodaju, da tako kažemo, s obzirom na to da je doneta pravosnažna sudska presuda“, objašnjava Marinković.
Kako bi se država zaštitila od tužbi građana koji su kupili ukradene automobile na aukciji, uvedena je praksa da kupci vozila potpisuju izjavu da su upoznati sa tim da legalnost vozila može biti sporna. Ali, u vreme kada je Božidar kupio kamper na aukciji, kako navode u Upravi, ,,nije bila praksa da kupac na licitaciji potpisuje izjavu da je upoznat sa činjenicom da država ne garantuje legalnost vozila“.
Prebacivanje odgovornosti
Iz Uprave carina su poslali i dokument koji navodno potvrđuje da je za Božidarov Fiat Dukato izvršena provera u MUP-u pre prodaje i da su iz MUP-a odgovorili da vozilo nije na potražnici. Međutim, u dokumentu koji su poslali iz Carine piše da se vozila koja će biti izložena prodaji, a među kojima je i Božidarov kamper ,,ne potražuju odnosno ne predstavljaju predmet krivičnog dela Neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila učinjenog na teritoriji Republike Srbije“.
Međutim, na osnovu ovog dokumenta, može da se zaključi da su iz Uprave carina proverili u MUP-u samo da li je vozilo predmet krivičnog dela u Srbiji, ali ne i da li je na potražnici Interpola. Iz MUP-a se do završetka rada na ovom prilogu nisu izjasnili o tvrdnji predstavnika Uprave carina da su od policije dobili pogrešnu informaciju da vozilo nije na poternici.
Ono što je jasno je da institucije, kada je reč o ovako delikatnim problemima, odgovornost prebacuju jedni na druge, umesto da obustave prodaju vozila za koja se zna da su kradena. Činjenica da naša država svesno prodaje imovinu osiguravajućih društava iz Zapadne Evrope predstavlja i problem u procesima integracije naše zemlje u Evropsku uniju jer pokazuje da se u našoj državi ne poštuju ni imovinska prava.
Kada je reč o Božidaru i drugim oštećenim građanima, oni će verovatno dobiti spor na sudu i povratiti svoj novac. Problem je samo to što mu niko nikada neće nadoknaditi izgubljeno vreme i to što je, kako kaže, izgubio poverenje u organe Republike Srbije za koje je bio siguran da se ne bave prodajom kradene robe.
