Klijenti banka retko koriste trajne naloge za plaćanje računa između ostalog i zbog straha da banka može automatski da plati dug čak i kad komunalno preduzeće greškom pošalje značajno uvećan račun ili ako bez saglasnosti korisnika uvede novu stavku.
Tako su na primer banke automatski skidale novac klijentima kad je Beogradski Infostan poslao račune sa novom stavkom za osiguranje stambenih objekata iako niko nikada nije pitao korisnike da li žele da osiguraju svoju imovinu.
Dragana Stanić iz Narodne banke ističe da pa Zakonu o platnim uslugama građani mogu da dobiju novac nazad čak i nakon što je banka izvršila plaćanje po trajnom nalogu. Naravno nije moguće uvek tražiti povraćaj. Dva uslova moraju biti ispunjena da bi dobili novac nazad ako je banka na primer platila račun za telefon 7.000 dinara iako su vaši računi u proseku oko 1.000. Moraju da budu ispunjena dva uslova:
Kako Dragana Stanić zamenik generalnog direktora Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije kaže:
„Prvi uslov je da u startu niste dali saglasnost za tačno utvrđeni iznos, ako ste dali saglasnost za 7.000 onda nemamo šta tu o čemu da govorimo.“
Dok je ovaj uslov jasan i tačno definisan isto se ne može reći i za drugi uslov koji je da račun…
Dragana Stanić dodaje:
„Odstupa od Vaših prethodnih zaduženja, ili usluge koje su Vam pružene od strane tog javnog preduzeća ili koje već druge kompanije.
Problem je što banke i građani mogu da imaju različito viđenje šta znači odstupa od prethodnih računa. Tako klijent banke može da smatra da je bitno odstupanje ako mu stigne račun za Telefon od 5.000 dinara umesto prosečnih 3.500 dok banka može da smatra da 1.500 dinara i nije velika razlika.
Zakonom je jasno definisano od koga građani mogu da traže novac ukoliko smatraju da je račun neopravdano uvećan i u kom roku je to moguće učiniti.
„Tada Vi u tim okolnostima obraćate se banci, to možete da uradite u roku od 56 dana i banka je dužna da Vam u roku od 10 dana ili da Vam odmah vrati taj iznos, potpuni iznos te transakcije ili da Vam obrazloži zašto to ne želi da uradi“- Dodaje Dragana Stanić iz Narodne banke Srbije.
Dragana Stanić ističe da se kod nas automatska usluga plaćanja računa kod nas pogrešno naziva trajni nalog.
„Taj servis, usluga direktnog zaduženja kako se on zapravo istinski zove, pravilno zove kod nas je godinama zbog neke vrste zabune nepravilno nazivan trajnim nalogom. Trajni nalog je usluga kada Vi dogovorite sa Vašom bankom ili Vašim pružaocem platnih usluga da se svakog meseca sa Vašeg računa na tačno utvrđeni datum prenosi fiksni iznos sredstava primaocu tih sredstava, nekome kome vi dugujete sredstava. Na primer nekome od koga ste iznajmili stan, poslovni prostor i.t.d.“- Izjavila je Dragana Stanić.
Sa druge strane iznosi na računima za struju, gas, telefon gotovo nikad nisu isti. Banka mora da uspostavi saradnju sa preduzećem čije račune klijent želi da plaća kako bi saznala koji je iznos na računu.
Ako Vam banka odbije zahtev za povraćaj novca i odbaci reklamaciju možete se obratiti Narodnoj banci Srbije kako bi ostvarili Vaše pravo. Banke bi trebalo da poštuju ovaj zakon jer im je uglavnom jeftinije da Vam vrate novac nego da plate kaznu.
Rečima Dragane Stanić iz NBS:
„Ukoliko neosnovano odbije zahtev za povraćaj na osnovu člana 63. zakona banci NBS može izreći novčanu kaznu u iznosu od 50.000 do 800.000 dinara“.
