Čak 84% studenata društvenih fakulteta je kompjuterski nepismeno

0

Istraživanje koje je sprovela NVO Zaštita potrošača pokazalo je da čak 84% anketiranih studenata FON-a, FPN-a, Pravnog i Ekonomskog fakulteta nema dovoljnu kompjutersku pismenost. Osnovne stručne termine na engleskom ne zna 72% studenata. Ovakvo stanje je posledica činjenice da skoro nema praktične nastave na tim fakultetima, a većina profesora drži nastavu na način na koji je to rađeno pre više od 30 godina.

Pravni

Zabrinjavajuće je da studenti nisu ni svesni činjenice da su kompjuterski nepismeni. Čak 84% od ukupno 202 anketirana studenta tvrdi da zna da koristi Eksel, jedan od tri osnovna programa iz Majkrosoftovog paketa kancelarijskih programa, koji se nalazi gotovo na svakom računaru. Međutim, samo 14% znalo je da sabere niz od devet brojeva u ovom programu, a manje od 5% studenata zna da izradi najjednostavniji grafik. Po metodologiji Republičkog zavoda za statistiku da bi se osoba mogla smatrati kompjuterski pismenom, mora da zna da uradi četiri zadatka između kojih je i izrada grafika. Po ovom kriterijumu, čak 95% studenata obuhvaćenih fakulteta je nedovoljno kompjuterski pismeno.

Čak 72% anketiranih studenata nije znalo da prevede nijedan od pet osnovnih termina iz svoje struke na engleski jezik. Od 48 anketiranih, samo troje budućih pravnika znalo je kako se na engleskom kaže “član zakona” ili “fizičko lice”, a samo jedan je znao kako se kaže “uredba”.

 

Prema mišljenu Nenada Bumbića iz Zaštite potrošača, ovo je posledica činjenice da fakulteti upisuju znatno više studenta nego što mogu kvalitetno da obrazuju. Mnogim fakultetima nedostaju nastavno osoblje, oprema, pa čak i prostor. Zbog toga je teško organizovati praktičnu nastavu, pa naši akademci nemaju priliku da koriste čak ni osnovne programe tokom školovanja. S druge strane, u razvijenim zemljama se, na primer, statistika izučava tako što studenti rešavaju zadatke u Ekselu ili nekom drugom programu. Kod nas se statistika i dalje uči na isti način kao i pre trideset godina – uz pomoć olovke i digitrona.

U sumornoj slici društvenih fakulteta postoje i svetle tačke. Studenti koji su znali da reše praktične probleme ili da rade u Ekselu su često isticali da su to naučili zahvaljujući profesorima koji su organizovali nastavu kroz praktičan rad.

Problem je samo što na svakom od obuhvaćenih fakulteta, ima tek po jedan ili dva takva profesora. Zbog toga je čak 88% anketiranih studenata navelo da ne zna za primer prakse koja se organizuje na fakultetu. Ovo pokazuje da profesori nisu stimulisani da uvode praktičnu nastavu. Rezultati bi bili još porazniji da nema jednog izuzetka – smer Socijalna politika na Fakultetu političkih nauka. Jedino se na ovom smeru vidi da postoji sistemski napor da se organizuje praksa kroz sve četiri godine studija.

FPN 2

Pored ovog pozitivnog otkrića, na FPN-u smo tokom istraživanja dobili i žalbe da se izbor profesora na tom fakultetu ne vrši na osnovu stručnosti. Tako se navodi aktuelni primer višestrukih pokušaja da se dr Dušan Pavlović izabere u zvanje profesora za oblast ekonomije, iako, kako grupa profesora tvrdi, ima master rad i doktorat iz filozofije. Sa druge strane, dr Pavlović tvrdi da se njegovom izboru protive kolege koje žele da mu se osvete što nije podržan njihov kandidat pri izboru za drugo mesto.

Bez obzira na to ko je u konkretnom slučaju u pravu, ovakvo ponašanje srozava poverenje u FPN kao instituciju, a zajedno sa ostalim rezultatima istraživanja ukazuje na to da bi država na svim fakultetima trebalo da uvede striktne kontrole zakonitosti rada, kao i kvaliteta teorijske i praktične nastave.

Kako ističe Nenad Bumbić iz Zaštite potrošača, potrebno je da Ministarstvo prosvete preispita u kojoj meri fakulteti upisuju više studenata nego što mogu kvalitetno da iškoluju. Takođe, trebalo bi uvesti pravilo da fakulteti dobijaju manje ili više novca u zavisnosti od toga koliko prakse postoji tokom školovanja, i da li je broj studenata koji se školuje za određenu struku zaista usklađen sa potrebama tržišta rada.

U suprotnom, imaćemo sve više akademaca koji će tek na kraju studija i potrošene znatne količine novca shvatiti da nisu kompjuterski pismeni, da ne znaju da rade ono za šta su se školovali, i što je najgore, da nikome nisu potrebni radnici njihovog profila.

Podelite

Ostavite komentar