Da li Vas potkradaju na benzinskoj pumpi?

Vozači koji misle da su pokradeni na benzinskoj pumpi, odnosno da im je naplaćeno više goriva nego što su dobili, veoma teško mogu da dokažu svoje tvrdnje, naročito vikendom, kada inspekcije ne rade.

Vladimir Mandić iz Beograda nam je ispričao kako su mu, navodno, radnici benzinske stanice sipali više goriva nego što je moguće natočiti u njegov automobil.

,,Otišao sam na Eko pumpu u Borči i rekao da napune do vrha. Na kasi su mi naplatili devet hiljada i nešto dinara. Kada sam se vratio s kase do kola, komšija me je upozorio da su mi naplatili 58,95 litara“, kaže on.

Vladimir tvrdi da u njegov automobil Dacia Logan ne može da stane 59 litara goriva. Pokazao nam je uputstvo za upotrebu koje je dobio uz automobil i u njemu zaista piše da je ,,korisna zapremina rezervoara 50 litara otprilike“.

Na osnovu ovoga bi moglo da se zaključi da su na Eko pumpi Vladimiru naplatili skoro devet litara goriva više nego što može da stane u rezervoar njegovog automobila. Na Vladimirovu reklamaciju, iz Eko Srbije, koja upravlja Eko benzinskim stanicama u Srbiji, su tvrdili da u njegov automobil može da stane 59 litara.

,,Svaki rezervoar automobila, pored deklarisane zapremine tanka, može u dovodni cevovod da primi dodatnu količinu goriva, takozvani „odušak’’, što je verovatno bio slučaj i prilikom ovog utakanja“, stoji u odgovoru Eko Srbije.

I od proizvođača automobila smo dobili potvrdu da u Vladimirov Logan može da stane 59 litara, ukoliko se napuni i dovodni cevovod.

Negativan odgovor inspekcija

Vladimir je odlučio da se obrati tržišnoj inspekciji, međutim, neprijatna situacija na pumpi se dogodila u subotu.

,,Ali, tržišna inspekcija ne radi subotom i nedeljom, što je nonsens, u ovoj državi pre 20 godina ste mogli da pozovete tržišnu inspekciju u pola doba dana i noći da utvrdi da li vas je prodavac ili ugostitelj prevario ili nije“, kaže Vladimir.

Odgovor tržišne inspekcije na Mandićevu prijavu stigao je posle 11 dana i u njemu piše: ,,Navodi iz Vaše prijave nisu potvrđeni“.

Vladimir je, i pored ovoga, bio uveren da na benzinskoj pumpi nije tačno izmereno gorivo koje mu je natočeno. Svi oni koji posumnjaju u tačnost merenja mogu da se obrate Direkciji za mere i dragocene metale koja, po prijavi, vrši vanrednu kontrolu merila u upotrebi. Posle provere točionog mesta na Eko pumpi u Borči na kome je Vladimir napunio rezervoar, Direkcija je ustanovila da su ,,rezultati ispitivanja u granicama dozvoljenih grešaka, odnosno, to točeće mesto daje pouzdane rezultate merenja“.

Iz Direkcije za mere su nam, na primeru jednog točećeg mesta na Eko pumpi na Novom Beogradu, demonstrirali kako izgleda kontrola merila. Kako objašnjava inspektor Direkcije Nenad Milisavljević, kontrola se vrši u pokretnoj laboratoriji pomoću etalon posuda.

,,Zadajemo određenu litražu i sipamo preko automata za tečna goriva. Na primer, 10 litara i etalon posuda mora da pokaže da je to 10 litara sa previđenom dozvoljenom greškom“, objašnjava Milisavljević.

Etalon posuda je pokazala 9,96 litara ili grešku od 0,4 procenta i inspektor je konstatovao da ova sprava meri tačno.

,,Dozvoljene greške za navedeni tip sprava za tečna goriva je plus, minus 0,5% od zadate zapremine“, kaže inspektor Milisavljević.

