Jedan potpis na zahtevu za priključenje stepenišnog svetla iz 1998. godine nekadašnjeg predsednika kućnog saveta Radoljuba Stanojevića iz Mladenovca može da košta više od 100.000 dinara.
Radoljub se, kako kaže, prihvatio posla predsednika kućnog saveta stambene zgrade pre oko 20 godina. Tada nije znao kakve nevolje ta dužnost može da mu donese. U januaru 2014. godine, Stanojević je od izvršitelja dobio zaključak kojim se obavezuje da isplati oko 105.000 dinara duga svih stanara stambene zgrade za zajedničku električnu energiju.
,,Sudski izvršitelj mi je poslao zahtev da u roku od 8 dana isplatim kompletnu sumu na osnovu dugovanja. Može se desiti da mi Elektrodistribucija sve to naplati, ali od stanara ne verujem da ću moći da naplatim potraživanja“, kaže Radoljub.
Poseban problem je i to što u hodniku zgrade nema struje jer je Elektrodistribucija zbog dugova prekinula isporuku. Sa druge strane, iz EDB-a su, kako Radoljub kaže, poručili da neće ukloniti strujomer dok se dug ne izmiri.
,,Pre 2-3 godine nama je isključena električna energija i dan-danas nama stižu računi za obračunsko mesto gde nema energije. Potrošnja je nula, a računi uvek stižu oko 450 dinara mesečno, na godišnjem nivou to će biti glavni dug sa kamatom od 5-6 hiljada dinara. Sad, kako stanarima reći da daju novac za uslugu koju nemaju“, objašnjava on.
U zaključku koji je poslao izvršitelj piše da je izvršni dužnik za zajedničku električnu energiju „Kućni savet – Stanojević Radoljub“. Ova formulacija je zanimljiva zbog toga što Stanojević tvrdi da već duži niz godina nije predsednik kućnog saveta.
U Opštini Mladenovac navode da je proverom u službenoj evidenciji utvrđeno da ,,kućni savet u ulici Strahinjića Bana br. 4 nije registrovan, te ni gospodin Radoljub Stanojević nije evidentiran kao predsednik kućnog saveta“.
To znači da Elektrodistribucija Beograd dužnicima smatra kućni savet koji više ne postoji i Radoljuba Stanojevića koji više nije zastupnik te stambene zgrade. Pitali smo Elektrodistribuciju na osnovu čega se gospodin Stanojević kao nekadašnji predsednik kućnog saveta obavezuje da plati dugovanja za zajedničku električnu energiju.
U odgovoru EDB navodi da se ,,brojilo vodilo na njega, kao fizičko lice“.
U EDB-u dodaju da se oni ne bave time ko obavlja koju funkciju u zgradi i da Elektrodistribucija za zajedničku struju duži ,,stanara koji je prijavio brojilo na svoje ime. Dužnik ne mora da bude predsednik skupštine stanara zgrade“.
Od nadležnih u EDB-u smo tražili na uvid dokument koji dokazuje da se brojilo zajedničke električne energije vodi na Radoljuba Stanojevića. Ispostavilo se da dokument na osnovu kog Elektrodistribucija Beograd duži Stanojevića postoji od 1998. godine. Radoljub Stanojević je zaista tada potpisao zahtev za priključenje stepenišnog svetla u stambenoj zgradi i na prijavi za priključenje na elektrodistributivnu mrežu od pre 16 godina nalazi se njegovo ime. Međutim, zahtev za priključenje je neko morao da potpiše kako bi stanari zgrade uopšte dobili stepenišno svetlo.
Komora izvršitelja: Uputite prigovor na izvršenje
Svetlanu Manić, portparolku Komore izvršitelja smo pitali da li se često dešava da se predsedniku kućnog saveta naplaćuju dugovi za zajedničku električnu energiju u zgradi.
,,Vrlo retko. To je verovatno zaostalo iz nekog ranijeg perioda, nisu ažurirani podaci izvršnih poverilaca. U bazama komunalnog preduzeća stoji određeno lice koje možda više i ne živi na toj adresi i najbolje bi bilo da se stranke obrate komunalnim preduzećima i da provere koliko je ta baza ažurirana i koliko odgovara stanju na terenu“, kaže Manić.
Zaključak o izvršenju koji je Stanojević dobio ima i drugih spornih tačaka. Na primer, Elektrodistrubucija duži ,,Kućni savet – Radoljuba Stanojevića“ za period od februara 2004. do juna 2013. godine. U Izvodu iz poslovnih knjiga koji je poslao EDB postoji dokaz za isporučenu električnu energiju tek od avgusta 2006. godine, te, dakle, nedostaju verodostojne isprave za period od 2004 – 2006. godine.
Takođe, prema Zakonu o obligacionim odnosima, potraživanje naknade za isporučenu električnu energiju zastareva ukoliko se u roku od godinu dana ne pokrene postupak pred sudom. To znači da je dug kućnog saveta od 2004. do januara 2013. godine zastareo.
Portparolka Manić objašnjava da se izvršitelji ne bave time da li je potraživanje zastarelo, već je to takozvani materijalni prigovor ,,koji bi dužnik trebalo da istakne u svom prigovoru na izvršenje“.
,,Sud će, naravno, u tom delu prigovora, prigovor izvršnog dužnika usvojiti i za deo zastarelog potraživanja neće dozvoliti izvršenje“, dodaje ona.
Manić kaže da je u slučaju Radoljuba Stanojevića rešenje podnošenje prigovora u kome bi se naveli svi razlozi za neizvršenje zaključka. Stanojević je upravo to i učinio i preko zastupnika uputio prigovor Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Ostaje da se vidi da li će sud uvažiti Radoljubov prigovor.
