Zašto daljinsko grejanje mora da se plaća čak i kada ga ne koristite

Kao prednost plaćanja daljinskog grejanja po utrošku se uvek navodi to što se plaća samo energija koja se koristi. Međutim Aleksandar Savić je saznao da čak i kad uopšte ne koristi grejanje, računi za grejanje i dalje stižu.

Aleksandar Savić je među mnogobrojnim građanima koji su mislili da neće plaćati grejanje kad ga ne koristi jer njegova zgrada plaća daljinsko grejanje po utrošku. Naš sagovornik je tek posle nekoliko meseci saznao da to i nije baš tako, i to nakon što mu je stigla opomena za neizmirene račune, iako on nikada nije odvrnuo ventile na radijatorima.
„Kad su postavljeni radijatori u investitorskoj firmi „Top gradnja“ mi je rečeno da u mom lokalu grejanje nije pušteno jer instalacije nisu ispitane“, kaže Aleksandar Savić i dodaje da se zbog te činjenice nije smeo da pusti grejanje. Aleksandru nije jasno na osnovu čega računi, ipak, stižu.

„U „Beogradskim elektranama“ su mi rekli da od toplane do moje zgrade gube neku količinu tople vode i da to moram da platim. Postavio sam im pitanje zašto da plaćam kad nemam grejanje“, priča Aleksandar nezadovoljan objašnjenjem iz tog preduzeća.

U „Beogradskim elektranama“ smatraju da Aleksandar Savić ima grejanje jer su omogućili da njegov lokal može da koristi toplotu u svakom momentu.
„Prilikom tehničkog pregleda, obavljenog 20.11.2013. godine, u predmetni lokal nije bio omogućen pristup, ali je konstatovano da je isti priključen na sistem daljinskog grejanja preko spratnog ormana u stepenišnom prostoru objekta“, tvrde u „Beogradskim elektranama“.

Takođe, navode i da je podnosilac prijave za priključenje „Top gradnja“ dostavio Zapisnik o aktiviranju uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje toplotne energije kojim je obuhvaćen i gore navedeni lokal.

Firma „Top gradnja“ zapravo je suinvestitor stambenog objekta zajedno sa Aleksandarom Savićem. Direktor pomenute firme Pajo Todorović kaže da ispada da se gospodin Savić žali na sebe.
„Objekat je priključen na daljinsko grejanje. Problem je, koliko smo mi upoznati, što gospodin Aleksandar neće da plaća ni obavezan deo, od oko 30 odsto, za održavanje sistema“, kaže Todorović.

Postojanje obaveznog dela od 30 odsto, koji se plaća bez obzira na to da li koristite grejanje ili ne, iznenađenje je za većinu građana, baš kao i činjenica da „Beogradske elektrane“ ne vrše obračun potrošnje.

U Aleksandrovom slučaju to radi kompanija „Brunata“ uz pomoć uređaja, koji sa nazivaju delitelji, a postavljaju se na svako grejno telu u stanu. Delitelji beleže koliko je toplote sa radijatora prešlo u prostoriju. Na osnovu tih podataka ukupna potrošnja toplote za celu zgradu deli se na pojedine stambene jedinice. Impulse na deliteljima očitava „Brunata“, pa samim tim i obračunava koliki je dug za grejanje po stanu.

Prema rečima Miodraga Palibrka iz „Brunate“ postoji fiksni i varijabilni deo duga.
„ Fiksni deo je za održavanje sistema i raspoređuje se stanarima prema instalisanoj snazi grejnih tela u objektu. Varijabilni deo se obračunava prema isporučenoj toploti u stanu ili stambenoj jedinici“, objašnjava Palibrk.

Odluku o tome koliki je fiksni, a koliki varijabilni deo, donosi skupština stanara ili, ako još nije formirana, firma koja vrši raspodelu potrošnje. Fiksni deo se kreće u rasponu od 10 do 30 odsto. U zgradi, u kojoj se nalazi Aleksandrov lokal, važi odnos 30/70, što znači da je u obavezi da plati 30 odsto zajedničke potrošnje, raspodeljene prema kvadraturi stanova, iako delitelji u lokalu pokazuju nula impulsa. Zajednička potrošnja nastaje, kako su nam objasnili u „Brunati“, ali i u „Beogradskim elektranama“, zbog gubitaka na instalacijama takozvane toplotne dobiti iz drugih stanova i iz toplote samih cevi, koje prolaze kroz stan, čak i kada se radijatori u stanu ne koriste.

Ono što građane zbunjuje je način na koji se izračunava zajednička potrošnja toplote u nekom stambenom objektu.
„Moguće je izračunati koliko je zajednička instalacija, koji je to procenat u odnosu na radijatore i doći ćemo do cifre od oko 20 posto, ali to važi kada su svi radijatori uključeni i rade punom snagom“, kaže Palibrk.

Međutim, on napominje da taj procenat može da raste.
„U jednom periodu je sigurno između 30 i 40 posto tih radijatora ugašeno, tako da se automatski menja odnos između instalisane snage cevne mreže i grejnih tela“, dodaje Palibrk.

Ovo znači da će i u sistemu naplate daljinskog grejanja neko opet plaćati više, a neko manje nego što treba.
Aleksandar smatra da ovakvo obrazloženje nije logično.
„Trebalo bi da mogu da izaberem da li ću da imam grejanje ili ne. Ako ne želim da imam grejanje, koji zakon može da me osudi?“, pita se Aleksandar i kaže da je dobio poslednju opomenu pred utuženje koju ne namerava da plati.

U „Brunati“ ističu da je poseban problem što lokana vlast u Beogradu ovu oblast nije precizno uredila.
„Prema Odluci o naplati komunalnih delatnosti iz 2003. se spominju delitelji i kako se vrši preraspodela. Međutim, nije do kraja definisano kako se vrši preraspodela. Konkretno, nije definisana ta zajednička potrošnja, koja evidentno postoji u samoj zgradi“, objašnjavaju u toj firmi.

Zajednička potrošnja energije se plaća kroz fiksni deo obaveze. Za razliku od Beograda, nekoliko gradova je precizno definisalo odnos fiksnog i varijabilnog dela. Na primer, u Bečeju je taj odnos strogo 30/70.

Lokalne samouprave mogu da donesu odluku i da fiksni deo bude procentualno visok. Posledica takve odluke bila bi nagrađivanje onih koji više troše energiju, a ne onih koji je štede.
Jedino što je u ovom trenutku sigurno je da će u novom sistemu grejanja po utrošku svi plaćati grejanje, pa čak i oni koji ga ne koriste.