Po statistikama kompanije Gugl tek jedan od šest stotina posetilaca prosečnog sajta klikne na reklamne banere. To znači da se, na milion pregleda sajta sa reklamama, u proseku ostvari tek 1.700 efektivnih pregleda oglasa. Ovaj podatak pokazuje da je klasično oglašavanje na internetu izuzetno neefikasno. Da bi oglašavanje na internetu učinili primamljivim, vlasnici sajtova, naročito onih najpopularnijih, su počeli da se bave takozvanim sadržajnim marketingom i izvornim oglašavanjem.
https://www.youtube.com/watch?v=vDG0QbE8Oeo
„Sadržajno oglašavanje je zapravo novinarski pristup korporacijama koje žele da se reklamiraju u kojem novinarske redakcije kažu: mi ćemo kamuflirati vaše reklame, i predstaviti ih kao vesti. To je u principu to.“
Po podacima američke Federalne trgovinske komisije preko 90% novinarskih sajtova u Americi se bavi sadržajnim marketingom i izvornim oglašavanjem.
Za Srbiju ne postoje zvanični podaci, ali brzim pregledom naših najposećenijih sajtova lako možemo da vidimo da idemo u korak sa svetom.
Na sajtu B92 možete da pročitate tekst koji na prvi pogled izgleda kao i bilo koji drugi redakcijski tekst. Međutim, već sam naslov „Keš kredit bez kvake“ sugeriše da tekst nije plod novinarskog rada.
Redakcija Blica je par dana kasnije objavila tekst sa istim naslovom. Nekako se desilo da su se na sajtovima i Blica i B92 pojavili praktično isti tekstovi, koji imaju i pravopisne greške na istim mestima, baš kao i istu ilustraciju koja je uzeta iz reklame.
Doduše, na oba sajta je sitnim slovima navedeno da je u pitanju Promo odnosno PR tekst.
Problem je to što, prema istraživanju koje je sprovelo udruženje Interaktivni Biro za Oglašavanje, čijih 650 članica drži preko 86% tržišta internet oglašavanja u SAD-u, tek polovina ukupnog broja čitalaca primeti da je tekst plaćen, čak i kada je to navedeno.
Sreća za građane Srbije je to što je većina plaćenih tekstova u našim medijima napisana toliko jednostrano i uz korišćenje superlativa, da je lako prepoznati da su u pitanju naručeni tekstovi.
Čak i na osnovu nekih naslova može da se stekne utisak da su u pitanju plaćeni tekstovi, iako to nigde nije navedeno i naravno ne može da se dokaže.
Recimo: Moja kravica je mleko vrhunskog kvaliteta.
Trend u Srbiji, ali i Zapadnim zemljama je da drastično raste broj plaćenih tekstova, čak i u najpoznatijim svetskim časopisima i novinama. Njujork Tajms je tokom proteklih nekoliko godina smanjio broj novinara i formirao odelenje sa preko 100 zaposlenih, koje ima isključiv zadatak da smisli što bolje plaćene tekstove za klijente. Koliko je rukovodstvu Njujork Tajmsa značajan prihod od izvornog oglašavanja dobro se vidi i po tome koliko ključni rukovodioci u javnosti žestoko brane stav da plaćeni tekstovi nemaju negativan uticaj na objektivno izveštavanje.
Naglo otvaranje medija ka plaćenim tekstovima je posledica pada prihoda od prodaje samih novina, TV pretplate i prihoda od klasičnih reklama u štampanim izdanjima, na televiziji, ali i od banera na internetu. Pored toga, ovome velikim delom doprinosi i činjenica da je zbog interneta medijski sadržaj često dostupan besplatno. A ako je sadržaj dostupan besplatno, onda je, za medijske kuće, praktično jedini način da zarade novac – prodaja samog sadržaja oglašivačima. Ako se ne uspostavi transparentan način finansiranja medija iz javnih izvora, veoma je verovatno da ćemo uskoro ostati bez objektivnih izvora informisanja.
