Republika Srbija već više od deset godina prodaje vozila za koja naši organi znaju da su na Interpolovoj poternici i da će kupcu biti oduzeta na granici.
Među žrtvama takve prakse je i Vesne Praće iz Slovenije čije vozilo je oduzeto u Srbiji, a po presudi treba da bude prodato. Ona je pozajmila svoj novi kombi marke Mercedes Benz deveru koji je vlasnik „rent-a-car“ agencije u Sloveniji.
„Moj dever je iznajmio automobil osobi koja je pokazala da ima slovensku ličnu kartu, a na kraju je ispalo da je on ukrajinski državljanin.“, ističe Vesna.
Kako kaže, ona nije mogla da stupi u kontakt sa ukrajinskim državljaninom Popkov Dmitrom. Nakon nekog vremena on im se javio i rekao da je policija u Srbiji vozilo oduzela. Tada je slučaj prijavila slovenačkoj policiji.
„Oni su rekli da je bio napravljen neki carinski prekršaj, da je treća osoba to vozilo vozila, a ta osoba je bila neki srpski državljanin.“, objašnjava Vesna.
Vozilo je oduzeto Ibrović Avdu, jer državljani Srbije koji nemaju trajni boravak u inostranstvu, ne smeju na našoj teritoriji da voze vozila za koja nije plaćena carina i nisu registrovana u Srbiji. Kako u presudi piše, Ibrović je objasnio da je pozajmio vozilo od Dimitro Popkova iz Celja. Advokat Vesne Praće nam rekao da je sud naložio da se vozilo preda Carinarnici Niš koja će, kako u presudi piše: „prodati vozilo na javnoj licitaciji“.
Vlasnik agencije S-Alibi koja se bavi vraćanjem ukradenih vozila Novo Vidojević nam je rako da ovo nije jedinstven slučaj. Republika Srbija ovakvim postupcima pravi probleme vlasniku vozila, nesrećnom kupcu vozila i sebi jer se izlaže opasnosti da nakon tužbe vlasnika plati mnogo više od realne vrednosti vozila.
„Imali smo slučaj recimo prije dve tri godine, prodali su vozilo za oko 4.000e, a platili su 32.000e štetu po sudskoj presudi i taj postupak u parnici je trajao ja mislim 7 godina.“, kaže Vidojević.
On dodaje da se u okolnim zemljama i zemljama Evropske unije vozila daleko brže vraćaju vlasniku. Kod nas se slučajevi razlikuju od volje sudije.
„Ako u jednoj Sloveniji koja ima sličan procesni zakon vrate vam vozilo za 7 do 15 dana, u Srbiji vam vrate za 3, 4 godine ako se vodi postupak.“, objašnjava Vidojević.
Postoje dokazi da su nadležni iz Uprave carina već duže vreme zabrinuti zbog posledica prakse da se ukradena vozila prodaju umesto da se vraćaju vlasnicima. Uprava carina je još 2007. godine uputila dopis Ministarstvu pravde u vezi ovog problema. Tadašnja pomoćnica ministra, a potom i Ministarka pravde Snežana Malović je odgovorila da ukoliko je roba, odnosno, vozilo, predmet prekršaja, organ za prekršaje može da odluči da li će se vozilo: ,,uništiti, prodati ili predati zainteresovanom organu ili organizaciji”.
U daljem tekstu piše da ukoliko carinarnica proda robu koja je predmet carinskog prekršaja na licitaciji, carina nema obavezu da robu vrati vlasniku, bez obzira da li se radi o stranom ili domaćem državljaninu već je: ,,vlasnik robe legitimiran da podnese zahtev pred domaćim sudovima za naknadu štete, ali ne od carinarnice koja je predmete prodala, već od učinioca prekršaja”.
Slovenački MUP nam je potvrdio da vozilo potražuju preko Interpola i da su tu informaciju prosledili MUP-u Srbije te da će u slučaju policijske provere vozilo biti oduzeto. Ako kupac Vesninog vozila sa njim krene u neku stranu državu može biti prilično siguran da će to vozilo biti oduzeto.
Uprava Carina, koja dobija od suda zadatak da proda vozila je našla način kako da se zaštiti od tužbi nesrećnih kupaca ukradenih vozila. Među dokumentima koje kupac potpisuje je i izjava u kojoj se na kraju podužeg teksta nalazi i rečenica:
„(…) upoznat sam u celosti i sa činjenicom da je konkretno vozilo predmet potrage u inostranstvu.“
Ako planirate da kupite vozilo na aukciji Carine dobro razmislite jer vam se može desiti da bez tog vozila ostanete prvi put kad pređete granicu. To se desilo Božidaru Jovkoviću iz Pančeva koji je kamper vozilo kupio na Javnoj prodaji koju je organizovala carinarnica Kraljevo.
