Branko Kuveljić iz Prokuplja imao je neprijatno iskustvo sa Parking servisom u tom gradu. Nakon što mu se pokvario automobil u centru grada pauk ga je odneo. Borba za „zastavu 101“ trajala je tri godine, a kada je automobil konačno vrećen vlasniku završio je na otpadu.
Od svih neprijatnih iskustava sa paukom o kojima se može čuti, verovatno ni jedno nije ni blizu onog što se desilo Branku Kuveljiću iz Prokuplja. Njemu je, u centru tog grada, pauk odneo auto 2007. godine, a nazad ga je dobio tek 2010. godine.
Kako je Kuveljić rekao Potrošačkom savetniku, on vozilo nije parkirao u centru grada zato što je hteo već zato što je na to bio prinuđen. Kuljević je rekao da je 13. decembra 2007. godine krenuo automobilom u selo da obiđe roditelje, kada mu je u centru grada puklo crevo za gorivo.
„Zamolio sam radnika koji je radio na parkingu samo da odvedem dete do kuće. Posle 45 minuta, do sat vremena, vratio sam se, ali automobila nije bilo. Krenuo sam od saobraćajne policije da tražim gde je vozilo. Automobil je završio u Parking servisu“, naveo je Kuveljić.
Prema njegovim rečima, na insistiranje da preuzme vozilo tražili su mu 8.000 dinara. Na njegovo insistiranje da mu objasne zbog čega mu je vozilo odneto, nadležni su u više navrata, navodili potpuno različite razloge za izdavanje naloga Parking servisu.
„Prvi razlog je bio znak za zabranjeno parkiranje. Na lice mesta sam izašao sa saobraćajcem, ali znaka nije bilo. Drugi razlog je bio da nisam ostavio prostor od metar i šezdeset za prolazak pešaka“, rekao je Kuveljić.
Kada je otišao na plac Parking servisa, Branka je sačekalo još jedno neprijatno iznenađenje.
„Od kapije nisu hteli dalje da me puste čak ni da uzmem svoje lične stvari, a imao sam dosta vrednih stvari. Njihova priča je bila da dok se ne plati ne mogu ni do automobila. Ja sam tražio da mi daju račun ili rešenje bilo kakav papir na osnovu čega bi mogao da platim. Tražili su samo keš, prvo 8.000 pa onda 6.000, zatim, polovinom 2009, 4.000“, istakao je Kuveljić.
Najveće iznenađenje je tek sledilo. U aprilu 2008. Branko dobija kaznu za saobraćajni prekršaj učinjen njegovim vozilom iako se ono, po njegovim tvrdnjama, od decembra 2007. nalazi na placu Parking servisa.
Ako su Brankove tvrdnje tačne, izgleda da je neko neovlašćeno koristio njegov automobil, što se ne bi ni znalo da vozilom nije napravljen saobraćani prekršaj. Branko je pokušao da svoja prava zaštiti preko pravosudnih organa tako što je uložio žalbu na rešenje o kazni.
U ovom slučaju potvrdila se izreka da je pravda spora ali dostižna. Posle gotovo dve godine stigla je presuda Prekršajnog suda u Prokuplju kojom se ukida rešenje MUP-a o kažnjavanju Branka Kuveljića.
No, tu nije bio kraj problemima sa Parking servisom. Auto je i dalje stajao na njihovom placu, a nadoknada za odnošenje vozila i troškovi ležarine daleko su premašili vrednost Brankove „Zastave 101“. Vozilo je vraćeno tek nakon intervencije Načelnice opštinske uprave Vide Momčilović.
„Posle tri godine natezanja vozilo mi je vrađeno uz pomoć Vide Momčilović, kojoj bih hteo da se javno zahvalim“ kaže Kuveljić. Nažalost, posle više godina stajanja na parkingu i ne samo zbog uobičajenog propadanja automobila usled dugog mirovanja, vozilo više nije bilo upotrebljivo.
„U međuvremenu dok je automobil stajao sa njega je skidao svako šta mu je bilo potrebno, gume, brisače, delove iz gepeka. Došao sam ovde podigao auto i on je završio na otpadu, kao totalna šteta 14 dinara po kilogramu“, navodi Kuveljić.
U ovoj priči nedostaje odgovor druge strane, ali njega Potrošački savetnik nije uspeo da dobije. Nadležni iz vremena kada je Kuveljiću odnet auto, odgovarali su da više nisu nadležni i ovlašćeni da daju izjave. Oni koji su sada nadležni, rekli su nam da tada nisu bili nadležni pa ne mogu da komentarišu.
