U medijima često možemo da vidimo predstavnike raznih potrošačkih organizacija koji tvrde da štite potrošače od obmana i drugih nezakonitih aktivnosti kompanija. Međutim, na osnovu žalbi koje konstantno dobijamo od građana, izgleda da i pojedine potrošačke organizacije, koje finasira država, obmanjuju potrošače na isti način kao što čine i trgovci
Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije, u Politikinom dodatku Potrošač, odgovora na pitanja iz prakse, a na kraju te rubrike postoji i informacija da je prijem građana u kancelariji Centra potrošača Srbije omogućen utorkom i četvrtkom, od 12 do 14 časova. Tokom prethodnih par meseci veći broj potrošača nam se žalio da je ta informacija neistinita i da na adresi na kojoj CEPS, putem medija i svog sajta, poziva građane da lično dođu, nema nikoga.
Odučili smo da proverimo da li CEPS zaista obmanjuje građane, pa smo u četvrtak, 1. novembra 2012., probali da posetimo njihovu kancelariju u ulici Španskih boraca 32a na Novom Beogradu.
Na žalost, koliko god da smo uporno zvonili na interfon, niko nam se nije javljao. Nakon što smo ispred zgrade proveli dosta vremena, zahvaljujući jednom od stanara, uspeli smo da uđemo u zgradu, kako bismo proverili da li u prostorijama CEPS-a ima ikoga.
Ispostavilo se da niko ne otvara, ni kada pozvonite na vrata stana tokom radnog vremena istaknutog na sajtu CEPS-a.
Predsednici CEPS-a Vera Vidi smo ponudili da javno, pred kamerama objasni zbog čega putem Politikinog dodatka poziva potrošače da lično dođu u njihovu kancelariju, iako ih tu očigledno niko neće primiti. Ona nije želela da snimimo njenu izjavu, ali nam je mejlom odgovorila da
Prijem i neposredno savetovanje građana utorkom i četvrtkom od 12 do 14 časova u našoj kancelariji kako je objavljeno u Politikinom dodatku Potrošač od 1. novembra 2012. i na našem sajtu trenutno nije moguće već samo savetovanje putem telefona i e-maila. CEPS je blagovreno obavestio i uređivača sajta kao i uređivača dodatka Potrošač da se sa stranica lista, do daljnjeg, ukloni informacija o neposrednom savetovanju u našim prostorijama.
Koliko je CEPS blagovremeno obavestio urednika svog sajta i uređivača Politikinog dodatka, najbolje ilustruje obaveštenje na vratima zgrade u kojoj je CEPS smešten. Na obaveštenju piše da se
zbog godišnjih odmora prijem potrošača u kancelarijama CEPS-a neće obavljati do daljeg.
Interesantno je da u CEPS-u ne znaju do kada će im trajati godišnji odmori. Na naše pitanje
CEPS-u: „od kada je vaša kancelarija zatvorena za građane i zašto ta informacija ne postoji na Vašem sajtu?“, nismo dobili potpuno jasan odgovor. Rečeno nam je da je
Kancelarija Centra potrošač Srbije i nakon 20. jula kada je završen projekat Savetovališta, sa značajno smanjenim kapacitetima nastavila da prima prijave putem telefona i e- maila .
Iz ovog odgovora, a i činjenice da nam se potrošači od avgusta žale da u CEPS-ovoj kancelariji nema nikog, može se zaključiti da je 20. jula CEPS prestao da prima građane u prostorijama na Novom Beogradu.
Uprkos tome, u Politikinom dodatku Potrošač, Vera Vida je tokom avgusta, septembra i oktobra obaveštavala potrošače da vrši prijem građana u ovoj kancelariji.
Da koje mere idu dupli standardi CEPS-a, ilustruje odgovor predsednice te organizacije, na pitanje o netačnom informisanju potrošača posredstvom Merkatorovog kataloga. Vera Vida je odgovorila da je:
Pogrešno obaveštavanje potrošača i dovođenje u zabludu sankcionisano zakonom o Zaštiti potrošača.
Po Centar potrošača Srbije je dobro to što se Zakon o zaštiti potrošača ne odnosi na potrošačke organizacije pa mogu u istom tekstu da napišu da je pogrešno obaveštavanje potrošača kažnjivo, a potom da pozovu potrošače da dođu u njihovu kancelariju iako znaju da ih niko neće primiti.
Imajući u vidu to da je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine odredilo da CEPS bude Regionalno savetovalište za potrošače i da tržišna inspekcija upućuje građane na ovu nevladinu organizaciju u slučajevima kada trgovci ne uvaže reklamaciju, pitali smo nadležne u ministarstvu
Da li je i kada, Ministarstvo kontrolisalo da li regionalni centar za savetovanje potrošača u Beogradu radi?