To znači da Direkcija smatra tačnim merilo koje, na 1.000 litara naftnih derivata, potrošaču ,,zakine“ pet litara. Zanimljivo je da proizvođači čiji su aparati za merenje tečnog goriva odobreni u Srbiji, u svetu prodaju merila koja su preciznija i imaju grešku od 0,25 do 0.3%, ali ovakvi aparati nisu odobreni kod nas i ne prodaju se na domaćem tržištu.

Pred Sudom časti

I pored izveštaja inspekcije Vladimir Mandić je ostao nepoverljiv, pa je odlučio da napravi mali test. U auto servisu pored Eko pumpe u Borči potpuno je ispraznio rezervoar. Potom smo automobil dogurali do benzinske pumpe i Vladimir je rekao radniku da natoči gorivo do vrha. Ispostavljen mu je račun za 50,07 litara, što je oko 8,9 litara goriva manje nego što su mu prošlog puta, navodno, natočili kad je u vozilu bilo više goriva nego sada.

Problem je u tome što, u slučajevima kao što je Vladimirov, nadležne institucije mogu samo da utvrde eventualne nepravilnosti na benzinskoj pumpi, ali ne i da preduzmu nešto što će direktno koristiti potrošačku koji je slučaj prijavio.

Iz Direkcije za mere i dragocene metale naveli su da inspektor može privremeno da zabrani upotrebu neispravnog merila, a kazna za ovaj prekršaj pravnom licu kreće se od 10.000 do 1.000.000 dinara, ali ,,lice ovlašćeno za vršenje metrološkog nadzora nije nadležno da benzinskoj pumpi naloži nadoknadu štete potrošaču“.

Nadoknadu štete potrošač može da potraži samo na sudu ili pred Sudom časti Privredne komore. Vladimir Mandić je, nakon svega, odlučio da pokrene postupak protiv ,,Eko Srbije“ pred Sudom časti. Ovaj sud je dobrovoljan što znači da izriče mere koje su uglavnom etičkog karaktera i mogu se izreći samo članovima komore.

Privredno društvo Eko Srbija je pred ovim sudom časti oglašeno krivim jer je, kako piše u 0dluci, ,,naplatilo od oštećenog minimalno 10,95 litara goriva više od onoga što je moglo biti sipano u rezervoar“.

Sud je Eko Srbiji izrekao meru usmene opomene. Vladimir kaže da ga je u ovom postupku najviše iznenadilo to što iz Eko Srbije više nisu tvrdili da u odušak njegovog automobila može da stane 10 litara goriva, već su, kako tvrdi, ,,krenuli sa novom odbranom da sam ja došao na pumpu drugim automobilom koji ima rezervoar veći od 50 litara“.

Sud časti nije uvažio tvrdnju predstavnika Eko Srbije da je Vladimir došao drugim automobilom da natoči gorivo budući da to nisu tvrdili ranije, prilikom Vladimirove reklamacije. Ipak, Vladimir smatra da je usmena opomena koju je izrekao sud suviše blaga kazna, pa je pokrenuo spor pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu.

,,Jednostavno sam ih tužio da bih dokazao da oni rade nešto što je nezakonito i da bih ih onemogućio ili na neki način opomenuo da to ne rade ostalim potrošačima“, navodi on.

U skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, kupci goriva bi trebalo da imaju još jednu mogućnost da provere li im je količina goriva tačno naplaćena.  Svaka pumpa bi trebalo da ima etaloniranu menzuru pomoću koje može da se proveri da li aparat tačno meri količinu goriva. Međutim, ni jedna pumpa koju smo proveravali ne nudi mogućnost provere tačnosti točenja, iako je zakonom predviđena kazna između 300 hiljada i dva miliona dinara ako kupcu nije omogućeno da proveri tačnost merenja.

Jasno je da nadležni organi ne sprovode ovaj deo zakona, pa kupcima za sada jedino ostaje da, kao Vladimir, na sudu utvrđuju da li je zaista naplaćeno više goriva nego što je natočeno.