Kako institucije u Srbiji utvrđuju da li voda iz vodovoda može da se pije ili ne, velika je zagonetka. U dva susedna mesta, Kikindi i Zrenjaninu, izgleda važe drugačiji zakoni i pravilnici te je voda za piće u Zrenjaninu zabranjena za piće od 2004. godine dok u Kikindi koja ima sličan kvalitet vode ona nije zabranjena za piće.
U Zrenjaninu je proglašeno da voda iz vodovoda nije zdrava za piće jer je koncentracija arsena veća od dozvoljene. Sa druge strane, u Kikindi je voda zvanično ispravna, iako je Zavod za javno zdravlje u Subotici 2012. godine dostavio stručno mišljenje da voda u Kikindi ne odgovara zahtevima Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. U mišljenju se navodi da je voda neispravna zbog ,,boje, povećane koncentracije amonijaka, povećanog utroška kalijum-permanganata, povećane koncentracija ortofosfata, arsena i natrijuma“.
Zašto se pravilnik o ispravnosti vode ne poštuje?
Bez obzira na ovakve rezultate, inspekcija u Kikindi nije izrekla meru zabrane upotrebe vode iz vodovoda za piće. Iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine su u svom stručnom mišljenju naveli da, iako potencijalno može da bude opasna po zdravlje, koncetracija arsena u vodi ,,ne predstavlja akutno toksične koncetracije arsena“. Takođe, iz kikindskog Zavoda za javno zdravlje su nedavno istakli da mikrobiološki voda ima ,,relativno zadovoljavajući procenat neispravnosti i zdravstveni rizik je nizak“.
Aleksandar Korać, predstavnik Udruženja potrošača Kikinde, kaže da je ogorčen zbog ovakvog ponašanja nadležnih institucija jer, kako navodi, ,,Zavod za javno zdravlje ima neke vrlo čudne nazive za neispravnost, poput ,zadovoljavajuće neispravno’. To su složenice koje omogućavaju da se voda ne zabrani za piće“.
,,Čiji je interes da se voda ne zabrani, mi kao udruženje potrošača ne želimo da ulazimo, ali postoji nečiji interes“, kaže Korać.
Najočigledniji dokaz da se rezultati analize vode za piće ignorišu je slučaj sela Sajan kod Kikinde. Još 2012. godine Institut za javno zdravlje Vojvodine utvrdio je da je koncentracija arsena u vodi iz vodovoda u tom mestu 0,075mg/l, što je sedam puta više nego što je pravilnikom dozvoljeno.
Osim toga, sanitarni inspektor je u selu Klek kod Zrenjanina 2004. godine zabranio korišćenje vode iz vodovoda za piće, a voda u tom mestu je tada imala čak nižu koncetraciju arsena nego u Sajanu. Sanitarna inspektorka za Severnobanatski upravni okrug Jadranka Šarenac Ciganović nije želela da komentariše to što sanitarni inspektori očigledno ne postupaju isto na osnovu istih rezultata analiza vode. Ipak, priznaje da ,,prema analizama izvršenim u toku juna meseca 2014. godine izmerena koncentracije arsena u naselju Sajan su iznosile od 0,0601mg/l u vodi iz bunara do 0,0745 mg/l sa mreže, te će se izreći mera zabrane vode za piće“.
O tome zašto se do sada nije reagovalo na ove rezultate direktor JKP ,,6. oktobar“ nije našao vremena da odgovori, a odgovore na pitanja u vezi sa povećanom koncetracijom određenih supstanci u vodi za piće nismo dobili ni od Zavoda za javno zdravlje Kikinde.
Koliko košta decenija bez čiste pijaće vode?
Jedan od ranijih argumenata kikindskog vodovoda zbog čega se ne zabranjuje upotrebu vode iz vodovoda je taj što je, kako oni tvrde, voda iz vodovoda bolja i jeftinija od flaširane. Naime, ako se pogleda Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, vidi se da pravilnik dozvoljava, između ostalog, pet puta veću koncetraciju arsena u flaširanoj nego u pijaćoj vodi. To znači da bi Kikinđani, čak i da upotrebljavaju samo flaširanu vodu, opet bili u situaciji da piju vodu koja je u pojedinim aspektima lošija od tzv. česmovače, a pri tome bi izdvajali znatne količine novca za kupovinu flaširane vode.
