Da li se isplati ulaganje u izolaciju kuće?

Interesovanje građana za izolaciju kuća i zgrada sve više raste, pre svega zbog visokih troškova grejanja, ali i reklama u kojima se tvrdi da se uz adekvatnu izolaciju troškovi grejanja mogu smanjiti za čak 50%. U reklamama i promotivnim filovima se uglavnom izostavljaju podaci o troškovima izolovanja objekata pa građani ne znaju da li se inversticija u poboljšanje energetske efikasnosti isplati.

U promotivnom filmu Kanufa, odnosno odlično osmišljenoj promociji izolacionih materijala, možemo videti kako su stručnjaci te kompoanije pronašli na istoku Mađarskedve slične kuće koje su pogodne za poređenje troškova grejanja. Kuće se nalaze u dva mesta u Panonskoj niziji, udaljena međusobno oko sedam kilometara, što znači da nema znatnih razlika u meteorološkim uslovima. U njima žive dve porodice koje imaju isti broj članova. Kuće su praktično iste veličine, 108 i 110 kvadratnih metara. Jedna je sagrađena 1981. godine dok je druga 1984. godine

U promotivnom filmu se kaže da su računi za grejanje kuće koja je izolovana upola manji, iako su obe porodice grejale svoje kuće do iste temperature od 22 stepena C tokom dana.

Kako vlasnica prve kuće koja je neizolovana kaže grejanje plaća 150 evra mesečno, dok vlasnica druge kuće koja je izolovana letos tvrdi da su njeni računi za grejanje prosečno 75 evra mesečno.

U promotivnom filmu ne kažu koliko je novca potrošeno na izolaciju kuće. Na web sajtu samog projekta smo uspeli da nađemo delimične informacije o troškovima. Materijal koji je upotrebljen za izolaciju kuće je koštao oko 5.500 €. Nismo pronašli podatak koliko košta rad majstora koji su izolovali kuću. Razlika između izolovane i neizolovane kuće je i u stolariji. Izolovana kuća ima nove prozore i ostalu stolariju. Neizolovana, pored jednog novog ima i stare prozore. Da bi se energetska efikasnost  neizolovane kuće poboljšala do energetskog razreda A, u kojem se posle izvedenih radova nalazi izolovana kuća, na staroj kući je potrebno zameniti i prozore. Trošak zamene stolarije na kući i rad majstora na izolovanju kuće verovatno ne košta manje od 2.500 €, a kada se na to doda i trošak materijala od oko 5.500€, ukupan iznos je oko 8.000 €.

Kako tvrde u promotivnom materijalu za grejanje izolovane kuće je od 27. septembra do 31. marta utrošeno 982 kubika gasa manje. Po ceni gasa od oko 40 dinara za kubik godišnja ušteda je oko 40.000 dinara odnosno oko 320 €. Ako se uzme u obzir da je na izolaciju kuće i zamenu prozora utrošeno oko 8.000 € lako se dođe do zaključka da se investicija u izolaciju i bolje prozore vraća tek za 25 godina. Ako bi se za grejanje koristila drva ili ugalj period u kojem bi se investicija isplatila bio bi i duži.

Troškovi izolacije mogu osetno da se smanje u odnosu na primer iz Mađarske, ako se koriste tanji slojevi kamene vune ili lošiji materijali. Kuću od 100 kvadrata moguće je izolovati i za manje od 3.000€, ali se tada uštedi manje energije. Ipak, takva investicija se brže isplati, jer je početno ulaganje manje. Stručnjaci Knufa tvrde da se u mnogim slučajevima već nakon četiri do sedam godina investicija u izolaciju isplati. Međutim sve naše laičke računice pokazuju da je taj period osetno duži od deset godina.

Po istraživanjima koje je sproveo Arhitektonski fakultet, zbog siromaštva, mnogo naših građana ne bi imalo značajnu uštedu čak ni da su njihovi objekti izolovani. Kako Nataša Ćuković sa arhitektonskog fakulteta kaže:

„Došli smo do zaista neverovatnog podatka da čak četvrtina naših stanova se greje u površini manjoj od 25 kvadrata, a svi znamo da to je manje od uobičajene površine stana. To znači da grejemo jednu do dve ključne prostorije  u stanu, u kući i da ostatak se ne greje. Zatim sledeća četvrtina vlasnika greje do nekih 25 do 45-50 kvadratnih metara.“

Ovo znači da praktično 50% stanovništva nema dovoljno novca da greje celu kuću ili stan, a samim tim bolja izolacija im ne bi donela značajne uštede. Veoma grubo rečeno na primeru iz Mađarske, ako je godišnja ušteda pri grejanju kuće od sto kvadrata oko 320 evra, onda bi domaćinstvo koje greje 25 kvadrata uštedelo samo 80 evra za godinu dana, a moralo bi da uloži 8.000 € u izolaciju.

Nataša Ćuković Ignjatović nam je objasnila i zašto se kod nas često koristi stiropor iako je većini građana poznato da on nije najbolji izolacioni materijal:

„Zato što je stiropor jeftiniji. I naravno da će onaj momentalni učinak biti bolji jer je inicijalno ulaganje niže i ja ću mnogo lakše kuću obložiti stiroporom nego nekom drugom izolacijom.“

Stiropor pored loše paropropustivosti ima i jedan ozbiljan bezbednosti nedostatak:

„Problem sa stiroporom je pre njegovo ponašanje u požaru i koje nije baš tako pogodno.“- Dodaje Nataša Ćuković

Zbog toga treba izbegavati korišćenje stiropora u zgradama.

Jasno je da se izolacijom objekata mogu ostvariti značajne uštede čak i do 46%. Isto tako je jasno da isplativost ulaganja zavisi od slučaja do slučaja. Veliki broj porodica u Srbiji nema interes da uloži znatna sredstva u izolaciju i bez pomoći države to nikada neće uraditi. Slična situacija je bila i u susednim državama, članicama Evropske unije. U njima su ulaganja u izolaciju starih objekata takođe bila sporadična, dok građanima nisu obezbeđeni povoljni krediti i subvencije. Kod nas se tako nešto može očekivati tek kada budemo na to prinuđeni zbog obaveza koje smo preuzeli u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Do tada, većina građana Srbije može samo da se nada da cene energenata neće porasti i da zime neće biti oštre.