Jedni način na koji je Vojko Bjeković u svoj dom, u Velikom Borku mogao da uvede internet bio je putem mreže nekog od operatora mobilne telefonije. Pošto nije bio siguran kakav je kvalitet usluge koji mogu da pruže Telekom, VIP i Telenor želeo je da ima što kraću ugovornu obavezu. Norveška kompanija mu je, kako kaže ponudila najkraći ugovor u trajanju od 12 meseci. Vojko je bio siguran da će po isteku ugovora prestati i njegove obaveze, pa ga je zato jako iznenadilo kada su računi nastavili da stižu i nakon što je proteklo godinu dana.
Kako Vojko Bjeković kaže:
„Otišao sam lično u korisnički servis i napisao im da je naš ugovor potpisan datumom tim tim da je naš ugovor oročen na 12 meseci i da je on istekao i zamolio ih da storniraju sve račune koji su poslati nakon isteka našeg korišćenja njihove usluge“
Vojko je posle nekoliko dana dobio odgovor iz Telenora u kojem tvrdi da mu je rečeno:
„Uglavnom se pozivaju na ono što je sitnim slovima čitko samo njima. Napisano ispod mog potpisa kao fusnota.Iz odgovora na moju reklamaciju prvi put sam saznao da se ugovor automatski obnavlja nakon isteka od jedne godine.“
Kako Vojko smatra to je suprotno onom što je ugovoreno:
„U ugovoru koji sam potpisao nigde nije navedeno da se on može automatski produžiti njihovom a bez moje volje.“ – Žali se Vojko Bjeković.
Na Vojkovu žalost nije sasvim u pravu. On to možda zaista nije video, ali, u ugovoru je sitnim slovima navedeno da su:
„Telenor i pretplatnik saglasni da je otkazni rok 30 dana.“
Nije jasno zašto je na ugovoru ostavljeno praktično čak pola prazne strane za nabrajanje deset različitih uređaja, a onda je, kao da nema dovoljno mesta, sitnim slovima navedeno da postoji otkazni rok i da korisnik svojim potpisom potvrđuje da je upoznat sa Opštim uslovima pružanja i korišćenja usluga. U odgovoru koji je Vojko dobio od Telenora napisano je sledeće:
„Budući da nismo primili zahtev za raskid ugovora sa Vaše strane ugovor nije raskinut i računi su Vam isporučivani u skladu sa ugovorenim paketom.“
Jasno je da je zakon na strani Telenora. Nijednim propisom nije određena minimalna veličina slova koja treba da se koristi na ugovorima. Ipak, to ne znači da je u redu da se sitna slova koriste za pisanje nečeg što se korisniku možda neće svideti, ili da se sitnim slovima nameću obaveze korisnicima. Na naše pitanje: zašto smatraju da je primeren način na koji su koristili sitna slova, nadležni u Telenoru nam nisu direktno odgovorili, ali su nam zato rekli da:
„Telenor sve svoje korisnika na jasan, precizan i transparentan način upoznaje sa opštim uslovima pružanja i korišćenja usluga, pre potpisivanja Pretplatničkog ugovora. Sve pojedinosti o ugovornom odnosu između Telenora i korisnika jasno su definisane u dokumentu pod nazivom Opšti uslovi.“
Vojko tvrdi da navodi Telenora nisu baš sasvim tačni i da on nikada nije upoznat sa svim pojedinostima ugovora koje su definisane opštim uslovima:
„Pozivaju se na opšta pravila koja oni vjerovatno negde imaju, ja ih nisam video ni dobio niti su bila u pomenuta u razgovoru prilikom potpisivanja ugovora.“- Navodi Vojko Bjeković
Nadležne u Telenoru smo pitali i da li imaju dokaz da su Vojku zaista uručeni opšti uslovi. Direktan odgovor nismo dobili. Rečeno nam je samo sledeće:
„Prodavac je dužan da pre potpisivanja Ugovora korisniku predoči sve bitne pojedinosti u vezi sa ugovornom obavezom i da mu da primerak Opštih uslova.“
Iz našeg iskustva, Telenorovi prodavci u većini slučajeva korisnicima daju primerak Opštih uslova, međutim veoma je diskutabilno da li im zaista i predoče sve bitne pojedinosti. Korisnicima čitanje ugovora dodatno otežava i to što prodavci i serviseri često pečatiraju ugovor baš na mestu gde sitnim slovima piše da postoji otkazni rok.
Da bi se izbegli problemi koje imaju Vojko i Telenor, država mora da propiše najmanju veličinu slova koja može da se koristi u ugovorima i da obaveže operatere mobilne telefonije da korisnicima pre potpisivanja daju pregled bitnih elemenata ugovora, baš kao što to već moraju banke. U tom dokumentu bi trebalo navesti bar koliko ukupno novca korisnik treba da da tokom trajanja ugovora, koji su uslovi za raskid ugovora, da li operater može da menja cene usluga i paket za koji se korisnik opredeli. Tak kada se to uradi korisnici će znati šta tačno potpisuju.
