Koje su mane novih veš-mašina?

Potrošači  se često žale da nove veš mašine koje su kupili ne rade kao stare, da ostaju tragovi praška ili da veš posle pranja smrdi. Ispostavilo da su to kriva dobrim delom poboljšanja u energetskoj efikasnosti koja su proizvođači morali da naprave zbog propisa koje je donela Evropsk unija.

Gordana Milić tvrdi da njena nova veš mašina pere duže nego njena stara. Kako nam je rekla, najveći problem joj je to što nikada ne može da predvidi koliko će pranje trajati.

Mašina kad dođe do kraja da odradi centrifugu, umesto predviđenih 14 minuta, koje piše na mašini da je zadano, nekada traje po 40 minuta – kaže Gordana

Gordana tvrdi da veš mašina sama od sebe na displeju povećava vreme koje pokazuje da je ostalo do kraja pranja.

Ono se okreće, vraća, popravlja vreme, dođe do osam minuta, pa se ponovo vraća na deset minuta, pa osam, ja u više slučajeva ne mogu da iščekam, izvadim veš, ručno iscedim, raširim, kao i da je nemam.

Slađana Krstevski bila bi srećna da je njoj problem to što mašina dugo pere.

Slađana nam je rekla da „već posle dva, tri pranja smo primetili da nešto nije u redu. Da se veš jako oseća, da veš nije dovoljno pokvašen, da nekako prašak nije ispran. Odmah smo krenuli da zovemo servis, da dođu da vide da li tu mogu da pomognu. Međutim, pored silnih dolazaka oni su izlazili u susret, ali se ništa nije rešilo kako treba. Na kraju smo dobili izveštaj da mašina odlično pere, odlično radi. Da nema nikakvih tehničkih problema“

Slađana je u svoju mašinu stavila veš kako bi nam pokazala zbog čega smatra da njena mašina ne radi kako treba.

Rekla nam je i da mora da koristi tečni deterdžent, jer mašina ne može dobro da ispere prašak.

Posle nekih deset do petnaest  minuta pranja, Slađana je zaustavila mašinu i izvadila veš, koji je bio delimično nakvašen, dok je dukserica bila gotovo suva.

Slađana tvrdi da mašina očigledno ne koristi dovoljno vode pri pranju. Pokazala nam je da je nivo vode u bubnju posle 15 minuta rada prilično ispod ivice vrata.

Po Slađaninom mišljenju, zbog male količine vode koju koristi, mašina ne može da opere veš dobro i zato se često veš nakon pranja usmrdi.

Međutim, kako kažu Milan Radić iz Gorenja, mašina radi kako treba.„Kod novih aparata u prvom primanju vode, pri pretpranju se skoro i ne primeti voda. To je tako jer je veš suv, i „popije“ svu količinu vode u sebe. Tek u drugom ili trećem namakanju ta voda se vidi, na nekom nivou na dnu bubnja. Ranije su mašine trošile i do 125 litara vode, što i više nego duplo u odnosu na moderne, u tim starim mašinama bilo je normalno da nivo vode bude do pola bubnja.

Osnovni razlog zašto moderne mašine rade drugačije je to što je Evropska unija propisima primorala proizvođače da povećaju energetsku efikasnost. Ušteda je postignuta prvenstveno smanjivanjem potrošnje vode sa 120 do 170 litara, na 50 do 90 litara po pranju.

Sada mašine koriste duplo manje vode za rastvaranje i ispiranje praška.

Milan Radić kaže da su najčešće greške pri korišćenju novih mašina, stavljanje nedovoljne količina veša, previše sredstava za pranje ili korišćenje koncetrovanih omekšivača koji nisu razblaženi vodom.  

„Taj koncentrat pošto je suviše gust ne može da ode na tkaninu i u procesu pranja da dovede do toga da veš lepo miriše.“- Navodi Radić.

Njegov kolega Aleksandar Dimitrijević ističe da često preveliku količinu deterdženta stavljaju osobe koje žele da operu veoma prljavu odeću ili tvrdokorne fleke, pa misle da će bolji rezultat postići ako sipaju više praška. Po mišljenu servisera Gorenja, to je potpuno nepotrebno. Stavljanje više sredstava za pranje može da dovede do pojave tragova praška na opranoj odeći, jer moderne mašine koriste i do tri puta manje vode. Za otklanjanje fleka, umesto da sipamo više praška u celu mašinu, treba povećati koncetraciju sredstava za pranje samo na problematičnim mestima.

„Nanošenjem hemikalija, to jest tečnosti ili da li je u praškastom obliku, da li je u tečnom obliku na površinu fleke koja je napravljena i potrebno je malo istrljati tom hemikalijom mesto, ubaciti u mašinu za pranje.“

Korisnici koji se žale da mašina loše ispira, rekli su nam da problem rešavaju tako što dodaju vodu tokom pranja kroz otvor za sipanje deterdženta ili omekšivača. Ovo spušta nivo energetske efikasnosti.

Eksperti projekta „EU za energetsko označavanje i eko dizajn proizvoda,“ koji finansira Evropska unija, kažu da su propisi koje je unija usvojila neosporno doveli do značajnog povećanja energetske efikasnosti. To se vidi i po tome što je već 2015. godine više od polovine prodatih veš mašina na tržištu unije spadalo u A+++, tj. najvišu  klasu energetske efikasnosti. Činjenica da je većina mašina ocenjena da pripada najvišoj klasi govori da takvo ocenjivanje nema više smisla i da ono ne pomaže kupcima. Vođa projektnog tima Bernard Gindroz nam je rekao da:

Pre više godina imali smo sklau od A do G. Nakon njenog uvođenja, došlo je do znatnog povećanja efikasnosti proizvoda pa sada imamo i klase A+, A++, A+++. Nema smisla da nastavimo da dodajemo pluseva na A. Ideja je da se uradi reskaliranje i da iskosritmo ovu priliku da poboljšamo način na koji merimo različite karatkteristike performasni uređaja.

Eksperti u Evropskoj uniji rade na razvijanju novog sistema ocenjivanja i označavanja veš-mašina koji će uzeti u obzir i dužinu i kvalitet pranja. Ovo će sigurno dovesti do poboljšanja kvaliteta veš mašina. Do tada nama ostaje samo da mane savremenih mašina probamo da kompenzujemo tako što ćemo ih pametno koristiti uz praćenje saveta stručnjaka.