Garancijske popravke:novo za staro

Kupci automobila se odlučuju za renomirane firme jer smatraju da im u slučaju kvarova u ovlašćenom servisu neće ugraditi delove sumnjivog kvaliteta. Međutim, praksa pokazuje da se ovakve stvari i kod njih dešavaju.

Mnogi budući vlasnici automobila odlučuju se za kupovinu novog vozila i održavanje u ovlašćenom servisu jer žele da budu sigurni da će o održavanju njihovog automobila brinuti kvalifikovani majstori koji sigurno neće ugrađivati stare, korišćene delove, sumnjivog kvaliteta. Međutim, kako su Dragan Jovanović, kupac „Toyota“ vozila i Aleksandar Karajanev, kupac „Fiat“ vozila saznali, ovlašćeni servisi imaju pravo da čak i u nove automobile, u okviru garantnog roka, ugrađuju polovne delove.

Aleksandar kaže da je to saznao tek nakon što su ga iz kompanije „Fiat“ pozvali da odveze svoje vozilo u servis. Oni nisu i jedini koji na taj način posluju. Dragan Jovanović je imao slično iskustvo sa „Toyotom“, kada je na njegovom Land Cruiser-u otkazao automatski menjač.
„Tražili smo ponudu jer nam je rečeno da postoji problem s automatskim menjačem, hladnjakom i nekom elektronikom. Pitali smo koliko to košta i posle nekoliko dana dobili odgovor da menjač košta 800 i nešto hiljada dinara“, kaže Dragan Jovanović.

On tvrdi da ga nadležni iz „Toyote“ nikada nisu obavestili da je 8.000 evra cena repariranih, a ne novih delova. O tome je informisan, kako kaže, nakon što je vozač njegove firme preuzeo vozilo jer mu „Toyota“ nije vratila stare delove, iako je insistirao na tome.
„Informaciju smo dobili naknadno u mejlu da delovi ne mogu da budu vraćeni zbog toga što smo dobili ugrađene reparirane delove i vraćaju se u fabriku na novu reparaciju“, objašnjava Jovanović.

Dragan kaže da je u mejlu navedeno i da su ga iz „Toyote“ usmeno obavestili da će ugraditi reparirane delove.
„Mi to ne bi prihvatili. Znači, platili bi menjač koji je nov“, kaže kratko naš sagovornik.

Zbog toga što je, kako tvrde, to urađeno usmeno, iz „Toyote“ nisu mogli da nam dostave dokaz da su Dragana obavestili da će dobiti reparirane delove. Međutim, Dragan kaže da je problem u tome što su na „Toyotinom“ računu, koji je ispostavljen njegovom vozaču, delovi ispisani na engleskom, pa je „reman“ isto što i „tausch“, a pored toga je pri dnu sitnim slovima ispisano i da je kupac saglasan sa tim da je preuzeo reparirane delove.

Kada smo nadležnima u „Toyoti“ postavili pitanje da li je gospodinu Jovanoviću omogućeno da preuzme stare delove, s obzirom na to da je potpisom na računu to i potvrđeno, odgovoreno nam je:
„Gospodinu Jovanoviću je predočeno da ako želi da ugradi refabrikovan menjač „Toyota Centar“ mora da vrati njegov stari menjač „Toyoti“ preko ovlašćenog uvoznika da bi dobio refabrikovan, zbog čega je ta vrsta servisa znatno jeftinija. Delove je dobio na uvid i nije izneo bilo kakvu primedbu“.
Dragan je zbog takvog „Toyotinog“ stava podneo reklamaciju. Međutim, u „Toyoti“ su mu na indirektan način rekli da su mu, zapravo, ugradnjom repariranih delova učinili uslugu.
„U slučaju da nismo koristili fabrički reparirane delove, cena popravke bi iznosila 1.891.477,50 dinara umesto 833.712,00 koliko ste platili i u tom slučaju ne bismo bili u obavezi da delove vratimo fabrici, već bi bili vraćeni vama“, piše u odgovoru „Toyote“ Draganu.

Da bismo utvrdili da li je ovo praksa i drugih fabrika automobila, isto pitanje smo postavili predstavnicima „Renaulta“ i „Volkswagena“ u Srbiji. Iz Renaulta odgovor nismo dobili. Iz firme „Porsche SCG“, generalnog uvoznika Volkswagenovih vozila za Srbiju, u obrazloženju prakse ugradnje repariranih delova, takođe se pozivaju na zaštitu životne sredine.
Ugradnja polovnih i repariranih delova nije zakonom zabranjena, pa proizvođači i serviseri mogu slobodno da ih ugrađuju, pod uslovom da garantuju da će oni raditi jednako dobro kao novi delovi. Baš kao i Aleksandra, još više može da vas iznenadi to što serviseri ne vraćaju deo koji je zamenjen repariranim, pa nemate dokaz da je deo zamenjen, čak ni da je bio u kvaru. Iz „Fiata“ su to objasnili time da svi delovi koji se menjaju na teret garancije ostaju u dilerstvu koje je izvršilo zamenu po proceduri koja traži njihovo uništavanje ili vraćanje proizvođaču. S obzirom na to da kupac ne plaća popravke u garanciji, ne postoji ni obaveza da se zamenjeni delovi predaju kupcu.

Ovakav stav proizvođača je dobrim delom opravdan jer ako kupac ne može da proveri da li je deo koji je pokvaren, zaista, zamenjen, nema ni mogućnost nadzora nad servisom. Problem je to što vlasnik vozila, ako mu deo ne bude vraćen, ne može da zna da li je serviser zaista pošteno uradio posao. Poseban problem je korištenje manje poznatih i stranih izraza kao što je ,,tausch“ jer većina korisnika ne zna šta ta reč znači, pa samim tim ne mogu da znaju da je ugrađen reparirani deo.
Kako su naveli iz firme „Porsche SCG“, reparirani deo je i do 40 odsto jeftiniji od originalnog, pa se od vlasnika automobila zapravo krije da je na teret garancije dobio deo koji je polovan i znatno jeftiniji od novog.

U toku pravljenja ovog priloga Aleksandar je uspeo da sa auto kućom „Kole“ i „Fiatom“ nađe rešenje za njihov spor.
„Dogovorili smo se i ja sam u ovom trenutku budući vlasnik novog automobila kojeg sa nestrpljenjem očekujem“, kaže Aleksandar.
Iako su mu „Fiat“ i auto kuća „Kole“ na kraju izašli u susret Aleksandru i dalje ostaje sporno to što „Toyotini“ i drugi serviseri koriste izraze kao što je „tausch“ ili „reman“ umesto da jasno i nedvosmisleno napišu da su ugradili reparirani deo. Na taj način krše zakonsku obavezu da kupac mora da bude informisan na srpskom jeziku i to na jasan i nedvosmislen način, pa je i razumljivo to što se kod korisnika servisnih usluga, poput Aleksandra i Dragana, rađa sumnja da serviseri nisu sve uradili na pošten način.