Upravo to se događa u Zrenjaninu, gradu u kojem je u prošloj deceniji zabranjeno korišćenje vode iz vodovoda.
Zdravko Vujasinović, predstavnik građanske inicijative ,,Naš grad-naša stvar“, kaže da se može izračunati koliko građane košta decenija zabrane korišćenja vode iz vodovoda za piće.
,,Građani Zrenjanina daju oko 20 hiljada evra dnevno za flaširanu vodu iz samoposluga, znači, 20 hiljada evra dnevno puta 30 dana, očigledno neki interes postoji u svemu tome“, navodi on.
Ovu računicu Zdravko zasniva na pretpostavci da svaki stanovnik Zrenjanina kupi jedan litar vode dnevno. Jednostavnom računicom se dolazi do zaključka da su Zrenjaninci za deset godina potrošili 72 miliona evra na vodu. Izgradnja fabrike vode ,,Makiš 2“ u okolini Beograda koštala je 40 miliona evra, znači, skoro dvostruko manje.
Direktor preduzeća ,,Vodovod i kanalizacija“ u Zrenjaninu Goran Tajdić ipak smatra da je, posle dva propala tendera za izgradnju fabrike vode, Zrenjanin na pragu rešenja. Kako on objašnjava, opštinska vlast u saradnji sa vodovodom sada raspisuje treći tender kojim odustaje od izgradnje sopstvene fabrike.
,,Ideja je da oni koji se jave na ovu javnu nabavku ulože svoj novac i tehnologiju, a mi samo tražimo proizvod, a to je zdrava pijaća voda koja će odgovarati Pravilniku Republike Srbije“, kaže Tajdić.
Tajdić kaže da je cena koju grad Zrenjanin može da plati firmi koja će pomoću svoje tehnologije prečišćavati vodu 28 centi po kubiku, što je približno 33 dinara. Na pitanje koliko je 33 dinara realan predlog, budući da je sa firmom Vasertehnik pre dve godine ugovorena cena od 40 dinara po kubiku, a za taj novac Vasertehnik je trebalo da vodu prečisti po evropskim standardima koji su blaži od domaćih, Tajdić priznaje da postoji verovatnoća da niko ne ispuni uslove javne nabavke.
,,Ali, ja ne želim u to da verujem. Verujem da na ovaj način do kraja 2015. može da se reši problem pijaće vode u Zrenjaninu“, dodaje on.
Problem sa ovakvom nabavkom je i to što nakon isteka ugovora Zrenjaninu ništa neće ostati. Tenderom je predviđeno da fabrika vode ostane u vlasništvu pružaoca usluga. Zrenjanin ovim rizikuje da dođe u situaciju da ne može da raskine ugovor sa privatnim preduzećem, a da se cena usluge poveća iznad prvobitno ugovorene cene kroz anekse ugovora zbog, kod nas uvek prisutnih, neplaniranih okolnosti ili da se usluga ne izvršava u skladu sa prvobitnim planovima.
Kada je reč o tehnologiji za prečišćavanje vode, Kikinda je takođe u nezavidnoj situaciji. Predsednik Opštine Kikinda Pavle Markov priznaje da bi se Opština, ukoliko bi voda bila zabranjena, našla u velikom problemu. Tehnologija za prečišćavanje vode je, kako on navodi, veoma skupa.
,,To su iznosi koje opština realno ne može da izdvoji iz svojih sredstava i tu leži problem u smislu da prethodnih 20 godina niko nije mogao da reši ovaj problem jer nikada nisu bila dovoljna sredstva da se ovako nešto izgradi“, objašnjava Markov.
Kako on navodi, Kikinda trenutno ima pilot postrojenje za prečišćavanje vode za koje se još uvek čekaju rezultati studije izvodljivosti. Za taj program prečišćavanja vode potrebno je podići kredit, doduše, kako on tvrdi, pod povoljnim uslovima.
Dok je jasno zašto je lokalnim samoupravama teško da reše problem sa snabdevanjem ispravnom vodom, nije jasno samo zašto se građanima otvoreno ne saopšti da li je voda koju piju ispravna. Pravilnik o ispravnosti vode je isti u celoj Republici. Nejasno je zašto republičke i pokrajinske vlasti dopuštaju da se ovaj pravilnik u nekim mestima poštuje, a u nekim ne.
