Tojota je mnogima, sinonim za inovativne, kvalitetne i dugotrajne automobile. Međutim Vlastimira Stajković, iz Niša tvrdi da nova Tojota Auris, koju je ona kupila 2010 za 16.000 evra, sve samo ne kvalitetna. Po njenim rečima ona već mesecima ne može čak ni da istera auto iz garaže,. Kako Vlastimira tvrdi problemi su se javili brzo nakon kupovine.
„Prvi problem se javio na 9.000km. U servisu je konstatovano da je automobil potrošio između 1,7 i 1,8 litara ulja.“
Vlastimira kaža da su joj, nakon dolivanja ulja, Serviseri u Raveksu, kompaniji koja je ovlašćeni distributer i serviser Tojotinih vozila u Nišu, predložili da nastavi da vozi svoje vozilo i da pažljivo prati nivo ulja u motoru. Međutim:
„Ubrzo posle toga upalilo se crveno svetlo zbog prekomerne potrošnje ulja. Automobil je morao da bude odšlepan do servisa. Predložili su mi da se zameni motor. Ja sam pristala da se to uradi u maju mesecu 2011.“
Koliko je motor trošio ulja, vidi se i na nalepnicama koje su u servisu stavljali prilikom svakog dosipanja. Poslednji put je doliveno čak 2,7 litara ulja što je izrazito mnogo imajući u vidu da u motor ugrađen u Vlastimirinu Tojoto, po specifikacijama, staje 4,3 litra ulja.
Problemi sa registracijom vozila nakon zamene dela motora
U trenutku da su Vlastimiri saopštili da će joj zameniti motor, ona je mislila da je problem rešen, međutim pravi problemi su tek tada počeli jer kako kaže:
„Nikakve papire nisam dobila o tome šta je urađeno.“
Vlastimira tvrdi da joj Odgovorni iz Raveksa više meseci nisu dali svu prateću dokumentaciju i da su za to vreme, uz pomoć jedne agencije za registraciju vozila bezuspešno pokušavali da promene broj motora u saobraćajno dozvoli. Vlastimira je, kako kaže shvatila
„Krajem avgusta da nešto nije u redu. Na moje insistiranje Mad auto je dao celokupnu dokumentaciji. Obratila sam se SUP-u. Oni su mi predložili da utvrde poreklo motora koji je ugrađen u moj auto. Tada sam shvatila da meni nije zamenjen ceo motor, već je stavljen tzv. „polumotor“ . MUP je konstatovao da je na tom polumotru broj koji se razlikuje od broja motora koji mi je upisan u saobraćanoj dozvoli. Taj broj ne postoji ni na jednom dokumentu, ni na jednoj carinskoj deklaraciji koja je pratila taj polumotor.“
Vlasimira je znala da to SUP odbija da promeni broj motora u saobraćajnoj dozvoli znači i da ona neće moći da registruje vozilo po isteku registracije pa je na sve moguće načine pokušala od avgusta do januara da nađe potvrde kojima ću da dokaže poreklo motora.
Njeni pokušaji su bili bezuspešni. MUP 11.01.2012. doneo rešenje kojim odbija Vlastimirin zahtev da se produži registracija njenog vozila jer u jedinstvenoj carinskoj ispravi, koju su Ravex i Tojota Srbija priložili, stoji da broja motora predmetnog vozila nema.
Odgovorni u Tojoti Srbija, na naše pitanje da li su oni načinili neki propust i da li su utvrdili ko je kriv za to su odgovorili da
Od strane Toyote nije bilo propusta. Motor je uvezen i distribuiran zajedno sa svim ostalim delovima koji se svakodnevno uvoze.
Upravo u činjenici da je motor uvezen kao deo može ležati uzrok problema. Na sajtu Uprave carina stoji da
Kada se u carinskom postupku pojavi motor za vozilo, kao rezervni deo, bez ukucanog broja, carinarnica će odobriti uvoz istog jer je za carinsku službu bez uticaja činjenica o broju motora.
Dakle, motor može da se uveze bez naznačenog broja, ali u MUP-u vozilo ne možete da registrujete ako na pratećoj dokumentaciji ne stoji broj motora.
Kakve su carinske procedure i da li je uzrok problema birokratske prirode ili je u pitanju nešto drugo, Vlastimira nije dužna da zna niti bi to trebalo da je interesuje. Jedino što nju zanima je kad i kako će problem biti rešen.
Iz Tojota Srbija nam je odgovoreno da:
Toyota ovim putem, kao i do sad, nudi mogućnost popravke/zamene motora.
Međutim, Vlastimira smatra da to nije adekvatna ponuda jer, kako nam je rekla sumnja da njeno vozilo ima još skrivenih nedostataka i tvrdi da:.
„Osoba koja je parkirala pored mene, zakačila je levog krila mog automobila. Tom prilikom sam primetila da je moje vozilo gitovano. To sam prijavila kao i što prijavila promenu na samom krilu oko kedera u sedmom mesecu. Videla sam da je cela hauba ispeckana. Tražila sam da se utvrdi da li je vozilo ofarbano u skladu sa standardima. Na moje primedbe nikada nisam dobila odgovor.“
Mada je na osnovu merenja debljine farbe lako utvrditi da li je vozilo gitovano i naknadno farbano na osnovu merenja debljine farbe, to nije dovoljan dokaz da bi se reklo da je Vlastimiri prodato oštećeno vozilo. Naime, teško je utvrditi trenutak kada je nastalo oštećenje. Da li se to desilo pre prodaje ili posle prodaje, pa samim tim i teško je znati ko je u pravu Vlastimira ili Tojota Srbija i Ravex koji joj je prodao vozilo.
Neosporno je samo da nije smelo da se desi da Vlastimira ne može da registruje vozilo. Vlastimira je tužila prodavca.
