Sve su češće tvrdnje investitora da će grejanje u stanu od 50m2 koji oni grade koštati samo 1.000 do 1.500 dinara. Veri Graovac je rečeno da će tako malo plaćati, jer stan greju toplotne pumpe, a zgrada je tako dobro izolovana da je to prvi objekat u Srbiji koji pripada A+ energetskom razredu.
Ispostavilo se da je to daleko od istine i da je Henkel izdao energetske pasoše koji lažno predstavljaju da je zgrada mnogo bolja nego što jeste.
Veri i ostalim kupcima, predočene su samo prednosti toga što se zgrada greje pomoću toplotne pumpe, a nije im je rečeno da će zbog toga imati neke troškove i probleme koji ne postoje u zgradama priključenim na gradsku toplanu.
Vera kaže da ona plaća iznenađujuće visoku mesečnu nadoknadu za očitavanje pumpi.
Niko nam nije rekao da ćemo imati dodatne troškove za očitavanje koji iznose 500 dinara mesečno i troškove održavanja toplotnih pumpi.
Već samo trošak očitavanja od 500 dinara, koji se plaća svih 12 meseci, podiže trošak grejanja za 30 do 50% u odnosu na obećanih 1.000 do 1.500 mesečno.
Vera tvrdi da nisu tačne tvrdnje investitora o ceni grejanja.
Za grejanje je obećano 30 dinara po kvadratu, a ispostavilo se da je to 80.
Ovo znači da trošak grejanja 50m2 nije samo 1.000 do 1.500 RSD već je oko 4.000. Vera nam je rekla da je za prvi puni mesec nakon useljena platila grejanje 5.650 dinara. Pošto njen stan ima oko 57 kvadrata, to znači da grejanje u januaru 2017. koštalo praktično 100 dinara po kvadratu. To je „samo malo“ više od reklamiranih od 23 do 30 dinara koliko je navedeno u magazinu AustroTherma da će grejanje koštati.
Vera kaže da je nakon toga prestala da greje ceo stan je mora da uštedi.
Investitori koriste i računovodstvene trikove kakao bi prikrili stvarnu cenu grejanja. Toplotne pumpe troše električnu energiju, koja se često naplaćuje kroz stavku „zajednička električna energija“. Tako se fiktivno umanjuje trošak grejanja.
Stanare zgrada koje imaju toplotne pumpe više brine nešto drugo.
Neizvesno je i briga je svih stanara šta će biti sa toplotnim pumpama kada se pokvare i to znači moramo sami plaćati – kaže Vera.
Stručnjaci koji za različite institucije i službe Grada Beograda održavaju toplotne pumpe već više godina, upozoravaju građane baš na ovakve probleme.
Miloš Luković ima dugogodišnje iskustvo u održavanju toplotnih pumpi za Predškolsku ustanovu „11. april“ i na osnovu toga ističe da pre kupovine stana u zgradi koja se greje na toplotnu pumpu ili kupovine pumpe za kuću, kupci moraju da se raspitaju oko više stvari, ali prvenstveno oko sledećeg:
„Bitno je da znaju da je neophodno da imaju odgovarajuću tehničku podršku, odnosno logistiku oko servisiranja tih pumpi. Na našem tržištu ima malo firmi koje mogu adekvatno da održavaju pumpe.“– navodi Miloš Luković.
Na osnovu žalbi kupaca, znamo da se dešava da i po deset ili više dana niko ne dođe da servisira pumpe, a nisu ni retki slučajevi da se majstori nikada i ne pojave.
Problem je i to što je dosta toplotnih pumpi, koje koriste toplotu podzemnih voda „pogrešno“ ugrađeno.
Za njihov pravilan rad potrebno je da vrate u zemlju vodu koju su uzele iz nje, a to povećava troškove investitorima jer moraju više da buše.
Jednostavnije rešenje za investitore je da se voda ispušta u kanalizaciju. Zbog ovako „praktičnog“ rešenja, dešava se čak i u Vojvodini koja ima obilje podzemnih voda, da bunar presuši jer je pumpa iscrpela svu vodu oko sebe i zato ne može više da greje.
Stanari takav problem ne mogu brzo, niti lako da reše, naročito jer nije baš jednostavno probušiti novu rupu, tj. bunar pored pumpe u podrumu ili pored zgrade.
U Gradu Beogradu kažu da toplotne pumpe često jesu dobro rešenje, ali da je jako važno imati realna očekivanja.
„U principu, te toplotne pumpe sigurno će doneti neku uštedu na duži vremenski period. Kratkoročno, one ne donose ono što ljudi očekuju samim ugrađivanjem i puštanjem u pogon tih pumpi. Potrebno je da prođe dugi niz godina da bi mi osetili neku uštedu.“ – kaže Miloš Luković
Pod dužim periodom podrazumeva se pet ili više godina.
Miloš smatra da je glavni uzrok problema sa toplotnim pumpama to što:
„U našoj zemlji ne postoji regulatorno telo koje bi vršilo kontrolu prilikom izvođenja radova na uvođenju sistema grejanja putem toplotnih pumpi, njihovom puštanju u rad i održavanju. Sa druge strane u Gradu Beogradu, toplane pre priključenja zgrade na daljinsko grejanje izvrše kontrolu instalacije i opreme te vrše održavanje sistema“
Kupci stanova grejanih toplotnim pumpama u punoj meri probleme osete kada istekne garantni rok za zgradu.
Investitori se često opredeljuju za toplotne pumpe, ne zato što je to dobro za vlasnike stanova, već zato što je to često investitorima mnogo jeftinije i brže. Investitori ugradnjom pumpi izbegavaju:
- Plaćanje grejanja toplani dok ne prodaju sve stanove,
- Plaćanje troškova priključenja na sistem daljinskog grejanja i
- Pregled instalacija od strane stručnjaka toplane.
Povrh svega toga, kupci veruju da će im grejanje biti mnogo jeftinije zbog toplotne pumpe, a i stvara se utisak modernije zgrade.
Grejanje uz pomoć toplotnih pumpi u velikom delu naše zemlje može da bude superiorno rešenje postoje sistemi koji su dobro urađeni.
Ipak, dok se ne uvede kontrola, koja će biti makar na nivou kontrola koje sprovode toplane, ne možemo biti sigurni da će sistem urađen u skladu sa standardima niti da će dobro funkcionisati.
Zato, za sada ne možemo da preporučimo kupovinu stanova u zgradama sa toplotnim pumpama.
Ako se opredelite za kupovinu stana u zgradi sa toplotnom pumpom, pre nego što date novac, tražite crno na belo garanciju za ispravna rad grejanja i koje troškove plaćate. Pored toga, treba proverite da li je zgrada energetski efikasna. Ako zgrada nije dobro izolovana, grejanje pomoću toplotne pumpe može da bude skuplje od grejanja na struju i da donese mnogo više problema.
Kako da proverite da li je zgrada energetski efikasna možete pročitati u našem tekstu:
Kako proveriti da li je stan kvalitetno sagrađen i energetski efikasan?