Odgovor nismo dobili, niti su iz ministarstva hteli da nam odgovore na pitanje kojoj organizaciji u Beogradu tržišna inspekcija upućuje potrošače. Ipak, sa sajta ministarstva je jasno da ono upućuje potrošače da se obrate CEPS-u, a navedeni su i brojevi telefona.
Kako su prolazili potrošači koji su pokušavali da stupe u kontakt sa CEPS-om ilustruje i primer Miloša Cvjetičanina. On je hteo da nađe neku organizaciju ili instituciju kojoj može da se obrati za pomoć, jer je dobio veliki račun za mobilni telefon zbog prenosa podataka u romingu.
Odlučio sam da potražim na internetu način da se žalim nekoj organizaciji koja se bavi zaštitom potrošača. Našao sam CEPS i pokušao sam da sa njima stupim u kontakt putem telefona, ali nažalost nisam uspeo. Poslao sam im mejl i posle nekoliko dana sam dobio odgovor da treba da kontaktiram Ministarstvo trgovine Iz Ministarstva su mi govrili da treba da kontaktiram CEPS. Mesec i po dana sam pokušavao da kontkatiram CEPS, ali nisam uspeo.
Ništa bolje nisu prošli ni potrošači koji su imali sreću da svoju žalbu podnesu u vreme kad je ova organizacija primala potrošače u svojoj kancelariji. Iskustvo koje su imali Maleševići iz Beograda je prilično tipično. Njima su u tržišnoj inspekciji rekli da je CEPS nadležan da reši problem koji su oni imali u vezi sa automobilom, pa je Stanko Malešević po instrukciji tržišne inspekcije poslali svoju žalbu CEPS-u, međutim kako nam je rekao
Nisu mi odgovorili 15 dana, pa sam otišao kod njih da vidim šta se dešava i neka devojka mi je rekla da će za pola sata da mi javi odgovor. Ja sam je pitao zašto mi ne date odgovor sad. Ona mi je rekla da nismo nadležni za to, mi samo dajemo savete. Ja sam im rekoa pa dajete mi savet. Savet nisam dobio. Tako da je to organizacija koja samo evidentira žalbe.
Osnovni problem, u slučaju Stanka Maleševića nije u lošem radu CEPS-a, već u tome što tržišna inspekcija upućuje građane na nevladinu organizaciju koja je, u skladu sa novim zakonu o zaštiti potrošača, teoretski nadležna za rešavanje sporova sa trgovcima, a da pri tom, kao što su nam i u CEPS-u potvrdili, ova organizacija nema nikakve javne nadležnosti.
Praktično, to znači da ni CEPS, a ni druge potrošačke organizacije nemaju mogućnosti da pomognu potrošačima, osim ako iskoriste jedino jako sredstvo koje imaju po zakonu, a to je pravo da podnesu kolektivnu tužbu.
Međutim, iz nekog razloga, potrošačke organizacije ne koriste ovo pravo. Dejan Gavrilović, predsednik udruženja bankarskih klijenata Efektiva, rekao nam je da sa njima niko iz potrošačkih organizacija, pa ni iz CEPS-a, nije hteo ni da se sastane kako bi razmotrili da li mogu da podnesu kolektivnu tužbu protiv banaka.
Ja sam kontaktirao vodeće potrošačke organizacije u Srbiji sa namerom da im ponudim da zajedno uđemo u podnošenje kolektivni tužbi protiv banka. kada sam video da potrošačke organizacije ne odgvaraju na pozive digao ruke od toga.
U Udruženju bankarskih klijenata kažu da su, nakon što su ih u potrošačkim organizacijama ignorisali mesecima, bili prisiljeni da preduzmu korake kako bi i oni imali pravo da podnesu kolektivnu tužbu.
nakon nekoliko meseci od toga jedna od od potrošačkih organizija pozvala potrošače
Odlulili smo da se registrujemo kao potrošačka organizacija jer
Osim što će klijente banaka Efektiva moći bolje da zaštiti, i za ostale potrošače, kako je Vera Vida najavila u Politici u septembru, dolaze bolji dani jer će od države četiri potrošačke organizacije, među kojima je gotovo sigurno i njen CEPS, na konkursu raspisanom 12. oktobra dobiti preko 32 miliona dinara.
Sa naše strane mi smo preduzeli već čitav niz aktivnosti, među kojima su i neke nesvakidašnje, kako bismo javnosti omogućili uvid u to kako će nadležni iz ministarstva podeliti potrošačkim organizacijama preko 32 miliona dinara i da li će ta sredstva biti racionalno upotrebljena.
Potrošačima ostaje samo da se nadaju da će 11,5 miliona dinara, koliko će CEPS gotovo sigurno dobiti, biti dovoljno da makar dva puta nedeljno otvori svoja vrata građanima, od kojih će novac i dobiti.
