Poslednja stvar koju neko očekuje nakon kupovine novog vozila ili priključne mašine, je da neće moći da ih koristi. Upravo to se desilo Ivanu Joziću iz Bajmoka. Ivan je kupio cisternu za osoku i navodnjavanje, koju proizvodi Majevica. Ispostavilo se da nova cisterna domaće proizvodnje koja košta 3000 eura ne može da se reigstruje. Ivan Jožić nam je objasnjio zašto je izabrao baš cisternu proizvođača iz Bačke Palanke.
Kako Ivan kaže:“Ovu cisternu sam izabrao jer je domaće proizvodnje, rezervni delovi su lako dostupni i da ne mora da se petljam sa uvozom rezervnih delova iz inostranstva“.
Kako trenutno stvari stoje, Ivan se zaista neće mnogo mučiti sa nabavkom delova. Ispostavilo se da cisternu neće moći da koristi u skladu sa zakonom, a to je saznao tek kada su radnici sa tehničkog pregleda pogledali cisternu.
„Radnicu su došli kod mene na imanje gde su utvrdili da cisterna nema ni inercijalne ni vazdušne kočnice i da zato nema ni teoretske šanse da prođe tehnički pregled“.- Dodaje Ivan Jožić
Ivan nije mogao da veruje da je moguće da fabrika u Srbiji proizvodi nešto što nije u skladu sa domaćim zakonima, pa je informacije proverio u MUP-u. Na pitanje zašto cisterna ne može da se registruje od MUP-a smo i on i mi dobili isto obrazloženje:
„S obzirom na to da najveća dozvoljena masa vozila prelazi 750 kilograma, predmetno vozilo u skladu sa odredbama člana 31 Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, mora imati sistem radnog kočenja.“
Ivanova Cisterna ima samo parking kočnicu, iako je, kada je prazna, teška 840 kilograma, a kada se napuni sa 3.200 litara vode teži preko četiri tone.Prvo smo pomislili da je do problema došlo jer je usvojen novi pravilnik, a fabrika nije imala vremena da prilagodi svoje proizvode. Međutim ispostavilo se da je pravilnik stupio na snagu 4. maja 2012. godine, a Ivan je svoju cisternu kupio tek 23. decembra 2013. odnosno više od godinu i po dana nakon što je država propisala da cisterna mora da ima radnu kočnicu.
Kad je Ivan saznao da je radna kočnica deo obavezne opreme cisterne, obratio se fabrici kako bi se dogovorili oko ugradnje.
„Zvao sam fabriku gde mi je rečeno da je radna kočnica dodatna oprema i da košta 262 eura. Odbio sam tu ponudu jer mi je bila preskupa“. Izjavio je Ivan Jožić
Ivanu se na kraju čini da Majevica prodaje proizvode koji ne ispunjavaju zakonske uslove, a zatim traže doplatu od kupaca da bi im isporučili pneumatske kočnice, bez kojih cisterna ne može da se vozi po javnim putevima.
Da Ivanove tvrdnje nisu bez osnova, vidi se i na sajtu Majevice gde i dalje stoji da za cisterne kao što je Ivanova postoji mogućnost ugradnje pneumatskih kočnica, kao dodatne opreme.Kako nešto što je državnim propisima određeno kao obavezno može da bude dodatna oprema – ostaje nejasno.
Ivan ističe da se čak i površnim pregledom njegove cisterne lako može utvrditi da u Majevici uopšte nisu vodili računa o tome da njihov proizvod treba da se registruje. Držač i mesto za tablicu uopšte nisu predviđeni. Migavaci i stop svetla su zbog položaja creva slabo vidljivi vozaču vozila iza cisterne, no to nije jedini problem. Kako Ivan tvrdi:
„Signalizacija je loše rešena jer se sva voda iz creva sliva na migavac i jer je crevo pri transportu učvršćeno za isti taj migavac koji može otpasti zbog vibracija creva“
Ivana smo pitali kako je moguće da nije na vreme uvideo da cisterna ne može da se registruje, kada je već staru cisternu prodao baš zato što nije mogao da je registruje. Kako nam je rekao, on uopšte nije razmišljao o toj mogućnosti, jer država daje subvencije za kupovinu cisterni proizvedenih u Majevici i ističe da je nelogično da::
„Ako država daje subvenciju za cisternu, zašto je onda ne mogu registrovati? Nelogično mi je da država subvencira nešto što se ne može registrovati“.- Rekao je Ivan Jožić
Iz dokumentacije se vidi da je država subvencionisala kupovinu cisterne sa 20%, odnosno za iznos PDV-a u okviru programa za podsticanje proizvodnje traktora i priključnih mašina u Republici Srbiji.
Ivan ističe da bi sve bilo u redu da je referentkinja iz Majevice njemu predočila činjenice.
„Referetkinja je trebala da mi kaže da ta cisterna ne košta 302.000 dinara već više, trebala mi je skrenuti pažnju da ako želim da je registrujem da mi treba dodatna oprema, ali to nije uradila“.
U Majevici, međutim, ne smatraju da su bilo šta pogrešno uradili i u odgovoru koji su nam poslali kažu sledeće:
“ Gospodin Ivan Jozić iz Bajmoka dana 23.12.2013. godine došao kod nas u fabriku, prvo video cisternu koju imamo na stanju, istu je uplatio i preuzeo.U uputstvu za rad i korišćenje cisterne opisano je šta sve cisterna poseduje u poglavlju opis cisterne“
Tvrdnje predstavnika Majevice su tačne i zaista ne postoji greška u nabrajanju šta sve cisterna poseduje. Problem je u zaključku na kraju opisa proizvoda u garantom listu u kojem je napisano da je
Cisterna opremljena sa ……. Mehaničkom kočnicom, kompletnom elektroinstalacijom i elektro-uređajima što omogućava registraciju za javni saobraćaj.
Na sajtu stoji sličan opis i takođe tvrdnja da je Cisterna opremljena
mehaničkom kočnicom i signalnim uređajima koji joj omogućuju kretanje u javnom saobraćaju.
Verujemo da bi veliki broj kupaca prethodno navedeno protumačio kao tvrdnju da cisterna može da učestvuje u saobraćaju bez kupovine dodatne opreme.
Smatramo da bi u ovom slučaju Majevica trebalo da izađe u susret kupcu, jer nije izričito navedeno da cisterna, bez kupovine dodatne opreme, ne može da učestvuje u javnom saobraćaju.
Ivanu je u ovom trenutku ostalo samo da se nada da će problem biti uskoro rešen, ali i da neće biti puno kiše, a to je bitno: Ivan Jožić se žali:„Reljef dvorišta mi je takav da kada je veliki pljusak moram izvući cisternu napolje jer voda ulazi u objekat“.
Već tokom prve šetnje ulicom u kojoj je Ivanova kuća vidi se da je suprotna strana ulice osetno viša nego Ivanova strana. Pored toga kuća je i u udolini pa je zaista verovatno da Ivan ima probleme tokom obimnijih padavina, a trenutno nema cisternu koju može da vozi zakonito van svog dvorišta.
